NADGROBNI spomenik Jožefa Kiša (1748-1813) na uzvišici iznad prevodnice na Velikom bačkom kanalu (VBK) u Vrbasu, Vlada Srbije je, odlukom donetom na sednici održanoj 18. januara, proglasila za spomenik kulture. Kako je obrazloženo, ovo obeležje čuva sećanje na znamenitu ličnost – idejnog tvorca, projektanta i graditelja VBK, vodotoka koji je preoblikovao izgled današnje Bačke i omogućio njeno pretvaranje iz močvarnog u plodno zemljište i potpuno promenio život u njoj.
foto N. Major
Njegovo prokopavanje, koje je obavljeno ručno – a na tom poslu je bilo angažovano oko 3.000 radnika – počelo je 1793, a završeno je 1802. godine. VBK je dužinom od 118 kilometara povezao Dunav kod Bačkog Monoštora sa Tisom kod Bačkog Gradišta, skrativši put između ova dva naselja za 258 kilometara.
– Kišov kanal je omogućio da se na toj relaciji izbegne opasna plovidba Dunavom, a s obzirom na to da su brodovi tegljeni, uglavnom stokom, VBK je “uštedeo” putovanje od 10 do 20 dana, bilo da se išlo uzvodno ili nizvodno – naveo je hroničar Bačke Milan Vojnović.
Industrija proćerdala trud
KIŠOV kanal, kojim su plovili brodovi, hiljade dece u njemu naučilo da pliva i mnoge generacije na njegovim obalama pecale i uživale u prirodi, decenijama je već najzagađenije vodotok u Evropi, čemu su najviše kumovali industrijski pogoni. Iz njega bi trebalo izvući čak 400.000 kubnih metara otrovnog mulja, ali čišćenje nikako da počne, iako je EU stvorila glavni preduslov za taj poduhvat, izgradnjom Centralnog postrojenja za preradu otpadnih voda u Vrbasu.
On ističe da je Kišova genijalna ideja o spajanju Dunava sa Tisom potvrđena njegovim proračunima razlike u nivoima ovih dveju reka, koja je iznosila 7,3 metra, što je omogućilo da bude i sprovedena – izgradnjom četiri prevodnice na tom toku.
Kopanje kanala bilo je obustavljeno 1796. godine, zbog anonimne prijave da se odstupilo od projekta i finansijske konstrukcije posla, pa je Kiš pao u nemilost, te nije čak ni pozvan na svečanost otvaranja svog životnog dela.
Kiš je poslednje dane proveo u letnjikovcu, nazvanom “Jožefov mir”, na brdu u Vrbasu sa pogledom na Veliki bački kanal. Tu je i sahranjen, jer, premda je rođen u Budimu, želeo je da mu večna kuća bude u Vrbasu, odakle su krenuli probni radovi za izgradnju VBK.
Na njegovom spomeniku je, predočava Vojnović, epitaf koji je sam sročio, a glasi: “Ovde počiva plemeniti Mađar Jožef Kiš. Da je besmrtan kazuje ovaj Kanal, a da je smrtan svedoči hladan mermer”.
