Mirjana Čekerevac
Bio je ovo vrlo uspešan dan, imali smo brojne susrete sa svetskim liderima. Posebno je važan razgovor s prvim potpredsednikom Vlade NR Kine Dingom Sjuesjangom, koji je rekao da je Kina za očuvanje teritorijalnog integriteta Srbije, kao i za podršku Srbiji i nemešanju stranog faktora, koji je, kako je naveo, primetan, rekao je juče predsednik Aleksandar Vučić u Davosu, gde prisustvuje Svetskom ekonomskom forumu. Dan je započeo uručenjem Ordena srpske zastave prvog stepena predsedniku foruma Berge Brendeu, kao „priznanje za njegov izuzetan doprinos globalnoj ekonomskoj saradnji, unapređenju međusobnih odnosa i stvaranju održivih rešenja za izazove savremenog sveta”.
Vučić je naveo da je Svetski ekonomski forum pod vođstvom Brendeua postao ključna platforma za razmatranje globalnih izazova, ali i prilika za unapređenje ekonomskih odnosa i dijaloga, što je Srbija u poslednjih 10 godina znala da iskoristi za dobrobit zemlje i naroda. Istakao je: „Ovde smo mnogo naučili i stekli važne kontakte koji su nam otvorili puteve saradnje, ekonomskog napretka i investiranja u Srbiju. Ovaj orden simbolizuje i našu posvećenost razvoju međunarodnih veza i doprinosu globalnoj stabilnosti i prosperitetu. Brende je bio veliki prijatelj Srbije i dok je obavljao funkciju ministra spoljnih poslova Norveške. I to u raznim svojstvima, ali ste i ovde na Svetskom ekonomskom forumu mnogo doprineli ekonomskom razvoju naše zemlje i to je nešto što vas, na neki način, obavezuje i u budućnosti da shvatite koliko je vaša uloga bila važna za srpsko društvo i državu Srbiju. Čestitam i hvala vam puno.”
Zahvalivši se, Brende je rekao da mu dodeljeni orden mnogo znači i istakao: „Dobro smo sarađivali dok sam ja bio ministar spoljnih poslova, ali to nastavljamo i ovde na Svetskom ekonomskom forumu i po pitanju ekonomskog rasta Srbije i prosperiteta. Znam koliko vam je do toga stalo, a put Srbije ka prosperitetu je vrlo jasan, a svakodnevno se dešavaju zanimljive investicije.”
Govoreći o sastanku s prvim potpredsednikom Vlade Narodne Republike Kine i članom Stalnog komiteta Politbiroa CK KP Kine Dingom Sjuesjangom, Vučić je novinarima rekao: „Govorili smo i o političkim stvarima i ja sam izrazio punu podršku rešenju Tajvanskog pitanja od strana NR Kine, u skladu s principima politike jedne Kine. Kinezi su se nedvosmisleno izjasnili za podršku očuvanju teritorijalnog integriteta Srbije, dakle i Kosovu i Metohiji kao delu naše zemlje. Razgovarali smo i o stvarima u našoj zemlji, gde se kineska strana vrlo jasno odredila za podršku državi Srbiji i nemešanju stranog faktora, koji je očigledno i primetno u našim uslovima. Bila je veoma jasna poruka najviših kineskih zvaničnika.”
Naveo je da je Kina naš drugi trgovinski partner s gotovo sedam milijardi dolara trgovinske razmene i dodao da ona raste i dodao: „Broj kineskih turista raste iz dana u dan. Ustanovili smo i liniju prema Šangaju i očekujemo još veći dolazak kineskih privrednika u budućnosti.”
Kazao je da je razgovarao i s mnogim afričkim liderima i da je prisustvovao brojnim sastancima uključujući i onaj sa specijalnim izaslanikom za dijalog Miroslavom Lajčakom. Istakao je: „Čekamo uskoro postavljanje Sorensena za posrednika u dijalogu, ali mene brine evropska politika u vezi s tim pitanjem. Ne sam gospodin Sorensen, koji je, pretpostavljam, profesionalac i korektan čovek, već me brine evropska politika popuštanja prema Kurtiju i njihove nove najave, uprkos svim provokacijama koje Kurti preduzima, da će ih pustiti u Savet Evrope i neke druge međunarodne organizacije, ali tu ćemo i razgovarati već s Amerikancima i videti kako dalje.”
Predsednik je rekao da je ipak svuda „glavna tema bila inauguracija Donalda Trampa, tako da to su svi komentarisali i naravno, to će biti ključna vest u narednom periodu” i dodao: „Danas je bio dobar dan i razgovarali smo s mnogo privrednika, uključujući šefove Banke Inteza, oni se spremaju za dolazak u Beograd u narednim danima, kao što sam rekao da ćemo imati veliki biznis forum s Đorđom Meloni.”
Odgovarajući na novinarska pitanja o dolasku Trampa na čelo SAD i može li to nešto da promeni, Vučić je rekao: „Neće nužno kad je reč o sukobu u Ukrajini već generalno, mislim da su juče donete važne izvršne odluke, ali treba malo sačekati i sagledati iz različitih uglova. Ono što mi je očigledno jeste da smo na putu velikih promena, kako ih je najavio Tramp. Dobro je da je bio potpuno miran, ali s jasnijom i decidnijom politikom nego u prvom mandatu.”
