Treći skupštinski kolegijum vlasti i opozicije o poboljšanju izbornih uslova ponovo je završen bez dogovora. Predstavnici vlasti nisu prihvatili uslov opozicionih koalicija „Srbija protiv nasilja” i NADA da svi lokalni izbori koji treba da se održe ove godine budu u istom danu. Nedolazak do kompromisa produbio je podele koje postoje unutar koalicije „Srbija protiv nasilja”, gde se jedan broj partija grupisanih oko Dragana Đilasa zalaže za bojkot izbora, dok su s druge strane partije grupisane oko Zeleno-levog fronta za izlazak na izbore.
Prvi korak u pravcu grupisanja ovog dela opozicije je napravljen, jer je Stranka slobode i pravde (SSP) formirala izmenjenu poslaničku grupu u kojoj više nema mesta za troje poslanika Pokreta slobodnih građana (PSG), među kojima je i predsednik tog pokreta Pavle Grbović. Zvanično, to je urađeno da bi se formirao još jedan opozicioni poslanički klub i da bi dobili više vremena za raspravu. Nezvanično, podele u ovom delu opozicije su sve izražajnije i čini se, nepremostive.
Osim SSP-a, za bojkot se zalaže i stranka Srbija centar Zdravka Ponoša, koji je i sam ovih dana rekao da „nećemo da budemo deo organizovane izborne krađe da bi Aleksandar Šapić bio gradonačelnik”. Ekološki ustanak, preciznije njegov prvi čovek Aleksandar Jovanović Ćuta, takođe naginje bojkotu. Ipak, ostali u koaliciji su protiv ili barem uzdržani.
Više izvora „Politike” iz opozicije navode da dele Grbovićevo mišljenje da treba držati bojkot kao mogućnost i sredstvo pritiska, ali da se ne treba povlačiti iz izborne borbe. Insajderi takođe kažu da će se čekati još neko vreme s javnim protivljenjem ideji bojkota, jer se nadaju mogućnosti da cela koalicija ipak izađe na izbore. „Imam razumevanje za stavove Pavla Grbovića. Sada smo posvećeni ispunjenju i poboljšavanju izbornih uslova. Inače bi postojale dve loše opcije. Neizlazak na izbore je loš, ali je loše i ići na izbore bez promenjenih uslova”, kaže za naš list kopredsednik ZLF Radomir Lazović.
Proevropska opozicija nalazi se na raskrsnici na kojoj su oba skretanja pogrešna. Za sve to je najviše sama kriva, jer često šalje ne baš dosledne i jasne poruke, što dovodi do konfuzije. To je posledica kakofonije unutar opozicionih redova, pa čak i unutar samih stranaka, da li treba bojkotovati beogradske izbore. Dodatnu zbrku stvara i to što se ne zna da li bi eventualni bojkot obuhvatio i odustajanje od izbora u oko stotinu lokalnih samouprava, ili samo u prestonici. Bilo bi suludo da se, recimo, beogradski izbori preskoče, a da se dva meseca kasnije izađe na izbore u 17 beogradskih opština. To jest, da su vam izborni uslovi na nivou opštine dobri, a na gradskom nisu.
Opozicija sada ima dve opcije. I obe su loše. Prva je da izađe na izbore pod istim uslovima kakvi su bili 17. decembra. Takva odluka bi demotivisala ljude. Druga opcija je da opozicija bojkotuje izbore, ali niko ne zna kakvi bi bili efekti ove odluke. Odnosno, da li bi bilo više štete nego koristi, kao i 2020. godine. Pokazalo se da tada nikakvi merljivi rezultati nisu ostvareni, kada je bilo bojkota. Jednostavno, do najavljenog čistilišta unutar opozicije nije došlo.
Pre nekoliko godina opozicija je bojkotovala izbore u Albaniji i to joj nije donelo nikakve pozitivne efekte. Socijalistička partija Edija Rame odnela je ubedljivu pobedu na izborima na koje je zvanično izašlo 23 odsto glasača. Bez problema je odradila pun mandat od četiri godine.
