KROZ POEZIJU I ROBIJAŠI DOTIČU SLOBODU: Intervju – Ester Ramon, pesnikinja i profesorka komparativne književnosti iz Madrida
POEZIJU piše duša, a dušu je teško reprodukovati pomoću novih tehnologija.
Zato, ako me pitate da li će najuzvišenije stihove u budućnosti pisati ljudi ili veštačka inteligencija, želim da verujem da će u tom nadmetanju sa modernim tehnologijama pobediti pesnici – rekla je, za “Novosti”, Ester Ramon, pesnikinja i profesorka komparativne književnosti na Univerzitetu Karlos III u Madridu i vrlo zapažena učesnica minulog 19. Međunarodnog novosadskog književnog festivala u Novom Sadu u organizaciji Društva književnika Vojvodine.
Ramonova je objavila desetak knjiga poezije. Njene pesme prevedene su na nemački, engleski, francuski, rumunski, švedski, portugalski i arapski jezik. Svoju poeziju objavljuje i u brojnim književnim časopisima. Ponosna je i na činjenicu da se njena zbirka Scelle u Francuskoj pred čitaocima pojavila dvojezično – na španskom i francuskom jeziku. Zahtevan odnos između čoveka i prirode uz dijalog poezije sa drugim umetnostima, okosnica su njenog dosadašnjeg opusa.
Šta govori vaše profesorsko iskustvo – imaju li vremena i želje mlade generacije, opsednute mobilnim telefonima, da čitaju poeziju?
– Mladi ljudi su danas pod ogromnim uticajem društvenih mreža i uopšte novih tehnologija i teško se koncentrišu na nastavni program. Ipak, studenti koji su kod mene na komparativnoj književnosti vole da na časovima razgovaraju o knjizi, da čuju mišljenje profesora i kolega studenata. Oni su naviknuti na veštačku inteligenciju. Zato smo na fakultetu uveli novi, prilagođen program ispitivanja studenata. Ispitivači slušaju razgovore studenata o književnosti i na osnovu tih utisaka ih ocenjuju.
Utiče li politika i u kojoj meri na vašu poeziju?
– Poezija predstavlja neku vrstu politike ali kada pišete stihove, vi imate izbor. Moja poezija nije politika u uobičajenom smislu. Moje knjige govore o klimatskim promenama, prirodi, životinjama, siromaštvu, migracijama, o ulozi žena. Posvećena sam kompleksnim temama.
Učestvovali ste pre desetak godina u Oslu u istraživačkom projektu o ulozi umetnosti u javnoj sferi. Do kakvih saznanja ste došli?
– U istraživačkim projektima očekuje se na kraju nekakvo zajedničko gledište, ali to nije uvek onako kako vlade tih zemalja, odnosno organizatori priželjkuju, jer na umetnost se ne može posmatrati pojednostavljano, a ona, pritom nikada ne može i ne sme da bude zarobljena. Bilo je zanimljivo jer su ljudi radili na projektu i radili su zajedno. Razmenjivali su mišljenja.
U nekim zatvorskim centrima predavali ste osuđenicima kreativno pisanje. Postoji li kod ljudi, čija je sloboda ograničena zbog prestupa koje su počinili, istinska želja za čitanjem i kreativnim pisanjem?
– Jedna od misija u mom životu je podučavanje ljudi poeziji. To je moja strast, zato što ljudi kroz poeziju mogu da budu bliži sami sebi. Za mene je poezija totalna sloboda. Kada sam radila u zatvoru, ti ljudi su kroz poeziju mogli da dotaknu slobodu koju svako od nas nosi bez obzira gde se nalazio. Iako su bili okrivljeni za nešto, imali su pravo da budu slobodni kroz poeziju. To je bilo veoma zanimljivo i dobro iskustvo i za mene i za te ljude.
Zbog čega je vama kao pesniku veoma važna fotografija?
– Predajem u nekim školama fotografiju. To je spona između reči i vizuelnog. Slika je u poeziji bitna.
Pripremate li novu knjigu pesama?
– Nije još završena, ali njene delove sam čitala ovde, u divnom Novom Sadu, u kojem sam, kao i u Srbiji, prvi put. Tema knjige su majka Isusova Presveta Devica Marija i anđeo Gabrijel koji je njoj nagovestio da će začeti sa Duhom svetim. Anđela Gabrijela u mojim stihovima muči i dilema o ženi-devici, ali ne uspeva da to pitanje izgovori.
Roman po Romeru
OBJAVILA je Ester Ramon ove zbirke pesama: “Tundra” (2002), “Marva” (2008), “Eksplozivni gas” (2009), “Soli” u saradnji sa engleskim fotografom i arhitektom Markom Bentlijem, (2011), “Lov sa tvorovima” (2013), “Prebivalište” (2015), “Zapečaćena” (2019) “Seme” (2022), “Raznobojno telo” (2024) i druge zbirke. Autorka je i prozne knjige “Delfinine karte” (2022) inspirisane junakinjom filma “Zeleni zrak” francuskog reditelja Erika Romera.