Kosovska Mitrovica – Suđenje Slađanu Trajkoviću, kojeg prištinsko „pravosuđe” tereti za navodni ratni zločin nad civilima počinjen 1998. i 1999. godine u opštini Vučitrn nastavljeno je juče ispitivanjem svedoka tužilaštva. Trajković, koji je bio pripadnik kosovske policije pre nego što je sa svojim sunarodnicima napustio institucije Prištine, uhapšen je pre skoro godinu i po dana i kao najveći broj Srba lišenih sloboda na KiM sproveden u zatvor u selu Grdovac kod Podujeva, jedan od najstrože čuvanih na Kosmetu. I dok režim Albina Kurtija ističe kandidaturu za članstvo u Savetu Evrope, tvrdeći da poštuje ljudska prava, u čemu ima podršku s brojnih zapadnih adresa, uslovi u ovom zatvoru jedan su od primera da je istina potpuno suprotna od takvih tvrdnji. Na tretman se žali sve veći broj srpskih zatvorenika. Posebno oni čije je zdravlje i pre utamničenja bilo narušeno, doživljavaju pravu „medicinsku, tačnije lekarsku torturu”.
To za „Politiku” ističe Milan Kostić, bratanac Zorana Kostića (74), koji je uhapšen u septembru prošle godine, mučki, ispred svoje kuće, pošto je na poziv radnika prištinskog KEDS-a pozvan da, navodno, s njima očita brojilo. Umesto provere utroška struje, tu su ga već čekali specijalci kosovske policije i uhapsili ga. „Ovo je, jednostavno se može reći, prava katastrofa. Ne samo moj stric, koji je težak srčani bolesnik, već i ostali zatvorenici koji su i pre pritvaranja imali debelu zdravstvenu dokumentaciju o bolesti, doživljavaju lekarsku torturu. Moj stric, koji je pred sudiju izveden tek posle sedam meseci, u aprilu mesecu, gde ga osamdesetogodišnji svedok Albanac nije optužio, već je samo rekao ’bio je u grupi’, poslednjih meseci ne može na noge. Na suđenja ga vode zatvorski čuvari, a kada su posete, uvek je u pratnji bar jednog srpskog zatvorenika, jer sam ne može ni dva metra”, kaže nam Milan Kostić, inače i predsednik privremenog veća opštine Vučitrn. Ogorčeno dodaje da je „pod znakom pitanja koje lekove njegov stric dobija”.
„Daju mu šaku lekova, a on ni kod kuće nije sam znao šta da pije, dok mu ukućani ne objasne. Pozivam predstavnike međunarodne zajednice, Crvenog krsta, Euleksa, Unmika, ali i predstavnike Svetske zdravstvene organizacije da posete zatvor u Podujevu i sami se uzvere kakav tretman ima ne samo moj stric već i ostali Srbi koji su bolesni, a sa kojima se krajnje nehumano odnose”, navodi Kostić, naglašavajući da je Zoranova odbrana tražila da mu se odredi blaža mera, odnosno kućni pritvor. Kao zalog ponudili su „sve kuće i imanja koje familija Kostić ima u svom posedu”.
„Zar mislite da bi moj stric da je imalo kriv sedeo 25 godina kod svoje kuće i čekao da ga prištinski specijalci hapse. To je van svake pameti, ali je Prištini cilj da im moj stric bude ’model’ za ostale Srbe koji na upiranje prstom mogu da završe u njihovom kazamatu. Pogledajte juče, oslobođena su dvojica Albanaca, nekadašnji komandanti UČK, iako su svi dokazi bili protiv njih, a odnosili su se na privatni albanski zatvor u Likovcu. I dok se oni oslobađaju, mog strica, kojem srce radi s jedva 30 odsto, drže zatvorenog”, navodi Kostić, uz napomenu da su „Srbima koji su sami u ćeliji, nedavno oduzimali stvari, pa su tako, recimo, ako je neko imao dve trenerke jednu oduzeli, a oduzimali su čak i ukrštenice”.
Da je zdravstveno stanje Kostića „izuzetno teško”, za „Politiku” kaže i advokat Predrag Miljković, koji zastupa Kostića, jednog od najuglednijih privrednika ne samo u Prilužju već i na teritoriji centralnog Kosmeta, a za kojeg je odbrana više puta nudila jemstvo, ali i bezuspešno tražila „da ga pregleda neko od specijalista, tačnije kardiolog, i da mu se urade sve medicinske pretrage bilo da je reč o nekoj privatnoj klinici u Prištini, bilo da je reč o nekoj većoj zdravstvenoj ustanovi”. „Više puta smo pisali i tražili od sudije da Kostiću omogući pregled specijaliste jer u zatvoru, koliko mi je poznato, radi lekar opšte prakse. On se sada jedva drži na nogama”, kaže advokat Miljković.
Inače, advokat Miljković, koji zastupa i B. T., osumnjičenog da je navodno učestvovao u događajima u Banjskoj 24. septembra prošle godine, za „Politiku” je ponovio da će „odbrana i porodica od suda da traže lekarsku dokumentaciju s obzirom na to da i posle sedam meseci njegov klijent ima šipku u nozi, pa se s pravom sumnja na neadekvatan medicinski tretman”. „Bojimo se da ne dođe do sepse”, za „Politiku” kaže Miljković.
Na lekarski tretman u zatvoru u Podujevu svojevremeno se žalila i porodica Slađana Trajkovića (53), ukazujući da je on u pritvoru smršao oko 30 kilograma. U zatvoru u Podujevu je i Dragiša Milenković (53), nekadašnji čuvar zatvora u selu Dubrava, koji se kao i Trajković tereti za navodni ratni zločin, a koji je dugogodišnji dijabetičar. Porodica Milenkovića, koji je uhapšen prošle godine na leto, ali i odbrana su zahtevali da mu sud odredi blažu meru, odnosno kućni pritvor kako bi imao adekvatno lečenje, ali se sud o zahteve oglušio.
U zatvoru u Podujevu među pritvorenim Srbima koje su Kurtijevi specijalci uhapsili u poslednjih godinu dana nalazi se i Žarko Zarić (70), iz sela Ljubožda kod Istoka, koji je takođe lošeg zdravstvenog stanja. Uprkos svim tim primerima, upitno je kada će se i da li će se međunarodna zajednica i lekarska udruženja, ali i humanitarne organizacije pozabaviti slučajevima zatočenih, a bolesnih Srba, kojima rodbina dostavlja isključivo lekove s „kosovskom deklaracijom” jer su oni sa srpskom, na koju su navikli, zabranjeni.