SNS je odavno u kampanji, dok opozicionari špartaju evropskim prestonicama u kojima iznose, bez čvrstih dokaza, optužbe da je vlast pokrala izbore. Time nanose štetu, ne vladajućoj koaliciji, nego svojoj zemlji. Uz to, vrte se po TV studijima, na temu da li će izaći na izbore. Na taj način šalju zbunjujuću poruku građanima koji su tu negde, između jednih i drugih, i lome se za koga će da glasaju. Bez obzira na to kako će se razgovori završiti i da li će prihvatiti ruku kompromisa predsednice Skupštine Srbije Ane Brnabić, opozicija doslovno mora da krene s kampanjom. Treba da izađe na teren, da obilazi gradove i sela po Srbiji. To mora da radi i da se bori za izborne uslove. Umesto da razmišlja o bojkotu, za parlamentarnu opoziciju je mnogo bolje da smisli dobru izbornu strategiju i konačno preuzme odgovornost za političke poteze i rezultat na izborima.
Obradović: Dveri izlaze na lokalne izbore
Predsednik Izbornog štaba Gradske organizacije Dveri u Čačku Boško Obradović izjavio je da će ta stranka izaći na lokalne izbore u Čačku, kao i u svim gradovima i opštinama u Srbiji, bez obzira na to šta o bojkotu budu odlučile pojedine opozicione grupacije u Beogradu. Obradović, bivši predsednik Dveri, rekao je za portal „Morava info” da se ta stranka „neće rukovoditi odlukama političkih elita u Beogradu”. „Ne interesuje nas Beograd, interesuje nas samo Čačak. Šta će beogradske političke elite i Beograđani da rade u Beogradu, to je njihova stvar. Što se nas tiče, mi na lokalne izbore izlazimo”, rekao je Obradović. Dodao je da Dveri žele da pobede aktuelnu vlast, a ne da joj „poklone” još četiri godine time što će bojkotovati lokalne izbore u Čačku. „Bojkotovali smo ih 2020. godine, učinili smo sve da kroz tu formu skrenemo pažnju građana na sve ono što se radi u lokalnoj skupštini i na sve nepoštene izbore, medije i sve drugo što stoji iza ovog režima, ali ne vidim smisao da im se poklone još četiri godine vlasti u bilo kojoj lokalnoj samoupravi u Srbiji, a posebno ne u Čačku”, rekao je Obradović.
SPN dostavio predloge Ani Brnabić
Obustavljanje izbornih radnji do kojih je došlo raspisivanjem izbora 3. aprila, pripremanje neophodnih izmena propisa u cilju sprovođenja preporuka ODIHR i dogovaranje jedinstvenog termina održavanja beogradskih izbora – to su predlozi koje je koalicija „Srbija protiv nasilja” (SPN) juče poslala predsednici Skupštine Srbije Ani Brnabić. Uz to, SPN je predložio i da se u što kraćem roku izradi nužan zakonski osnov za formiranje komisije koja bi pratila birački spisak. SPN predlaže da se s realizacijom kratkoročnih mera počne pre održavanja narednih izbora. Sugeriše se da bude formirana komisija koja će biti sastavljena od predstavnika vlasti, opozicije i relevantnih organizacija civilnog društva i imati nadležnost da vrši kontinuirani nadzor nad biračkim spiskom.
U ovoj koaliciji očekuju da će RTS i RTV profesionalno i odgovorno izveštavati i istinito i nepristrasno emitovati u programu informacije o aktivnostima svih učesnika izbornog procesa. Ova koalicija takođe predlaže održavanje svih lokalnih izbora u onim opštinama i gradovima gde treba da se raspišu izbori, a nisu održani u decembru 2023. godine – u isto vreme s izborima za Skupštinu grada Beograda. Tim povodom predlaže „obustavljanje izbornih radnji do kojih je došlo raspisivanjem izbora 3. aprila, izmenom člana 87. Zakona o lokalnoj samoupravi, s retroaktivnim dejstvom, i to zbog toga što pravni okvir za sprovođenje tih izbora još nije dogovoren usled neispunjenja preporuka ODIHR”.