Inicijativa Prištine da se članstvo Kosova i Metohije u Savetu Evrope nađe na dnevnom redu sledećeg sastanka Komiteta ministara podržao je Berlin, ali je uprkos tome veliko pitanje da li će do toga doći, ili ćemo ipak svedočiti kršenju svih normi. Beograd će nastaviti da vodi aktivnu diplomatsku borbu i pokušaće da spreči da južna srpska pokrajina na „mala vrata” postane deo ove međunarodne organizacije. Time Srbija, osim međunarodnog prava, štiti i osnovne principe Saveta Evrope. Kosmetu su postavljena dva uslova za članstvo. Prvi je vraćanje zemljišta manastiru Visoki Dečani, koji je vlada privremenih prištinskih institucija ispunila. Drugi se, pak, odnosi na formiranje Zajednice srpskih opština.
Uprkos diplomatskim pritiscima Berlina, realno i suštinski nije se promenilo ništa od uslova postavljenih pred prištinske vlasti pre nekoliko meseci, u vezi s donošenjem odgovarajuće odluke Komiteta ministara SE. Priština nije učinila ništa u vezi s usvajanjem Statuta ZSO, što je očito, bar zvanično, kondicio sine kva non za regulisanje statusa KiM u SE. Pošto se tu ništa nije promenilo, a nema ni indicija da se nešto dešava, ako bi se poštovala pravila i ono što je ranije rečeno, diplomate ne vide da se tu stvara neka mogućnost da se ovo pitanje otvori. Jedini način je da budu pogažene sve norme i da se primeni sistem dvojakih standarda, u vidu prečica, kao što bi mogao da bude trik da je Priština poslala tzv. kosovskom ustavnom sudu Nacrt ZSO, i da to bude predstavljeno kao dovoljan uslov, bez razmatranja kada će i s kojim suštinskim ovlašćenjima zajednica zaista biti formirana.
Bivši ministar inostranih poslova SR Jugoslavije Vladislav Jovanović kaže da se tu postavljaju dva pitanja – kako neko, bez ispunjavanja primarnih obaveza kao što je formiranje ZSO, uopšte može da pomisli da bi mogao da aplicira za članstvo u nekoj organizaciji. Za „Politiku” pita kako jedna teritorija koju matična zemlja ne priznaje i koja nema nesporne granice s drugima može uopšte da uđe u jednu ozbiljnu međunarodnu organizaciju.
„Ta neka nova članica ne sme da ima nedostatke pravne prirode, a u ovom slučaju KiM ima radikalni nedostatak jer je bez priznanja matične zemlje proglasilo nezavisnost i nema nesporne granice. Veliko je pitanje kako će da se završi ova diplomatska ofanziva, iza koje nesumnjivo stoji Nemačka, i to je bitka nerava. Cilj je da se Srbija stalno uznemirava, da polako dolazimo do saznanja da ne možemo da promenimo ono što je Zapad nasilno i radikalno sproveo i da se polako, korak po korak, saglašavamo s tom činjenicom, jer su oni procenili da mi to nismo spremni odjednom da uradimo kao što se to od nas godinama traži”, kaže Jovanović. Dodaje da je reč o stvari koja je složena i ima puno nerazjašnjenih komponenata. Upravo zbog toga, Vladislav Jovanović smatra da je pre reč o uzbuni i galami, nego o svršenoj činjenici i ističe da ne može nešto da bude završeno na taj način. Smatra da je reč o psihološko-taktičkim potezima koji treba da drže Beograd pod konstantnim pritiskom i da nas zaplaše ne bismo li počeli da popuštamo.
„Mislim da ta inicijativa neće uspeti ni ovog puta, iako sve te evropske institucije ostaju neme pred serijom antisrpskih poteza i provokacija koje tzv. pravno uređena država Kosovo vrši prema svojim građanima koji žele da žive normalno i slobodno. Niko od njih ne želi da ih neko ko je vlast bukvalno natera da odu kuda žele, kada već ne mogu životno da ostanu tamo. To je problem koji se povećava iz dana u dan, a na koji EU, evropski parlament i NATO ostaju slepi i gluvi. Jednostavno ih ne interesuje ništa što bi moglo da bude legitimno pravo Srbije kad je u pitanju Kosovo i Metohija”, ističe Vladislav Jovanović.
