Odgovor Albina Kurtija na izneverena obećanja građanima o boljem životu, nedostatak perspektive, odlazak velikog broja albanskih porodica u zemlje EU, jer žive na faktički najsiromašnijoj teritoriji u Evropi, mogao bi da se sažme u jednu „agendu” – ekstremizam. Pred kosovske izbore, koje Priština najavljuje za 9. februar – nema izgleda ni za otvaranje novih radnih mesta i porast standarda na Kosmetu, ni za prihvatanje ruke dijaloga iz Beograda. Ne bi li to nadomestio, šef Samoopredeljenja igra na jedinu kartu koja mu još preostaje, a to je podizanje tenzija i otvorena i neprikrivena mržnja prema Srbima. U tom je kontekstu i svakodnevno ponavljanje pretnji da će otvoriti glavni most na Ibru u Kosovskoj Mitrovici, što je još jedan pokušaj da eskalacijom masovnog nasilja nad Srbima uvuče Srbiju u sukob s NATO-om.
Ukidanje ljudskih prava građanima srpske nacionalnosti, dok tzv. kosovska policija konstantno preti automatskim naoružanjem i hapsi na osnovu lažnih optužnica koje procesuira pseudopravosuđe, razlozi su zašto deo ljudi napušta južnu srpsku pokrajinu. I teško da će privremene prištinske institucije od toga odstupiti budući da je predsednica tzv. Kosova Vjosa Osmani odredila 9. februar 2025. godine kao termin za redovne parlamentarne izbore na Kosovu i Metohiji. U takvoj situaciji Kurti može da se obrati samo ekstremnijem delu biračkog tela i da traži podršku dijaspore, kao i centara iz inostranstva. Inače, ovi izbori će biti prvi redovni od 2008. godine.
Predsednik Matice Albanaca Srbije Demo Beriša kaže da nije čudno što je Kurti otputovao u Čikago na Demokratsku nacionalnu konvenciju, gde je promovisana Kamala Haris za predsedničkog kandidata demokrata na predstojećim predsedničkim izborima u SAD. Kurti je u delu tamošnje javnosti dobio priliku da promoviše svoju opasnu politiku i etnonacionalističku agendu. Za „Politiku” Beriša kaže da to govori da on do izbora na Kosmetu neće ništa preduzeti da spusti tenzije u ovom delu Srbije i da se ni za milimetar neće popraviti odnosi Beograda i Prištine.
„Može se očekivati da se samo nastavi pritisak na Srbe i pokušaj destabilizacije regiona. To će se raditi na više načina – od aktiviranja navodnih problema u ’preševskoj dolini’, do pojačavanja policijskih patrola na severu Kosova i pokušaja da utiče na odnose Severne Makedonije i tzv. Kosova. Od njega do 9. februara teško je nadati se da nešto uradi dobro za sve u regionu, jer njemu nedostaje ekonomski deo, gde objektivno ništa nije učinio u svom mandatu za skoro četiri godine. Uz to, njegova vlast je optužena da je umešana na lokalnom nivou u korupciju. Zato je usmeren ka provokacijama s ciljem smanjenja broja Srba kojima se svakodnevno zagorčava život, uopšte na Kosovu i Metohiji, a posebno na severu”, kaže Demo Beriša. Dodaje da, prema informacijama koje ima, može da se očekuje da od tzv. specijalnih snaga kosovske policije Kurti oformi jedinicu tzv. kosovske žandarmerije. To je, dodaje Beriša, još jedan dokaz da se Priština ne sprema da rešava pitanja odnosa Beograda i Prištine, nego da želi da potpuno isključi svaki uticaj Republike Srbije na Srbe i ostale građane koji poštuju svoju domovinu Srbiju.
Profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Boris Stojkovski kaže da svi dosadašnji pokazatelji, nažalost, idu naruku tome da Kurti neće ni na koji način da zaustavi ili ublaži svoju ekstremističku politiku i odnos prema srpskom narodu na KiM, ali i Srbima u celini. Za naš list navodi da je primera bezbroj. „Svedočimo ogoljenom nasilju nad pripadnicima srpskog naroda, hapšenjima, prebijanjima, montiranim sudskim procesima, pa i pokušajima ubistava ljudi. Nadalje, tu je i to ekonomsko nasilje, udar na institucije države Srbije koje funkcionišu na KiM. Opravdan je strah da bi to moglo da se proširi i na obrazovni sistem, ustanove kulture, kao i na zdravstvo”, upozorava Stojkovski.
Dodaje da se Kurtijeva politika oduvek zasnivala na upravo ovakvom delovanju. Podseća da je onog momenta kada je došao na čelo privremenih institucija samouprave u našoj južnoj pokrajini, sve ono što je odranije deo njegovog političkog programa, od rane mladosti, preko opozicionog delovanja pokreta Samoopredeljenje, nastavio da sprovodi uz pomoć poluga vlasti i prisile.
