Blokada Auto-komande na 24 sata, zakazana za 27. januar, uz razrađene pravce dolaska, najpogodnije punktove za postavljanje „živih” štitova, razne savete i opremu za ovakvu akciju uz dugotrajan boravak na hladnoći, vođenje kampanje za ovakvu akciju, uključujući plakate, banere i druga sredstva, ali i finansijsku potporu za plaćanje kazni izrečenih učesnicima – sadržani su u jednom od planova iznetom unutar studentskog plenuma. Sudeći po temeljnoj razradi ove akcije, takav protestni skup suštinski bi doveo do potpunog kolapsa u većem delu Beograda, usred radnog dana, u ponedeljak i to nakon „generalnog štrajka”, koji opozicija i njene pristalice najavljuju za danas.
Ako su navodi o planu tačni, ovakva sveobuhvatna blokada svakako ne bi mogla da se okarakteriše kao spontano okupljanje, niti ju je moguće organizovati i osmisliti bez finansijske i svake druge podrške nekog od spoljnih faktora. Da li je reč o uplivu različitih grupa za pritisak? Takav zaključak nameće se ako se pogledaju najvažnije stavke. Pojedinosti zatvaranja Auto-komande u ponedeljak pobrojane su na 14 stranica pod nazivom „Projekat”, do kojeg je došla redakcija „Kurira”, navodeći da joj je ovaj materijal dostavio jedan od učesnika plenuma i da je na taj način odlučio da obavesti javnost o stvarnoj logistici koja stoji iza tzv. studentskih akcija. Prema istom izvoru, isplaniran je svaki minut tokom celodnevne blokade jednog od najvažnijih i najvećih saobraćajnih čvorišta glavnog grada.
Student koji je plan poslao tvrdi da su na njemu danima radile strane službe i njihovi konsultanti i da su oni do savršenstva isplanirali svaki minut akcije, kao i postupke u slučaju nepredviđenih okolnosti. Jedna od najznačajnijih tačaka dokumenta „Projekat”, navedena u posebnom odeljku, bavi se pravnim pitanjima najavljivanja i prijavljivanja skupa, kao i novčanim kaznama koje su na ovakvim događajima sasvim moguće. Objašnjavajući za šta se može biti sankcionisan, autori materijala preciziraju da su te novčane kazne „mahom oko 100.000 dinara (po kazni, s tim što bi se po pravilima o sticaju prekršajnih kazni one sabirale, ali ne bi prešle 300.000 dinara)”. „Na nivou studenata u blokadi i naših ukupnih donacija raspolažemo dovoljnim sredstvima da pokrijemo takvu novčanu kaznu ukoliko za to bude potrebe”, dodaje se, ali ostaje nejasno iz kojih su izvora stigla sredstva za pokrivanje ovih troškova.
Potpukovnik Kontraobaveštajne službe u penziji Ljuban Karan za „Politiku” ocenjuje da iza protesta i pokušaja obojene revolucije i prevrata, odnosno rušenja vlasti, stoje tri faktora. „To su ove unutrašnje političke snage koje žele silom na vlast i uspele su da animiraju studente, koji su, po mom mišljenju, zavedeni i zloupotrebljeni mladi ljudi. Drugi faktor su obaveštajne službe iz našeg okruženja koje su veoma aktivne, najaktivnija je hrvatska SOA. Treba se prisetiti da su u poslednjih pola godine-godinu ’pale’ tri špijunske mreže – hrvatska s diplomatom Šnajderom, potom albanska i bugarska. To je sve bila priprema terena za podrivanje i traženje načina da se utiče na stabilnost Srbije. Treći faktor su najmoćnije zapadne obaveštajne službe, pre svega mislim na američke, britanske i nemačke, koje jesu zainteresovane za promenu vlasti u Srbiji i da ona jednostavno uđe u antiruski blok”, kaže Karan.
U „Projektu” blokade Auto-komande ukazuje se i na to da će biti organizovane posebne grupe studenata s „jasno definisanim zadacima”, i da će one sedeti u „kabinetu”, a nadziraće ih „revizor”, odnosno koordinator, što je takođe definisano u materijalu na 14 stranica. Poseban aspekt odnosi se na animiranje ostalih studenata, radnika i drugih građana, a predlažu se, kako se navodi, i specifične psihološke i taktičke metode. „Kako bi ’Projekat’ uspeo, neophodno je uključiti što veći broj ljudi i podstaći ih da se organizuju, bilo samostalno ili u koordinaciji s nama. Širenje svesti će se sprovoditi putem dva kanala: 1. posredno – putem medija (saopštenja, objava na društvenim mrežama) ili kroz nalepnice i postere koji će biti postavljeni na mestima gde cirkuliše ciljna grupa koju želimo da uključimo, 2. neposredno – deljenjem različitih materijala namenjenih ciljnoj grupi i u direktnom razgovoru”, navodi se u dokumentu, čije je detalje objavio „Kurir”.