Kazao je da je „zaustavljanje američke pomoći na rok od 90 dana dobra vest za nas i za mnoge druge slobodarske zemlje” i dodao: „Nije dobra vest za neke druge, koji su živeli na račun američkih para i uz pomoć američkih para ugnjetavali neke druge ili istovremeno sprovodili politiku koja je bila u interesu nekih drugih. Uskoro će uslediti formiranje kancelarije Stejt departmenta, kao i kancelarije Department ov gavernment efišensi (DOGE), koju će voditi Ilon Mask i u kojoj će biti zaposleno 20 ljudi, a baviće se agencijama za finansiranje nevladinih organizacija. Ovde je reč o direktnoj američkoj državnoj pomoći, koja uzgred uključuje da li će on da pravi izuzetke prema Jordanu, Egiptu, Izraelu, a uveren sam da hoće, ali je u to uključena i direktna pomoć i Ukrajini i nekim drugim zemljama. Mnogo takvih svojih saveznika ima Amerika, on to sad sklanja dok ne vidi kako i na koji način to sve ide.”
Rekao je da, slušajući sve što su govorili predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i nemački kancelar Olaf Šolc, ali i Kinezi, može da potvrdi da se dešavaju velike i ubrzane promene u svetu. Istakao je: „Tramp je rekao da je protiv Pariskog dogovora. To je ogromna stvar, velika promena u svetu. Kinezi su danas reafirmisali svoju želju za poštovanjem Pariskog dogovora, kompletne politike klimatskih promena i zajedničkog delovanja u vezi sa tim. I Ursula fon der Lajen je to naznačila. Rekla je da želi dobre odnose sa SAD, ali je njen direktan odgovor Trampu bio da nisu saglasni s njim kad je reč o Pariskom dogovoru. Saopštila je podatak da 30 odsto svetske trgovine predstavlja trgovina između SAD i EU, a od tih 30 odsto Amerika ima deficit od 132 milijarde. Ali je naglasila da je već 50 odsto ukupnog gasa koji postoji u Evropi američki LNG, što će reći da nema previše prostora da se to tako lako nadoknađuje.”
Naveo je da je Ursula fon der Lajen na pametan način upozorila Trampa, rekavši da 3,5 miliona ljudi u Americi radi u evropskim kompanijama, najčešće u automobilskoj industriji. Dodao je: „I ono što je interesantno, o čemu je govorila – to je i Šolc ponovio, što, naravno, nećete moći nigde da pročitate – o kapital marketu. Na tome su insistirali i Ursula i Šolc. I još jedna čioda upućena ka Donaldu Trampu. Dakle, oni kažu – mi imamo mnogo kapitala u Evropi, ali je problem u našim lokalnim i regionalnim dezorganizovanim kapital marketima u Evropi. Evropa gubi čak oko 300 milijardi, a te pare uglavnom preko američkih finansijera ili američkih struktura i boljih kapital marketa koji postoje i odlaze u SAD. Tako da se igraju sad neke vrste balansiranja.” Kazao je da su Fon der Lajenova i Šolc govorili i o odnosima i saradnji s Meksikom, ali i s Indijom i Kinom, i dodao: „Tako da se polako svet preorijentiše na različite strane, jer su i Tramp i Šolc i Fon der Lajenova prvi put sad pomenuli i Indoneziju, koja je već deo Briksa. Pomenuli su i Maleziju i Indiju. Polako se svi okreću ka Aziji.”
Predsednik se sastao i sa specijalnim predstavnikom EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja zapadnog Balkana Miroslavom Lajčakom, s kojim je razgovarao o situaciji u regionu, posebno o bezbednosnim izazovima s kojima se suočava srpski narod na KiM, kao i o budućnosti dijaloga Beograda i Prištine. Kazao je da mu je zahvalio na dosadašnjoj saradnji i poželeo sreću u daljoj karijeri. Dodao je da je ponovio poziv EU i zemljama članicama da pojačaju svoj angažman i uticaj na AP KiM i obezbede srpskom narodu na KiM pravo na slobodan život, pravdu i glas.
Sastao se i s predsednikom Vlade Kraljevine Belgije Aleksandrom de Kroom, predsednikom Vlade Kneževine Lihtenštajn Danijelom Rišom i federalnim ministrom pravde i policije Švajcarske Konfederacije Beat Jans, s kojima je razgovarao o „svim glavnim temama foruma, ali i evropskom putu Srbije”. A u razgovoru prilikom sastanka s predsednikom Izraela Isakom Hercogom istakao je da su mir i stabilnost neophodni za globalni napredak i bolji život svih naroda. Naveo je da je Hercogu čestitao na prekidu vatre i poželeo srećan povratak svih talaca svojim porodicama, te da su razgovarali o nastavku i jačanju partnerstva i dobre saradnje dve zemlje, posebno u oblastima ekonomije i trgovine, kao i u razmeni inovacija i naprednih tehnologija. Razgovarao je i s predsednikom DR Kongo Feliksom Čisekedijem Čilombom, koga je pozvao i da ponovo poseti Beograd.