Ambasador Nemačke na KiM Jern Rode izjavio je da se od Kosova ne traži da donese konačnu odluku o ZSO. Kako je istakao, slanje Nacrta statuta ZSO na razmatranje Ustavnom sudu biće dovoljno za članstvo u Savetu Evrope. Rode je naglasio da Kosovo, za početak, treba da napravi prvi korak. „Rekli smo da nacrt treba poslati ustavnom sudu kako bi sud proverio da li je to u skladu s ustavom Kosova, ovo je prvi korak. To bi bilo dovoljno da članstvo u SE bude veoma brzo. Ti sastanci se ne mogu često sazivati na glasanje, a to je pre izvesnog vremena razjašnjeno, bez ovog koraka nema garancije većine. Neuspešno glasanje bilo bi katastrofalno”, kazao je Rode, prenosi „Reporteri”. Dodao je da Nemačka želi da KiM bude deo SE, ali i da Kosmet mora da radi svoj posao i da se to od njih očekuje.
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković poručio je da je izjava Rodea „da za prijem u Savet Evrope Priština neće morati ni da formira ZSO”, kulminacija obesmišljavanja dijaloga i sporazuma postignutih u Briselu. „Ukoliko Rode misli da ukida tekovine dijaloga i nagrađuje Prištinu za šarenu lažu, neka to jasno kaže. Neverovatno je da iko u političkoj i diplomatskoj zajednici u EU uopšte razmatra prijem Prištine u Savet Evrope, u trenutku kad režim Albina Kurtija sprovodi ekstenzivno pravno, političko i fizičko nasilje nad Srbima na KiM”, napisao je Petković na društvenoj mreži „Iks”. Dodao je da „imperativ poštovanja ljudskih prava i preuzetih obaveza mora biti snažniji od svakog jednokratnog političkog interesa”. „Jer, u suprotnom, Evropa, relativizujući i prenebregavajući položaj srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, negira samu sebe”, zaključio je Petković.
A karijerni diplomata Zoran Milivojević kaže da odgovor na pitanje li će tzv. Kosovo postati član SE ne zavisi od Prištine, već od njenih sponzora, pre svega Nemačke, kod koje se vidi ozbiljan napor da se ta priča ubrza. Za naš list navodi da je primetna diplomatska ofanziva Berlina da se ta priča progura do kraja godine, ako je to moguće. „Da li će to biti – videćemo. Uslov je da se statut ZSO stavi na dozvolu ustavnom sudu. To je minimalni uslov, ali je pitanje da li to Albinu Kurtiju sada odgovara jer se predizborna kampanja na Kosovu zahuktava. Kad je reč o zapadnim silama, one tu stvar ubrzavaju u pokušaju da se kosovska ’državnost’ afirmiše što brže, pre početka raspleta oko Ukrajine. Iduća godina je očigledno početak raspleta oko ove krize u Evropi i pokušaj zapadnih sila da usmere taj proces i da uđu u pregovore s Rusijom, a da se prethodno priča zatvori na onim linijama koje su ratni ciljevi. Oni bi hteli da kosovsku ’državnost’ proguraju pre toga i da Rusija ne bi u tim pregovorima mogla taj presedan i celu kosovsku priču da koristi u svojoj diplomatskoj strategiji”, navodi Milivojević.
Da bi to uradili, Nemačkoj je važno da obezbede konsenzus u SE, da kao pre nekoliko meseci ne dođe do podela. Ako ponovo bude razmimoilaženja, bez obzira na ishod, ako bi i više od trećine članica bilo protiv, to bi bio neuspeh, jer bi se doveo u pitanje kredibilitet Saveta Evrope. „U tom smislu ići će pritisci na nas i pokušaji da se preko nastavka dijaloga isposluje prihvatanje ohridskog sporazuma i da se na toj liniji lomi, s jedne strane Beograd, a s druge i Priština, i da se na taj način isposluje pristup KiM – SE. Zašto im je važan SE? Važan im je zato što bi to bila prva međunarodna organizacija gde bi Priština ušla u nekom paradržavnom statusu i da se time probije priča i put prema Evropskoj uniji i NATO-u. A to je njima glavni cilj i zbog toga na tome insistiraju”, kaže Milivojević, koji ima otvorenu rezervu da li će to proći, jer Beograd sigurno neće sedeti skrštenih ruku i učiniće sve da se ne obezbedi ta većina koja bi omogućila da KiM postane član Saveta Evrope.
