Svet je ušao u eru sukoba koji će u velikoj meri uticati na budućnost država koje se nalaze u Centralnoj Evropi. Stoga je sada pravo vreme za zemlje iz srca Starog kontinenta da iskoriste trenutnu situaciju i postave temelje za sopstveno političko samoopredeljenje, zaključci su sa simpozijuma „Budućnost Centralne Evrope”, održanog preksinoć u Beogradu u organizaciju češkog Patrimonijuma Santi Adalberti i političkog debatnog kluba „Trobojka”.
Oni koji sebe vide kao branioce tradicionalnih evropskih vrednosti, trebalo bi da uspostave saradnju i razgovaraju o zajedničkim projektima, smatra Milutin Ilić, predsednik udruženja „Trobojka”. „Zemlje Srednje Evrope imaju želju da sarađuju s državama poput Srbije, Severne Makedonije, Crne Gore, Rumunije, Bugarske… Ovaj skup i naše upoznavanje služi tome da u budućnosti eventualno razgovaramo o ponekim zajedničkim interesima po principu – o nama ne možete pregovarati ni odlučivati bez nas. Logika koja može da nas spoji je da ako nastupimo složno, mi smo mnogo jači”, naveo je Ilić.
Prema mišljenju Petra Drulaka, bivšeg ambasadora Češke u Francuskoj i zamenika ministra spoljnih poslova, a sadašnjeg univerzitetskog profesora međunarodnih odnosa, ljudi iz organizacije Santi Adalberti ne prihvataju razliku između zapadnog Balkana i Centralne Evrope, jer je sve to jedan region. „Naše zemlje su se uvek nalazile između velikih imperija, pre 1.000 godina to su bili Sveto rimsko carstva i Vizantija. Kasnije između ruske, nemačke i osmanske imperije. Kada razmišljaju o budućnosti, Evropljani biraju kojem se carstvu prikloniti, što je prisutno i danas. Članice Višegradske grupe izabrale su ono što bih ja nazvao ’atlantskom imperijom’, iako ne postoji politički entitet koji se zvanično tako zove. To carstvo danas predstavljaju NATO i Evropska unija”, rekao je Drulak.
Ipak, kako je dodao, s obzirom na geopolitičku krizu, koja je povezana s ratom u Ukrajini, zapadni savez je pred gubitkom ovog rata. Stoga je bojazan šta sledi ako u budućnosti dođe do njegovog raspada. „Bićemo svedoci najmanje deset nacija u Srednjoj Evropi koji će biti svoji na svome, a onda će morati da traže geopolitičku budućnost. Mogu se obratiti Berlinu, Vašingtonu, Moskvi, Pekingu, neki i Ankari. Sve su to legitimne opcije. Ali postoji i druga opcija, a to je da sami izaberemo svoj put. Dakle, na pitanje kome treba da pripada Centralna Evropa, odgovorio bih – Centralnoevropljanima”, istakao je on. To ne znači da bi članice EU već sada trebale da napuste blok, niti da Srbija odustane od evropskog puta. Potencijalni savez bi mogao da funkcioniše paralelno, poput Beneluksa, objasnio je Drulak kasnije za „Politiku”.
Njegovu viziju obrazložio je publicista Petr Čestek, koji je u ime Zdeneka Kudelke, bivšeg univerzitetskog profesora i potpredsednik Odbora za ustavno pravo Češke, izneo model najpogodniji za bližu saradnju između centralnoevropskih zemalja. „To bi bio neki vid konfederacije, asocijacije država. S pravnog osnova, konfederacija je međunarodni ugovor koji se može menjati samo uz saglasnost svih strana i veoma je važno da sve države članice u potpunosti zadrže suverenost”, kaže Čestek.
Novinar Mihail Semin smatra da su zemlje Centralne i Jugoistočne Evrope najprirodniji saveznici jer baštine zajedničke vrednosti. Kako kaže, mnogo toga što se danas na Zapadu smatra vrednim, kod nas nije to slučaj – poput „džender” ideologije ili zelene tranzicije, koja šteti ekonomiji. „Vizija buduće srednjoevropske saradnje zasniva se na vrednostima koje su bile svojstvene Evropi pre trijumfa neoliberalizma. To je patriotizam, zaštita prirodne porodice zasnovane na braku između muškaraca i žene, međugeneracijska solidarnost, poštovanje ljudskog života od začeća do prirodne smrti”, rekao je Semin.
Sa ekonomske tačke gledišta, centralnoevropske integracije trebalo bi da sačuvaju nacionalne valute država članica, kao i njihove centralne banke, objašnjava Žak Zdenjak, bivši ministar saobraćaja Češke i savetnik nekadašnjeg predsednika Miloša Zemana. „Stvaranje zajedničkih pravila o konkurenciji je veoma važno, kako jedna država ne bi promovisala neku stranu kompaniju na štetu druge članice. Zajednički ekonomski prostor će se tako automatski povezati sa unutrašnjom ekonomijom, što će dovesti do osnivanja više firmi u zemljama članicama”, navodi Zdenjak.
Zdenjak: Zeman pozdravlja Srbiju, i dalje je britkog uma
U neformalnom razgovoru nakon konferencije, na pitanje „Politike” kako je sada njegov prijatelj Zeman nakon skorašnje operacije, Žak Zdenjak, uz Zemanove pozdrave za Srbiju, ističe da je dobro. Fizički ne idealno, ali i dalje britkog uma, kaže Zdenjak.