Sugerišu se i specifične „smernice za komunikaciju”. „Kada komuniciramo s ljudima, najvažnije je izgraditi odnos poverenja i pokazati spremnost da se prihvate različita mišljenja. Ukoliko neko zauzme odbojan stav prema nama, bitno je da mi ne odgovaramo odbojnošću. Naprotiv, treba pristupiti smireno, saslušati suprotne argumente i postavljati pitanja koja usmeravaju mišljenje te osobe ka našim stanovištima. Posebno je važno primeniti ovakav pristup prema pasivnim osobama koje ne učestvuju u protestima, jer smatraju da promene nisu moguće ili se plaše za svoj položaj”, precizira se u materijalu na 14 stranica.
Dodaje se da je „najbolje voditi razgovore jedan na jedan, jer ako se pasivan pojedinac nađe u grupi s ljudima čije mišljenje ne deli, uglavnom neće učestvovati u otvorenoj diskusiji o protestima i blokadama”. „Takođe, kad razgovaramo s ljudima koji imaju negativan stav o blokadama, važno je ostati nenapadan i izbegavati rasprave o pitanjima koja nisu direktno vezana za proteste”, piše u „Projektu”. Jedan deo posvećen je i onome što bi se slobodno moglo nazvati vrebanjem potencijalnih sledbenika.
„Ciljna grupa projekta su radnici zaposleni u državnom sektoru. Naš cilj je podstaći ih da se organizuju i pridruže našim akcijama, a kasnije ih ohrabriti da se udruže sa svojim kolegama i stupe u štrajk. Zbog toga je neophodno da se ’propagandne akcije’ sprovode na lokacijama gde se ova grupa najčešće kreće – autobuska stajališta, pošte, banke i radna mesta. Važno je da shvate da kao pojedinci nemaju dovoljno snage, ali da zajedničkom organizacijom mogu izdejstvovati značajne promene”, objašnjavaju tvorci „Projekta”.
Ljuban Karan ocenjuje da je mozak ovakve akcije van Srbije, a da su ovde izvršioci. „Ovde traže nasilne snage, fanatike i neku vrstu ljudi koji se mogu korumpirati, pogotovo na fakultetima, da mogu da animiraju studente. Sama organizacija blokade na Auto-komandi je rezultat toga da ne može da se postigne kritična masa ljudi bez koje nema prevrata. Nedostatak ljudi se nadoknađuje nasiljem, ne mislim samo na fizičko, nego i na verbalno, vidimo po medijima oštre reči, psovke, pretnje ubistvom… A sada planiraju tako duge blokade, na 24 časa, jer ovaj opoziciono nastrojeni deo traži generalni štrajk. Tog štrajka nema, ali ako izvršite u Beogradu blokade na jednom ili više mesta, kako to zovu, tačkaste, iz one hrvatske ’kuharice’, onda praktično će to biti nešto kao generalni štrajk. Ljudi neće moći da dođu do posla, na radna mesta”, ukazuje Karan.
Dodaje da se tako od međunarodne i domaće javnosti prikriva nedostatak mase ljudi, jer se više neće znati ko stvarno protestuje, a ko je tu jer mora i ne može da prođe. Naglašava da novi plan uopšte nije bezazlen i da time mogu da postignu „ono što odavno priželjkuju, da država mora da primeni zakonsku silu da to spreči”. „To i žele da bi mogli da predstave da ovde vlada diktatura”, zaključuje Karan.
Petričković: Prepoznaju se uputstva iz zagrebačke „kuharice”
Da konce studentske pobune u Srbiji vuku strane službe i da ovaj plan za blokadu Auto-komande samo potkrepljuje tu tvrdnju, upozorava profesor Fakulteta političkih nauka Milan Petričković, nema nikakve dileme. „Očigledno je da su ovakvi dokumenti, s preciznim instrukcijama, praktični pokazatelji da sve to prevazilazi domen studenata i u smislu finansija i osmišljavanja tih akcija. Jasno je da postoji finansijska i logistička podrška spolja. Takva vrsta akcije mora da ima mentora, nekoga ko time rukovodi, sve sinhronizuje i, naravno, nekoga ko finansira. Studenti ne bi mogli da obezbede materijalizaciju ovih ideja i planova”, kaže Petričković.
Objašnjava da svoju ulogu u svemu tome imaju određene NVO koje, kako naglašava, deluju kao produžena ruka obaveštajnih službi i interesnih grupa spolja. „Tu su svakako i opozicione stranke. Postoje radionice na kojima njihovi instruktori drže obuke i zapravo se razrađuju scenariji i bukvalno se vežbaju metode psihološko-emocionalnog delovanja, kako se postaviti u komunikaciji i kako reagovati na određene situacije. Sasvim se mogu prepoznati uputstva iz one zagrebačke ’kuharice’, ali i mnoštva različitih štiva koja podučavaju kako se sprovodi građanska neposlušnost”, upozorava Petričković.