Stručnjak za ljudska prava Milan Antonijević kaže da je pitanje članstva KiM u SE trenutno zamrznuto, jer nije došlo do pomaka u ispunjavanju obaveza u Prištini. Za „Politiku” konstatuje da se ništa nije pomerilo s mrtve tačke jer, kako navodi, Kosovo jeste delimično odustalo od pojedinih nepisanih mera usmerenih ka onemogućavanju ekonomske saradnje sa Srbijom. „Kako se Savet Evrope pre svega zasniva na dokumentima koji garantuju zaštitu ljudskih i manjinskih prava, treba analizirati da li je u toj oblasti postignut napredak. Kako Kosovo nije uradilo ništa na formiranju Zajednice srpskih opština, ne očekujem veću i masovniju podršku članstvu Kosova u Savetu Evrope u narednim mesecima. Ujedno, ne treba zaboraviti da će se na Kosovu početkom naredne godine sprovesti izbori i tek nakon njih se mogu očekivati bolji vetrovi saradnje, pregovora i ispunjavanja obaveza koje je preuzela Priština u Briselskom dijalogu u prethodnim godinama. Tu dodajem i pitanje imovinskih prava Srba na Kosovu koje je još daleko od rešenja u skladu sa standardima Saveta Evrope”, kaže Milan Antonijević i dodaje:
„I da ne zaboravimo i na one Srbe koji su predugo u pritvoru na Kosovu i Metohiji, a za koje je moguće da nema ni osnova za podizanje optužnica za ratne zločine devedesetih. Sve su to pitanja pravne sigurnosti koja mora postojati da bi se razmatrali dalji koraci ka članstvu u Savetu Evrope”. Kako je istakao, Nemačka pokazuje dobru volju da pruži svoj doprinos onim procesima koje podržava. Takav je i proces članstva KiM u Savetu Evrope. „Nemačka pokušava da nađe odgovor na to što Priština nije konstruktivna u dijalogu. S jedne strane govori o nekim posledicama, što može nalikovati i sankcijama, ako govorimo o isključivanju iz Cefte. S druge strane, pokazuju i dobru volju da one procese koje je Nemačka oduvek podržavala, a to je i članstvo Kosova u Savetu Evrope, otkoče”, navodi Antonijević.
Muhadžiri: Kosovo propustilo šansu
Analitičar Artan Muhadžiri ističe da je to što Kosovo još nije postalo članica SE odgovornost vlade i premijera Albina Kurtija, jer su igrali političke igre. Dodaje da Kosmet ne može da postane deo te organizacije sve dok ne načini korak ka formiranju Zajednice srpskih opština. „Vlada Kosova je imala sjajnu priliku za članstvo u SE, ali zbog njihove naivnosti taj proces nije bio uspešan. To je bila politička mediokratska igra, pokušali su da u poslednjem trenutku pošalju nacrt Statuta Asocijacije koji je izradio ’Fridrih Ebert’, što nije zvanični nacrt koji im je predao Lajčak”, rekao je Muhadžiri.
Kako je istakao, nije moguće da KiM postane deo SE, a da nacrt ZSO ne pošalje ustavnom sudu na razmatranje. „Sramotno je što je takva prilika propuštena, jer je potrebno da mnogi faktori budu u harmoniji da bi se dobilo članstvo u tako važnoj instituciji. Mislim da će i sledeći put biti isti proces, da će se od Kosova tražiti da pošalje Nacrt ZSO Ustavnom sudu. Bez tog koraka neće biti uspeha, biće trošenje energije, ako vlada Kosova želi članstvo, a da ne ispuni obaveze iz dijaloga. Mislim da je to bila veoma glupa odluka, da igraju takve političke igre u tako važnom trenutku”, dodao je Muhadžiri.