Samo 98 škola obustavilo rad, nisam srećan dok i jedno dete ne ide na nastavu
Odgovarajući na novinarska pitanja, predsednik je naveo da je juče stanje u školama bilo znatno bolje, nego u ponedeljak, „samo 98 od 1.773 škola obustavilo je rad, ali da nisam zadovoljan dok i jedno dete, zahvaljujući neodgovornim direktorima i nastavnicima, ne ide na nastavu, uslediće mere”. Naveo je da 200 škola radi 30 minuta ili rade tri sata, pa dva ne rade, i dodao: „Nisam srećan, možda je neko srećan zbog toga što je samo 98 škola obustavilo rad. Ja nisam, sve dok je jedna škola obustavila rad, jer to je sramota. To je sramota za naše društvo, za našu zemlju. To je užas za našu decu. A to što targetiraju roditelje, targetiraju i maltretiraju decu koja hoće da uče, o tom skandalu da i ne govorim.”
Upitan za komentar snimka koji je Marinika Tepić (SSP) objavila na društvenim mrežama, iz gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj” u Sremskim Karlovcima na kojem se vidi direktor koji drži čas za tri učenika, i da su profesori koji ne žele da štrajkuju u službi SNS-a, rekao je: „To je skandalozno. Čestitam tom direktoru. Zaslužio je nagradu za borbenost i za poštovanje dece, za poštovanje prava, pravde i države. Oni znaju da je sve što rade protivzakonito. I kad već znate, budite spremni na posledice koje dolaze. Nemojte da imate nikakve sumnje u to. A onda lepo podruku s Marinikom Tepić, pa da vidimo šta je to što ćete da uradite na izborima, a nasiljem nećete uraditi ništa. Razmisliću da tom direktoru dam odlikovanje što drži čas u teškim uslovima i pored takvih pritisaka.”
Dodao je: „To što se ucenjuju deca ili nekoga ucenjuju decom i da ta deca ne mogu da uče zato što neko ima političke ambicije i aspiracije – to je bolesno. Ne znam koju bih drugu reč upotrebio. Ali šta očekujete od Marinike Tepić? Dobro je da se Marinika Tepić oglasila da je štrajk uspeo u 98 od 1.773. Tako njima ide i na izborima. Čestitam roditeljima koji su brinuli o deci i njihovom znanju i obrazovanju, jer jedino što niko ne može da im oduzme jeste znanje.”
Istakao je da se opoziciji učinilo da sada može nešto politički da uradi, kao i 2017. i 2019. i 2020. i 2022. i 2023. i 2024. godine, i dodao: „Svake godine imaju šest meseci svojih pustih, nerealnih snova. I ja nemam nikakav problem s tim, ali imam problem s tim ako deca ne idu u školu. Pitam sve koji protestuju da li su srećni i da li su uspeli u životu što deci nisu preneli znanje tog dana. Čestitam vam na tome što ste uspeli, uslediće mere. A posle toga, deca će moći da uče. Deca moraju da uče i da rade. A jeste li srećni zbog toga što ste možda 100.000 studenta ostavili bez doma, 117.000 ili 100.000 studenta će morati ponovo da refinansira, odnosno ponovo da plati svoje studiranje – oni koji su samofinansirajući, šta će univerziteti raditi za samo mesec dana kad bude bilo hiljade tužbi onih studenta koji su hteli da polažu ispit? Na Pravnom fakultetu je bilo oko 8.000 prijava za januarski ispitni, šta će nadležni raditi ako samo 450 studenata podnese tužbu protiv fakulteta, dekana i profesora? Bankrotiraćete. Onda će svi doći i tražiti pare od mene. Odakle, kad vas već sve plaćamo da radite, ali vi ne radite ništa? I nisu tu studenti krivi već profesori.”
Komentarisao je i ono što je juče govorila predsednica parlamenta Ana Brnabić na sednici Odbora za obrazovanje, rekavši da na njena pitanja kako će to da se objasni studentima nije bilo odgovora.
U Jagodini o novoj političkoj karti sveta
Mnoge važne stvari sam danas čuo, naučio i dobro razumeo kako će da izgleda nova politička karta sveta, rekao je juče Vučić i dodao: „O svemu tome i o budućnosti Srbije govoriću u petak u Jagodini u 17 sati. Vidimo se!”
U narednim danima počinje proizvodnja „fijata pande” u Kragujevcu
Aleksandar Vučić je najavio da će u narednim danima u Kragujevcu početi proizvodnja električnog „fijata pande”, istakavši da je to veoma važna stvar. Dodao je: „Ali još nismo izgradili mrežu ’pametnih’ punjača, to je krenulo pa se zaustavilo, mnogo moramo da radimo i da budemo neuporedivo efikasniji. Za Srbiju je važno da razvija veštačku inteligenciju i radi na uvođenju modernih tehnologija. To su stvari koje su za nas neophodne i ne smemo da zaostajemo. Paralelno s tim sprovodićemo žestoku borbu protiv korupcije, ali i za to da se radi više.”