„Drugi važan aspekt jeste i Kurtijeva želja da se nametne za vođu albanskog naroda, te da svoj uticaj proširi i na albanske političare i stanovništvo i van KiM. To čini i sa albanskim političkim predstavnicima u ostatku Srbije, naročito u opštinama Preševo i Bujanovac, gde Albanci čine značajan deo građanstva. Isto pokušava neskriveno i u Severnoj Makedoniji, te Crnoj Gori. Dakle, jasno se nazire da se politika Kurtija zasniva i na ideji prirodne Albanije, koju mi nekad nazivamo ’velika Albanija’. To je ideja koja postoji već gotovo vek i po i zasniva se na nameri da se ujedine područja gde u relativno većem broju žive Albanci. Kurti očigledno vidi priliku da se nametne kao lider koji će ostvariti taj proklamovani cilj”, naglašava Boris Stojkovski.
Uz sve ekstremne korake koje Kurti preduzima i uprkos tome što dobija upozorenja, pa i oštrije osude od nekih većih zapadnih centara moći, ipak se iz ovih centara još uvek ne čini dovoljno, nego se stiče utisak da oni ovakvu politiku tolerišu i, indirektno, čak i podržavaju. Zna se ko na njega može da utiče da makar obuzda teror nad Srbima, ali do toga veoma dugo već ne dolazi. A vremenom Kurti se praktično specijalizovao u „miniranju” procesa dijaloga i uvek pokušava da nametne temu za koju proceni da će mu doneti najviše poena u ekstremnijem biračkom telu. Uprkos tome što su u Briselu delegacije Beograda i Prištine već potrošile sate razgovarajući o proterivanju dinara s KiM i posledicama te jednostrane odluke i ta tema se novim razvojem događaja gura s pregovaračkog stola. Takav mehanizam nasilnog menjanja dnevnog reda Kurti je patentirao kada je prvi put glasnije počela da se pominje Zajednica srpskih opština, što je obaveza koju Priština uporno ignoriše već 11 godina.
Karijerni diplomata Zoran Milivojević ocenjuje da će Kurti u narednih pet meseci, odnosno tokom predizborne kampanje, nastaviti s politikom preuzimanja severa Kosova i negiranja Zajednice srpskih opština. Za naš list navodi da je most na Ibru sad aktuelna tema, ali da će Kurti nastojati da zaokruži oduzimanje svojine Srbima, pre svega nepokretne imovine, a uporedo s tim će napasti njihov sistem obrazovanja i zdravstva. „Na taj način želi da definitivno skine s dnevnog reda ZSO, čiji su ključni elementi obrazovanje i zdravstvo. Albansko rukovodstvo u srpskim opštinama omogućilo je Kurtiju razvlašćivanje srpskih institucija i preuzimanje imovine. Zbog toga će Kurti do 9. februara ići u dalje dizanje intenziteta mera koje je do sada preduzeo prema Srbima kako bi zaokružio kosovsku državnost”, ocenjuje Milivojević.
Podseća da su Kurtiju upravo takvi potezi doneli visok rejting kod birača. „Nemam utisak da njegova pozicija što se tiče većine u parlamentu može biti uzdrmana na izborima. Ne verujem u tešnju saradnju opozicionih stranaka u Prištini, niti u akciju Zapada koja bi eventualno destabilizovala Kurtijevu vlast. Interes Zapada je, takođe, da se potvrdi kosovska državnost”, zaključuje Milivojević.
Strane investicije ne dolaze u centar krize
Ekonomista Arben Mustafa ocenio je da premijer Kurti govori o stranim investicijama i ekonomskom razvoju „kao da ne živi na Kosovu”. „Na Kosovu pod sankcijama EU, ono malo stranih investicija koje imamo su uglavnom kupovina stanova od dijaspore, dok se ne pamti dolazak bilo koje strane kompanije koja je donela kapital i otvorila veliki broj novih ranih mesta. Strane investicije ne dolaze u zemlju s vladom koja ima autokratske tendencije, koja izoluje zemlju i koja odražava Kosovo kao centar krize”, naveo je Mustafa.
Stojkovski: Falsifikovanje istorije i otimanje kulturne baštine
Boris Stojkovski ističe da je u poslednjih nekoliko dana Albin Kurti prilično aktivan i na polju falsifikovanja istorije, pa tako antički rimski lokalitet Ulpijanu, nedaleko od današnjeg Lipljana, smešta u nekakvu kosovsku baštinu. Stojkovski kaže da Kurti na taj način samo nastavlja pokušaje da se Kosovo i Metohija sa svojim prebogatim kulturnim nasleđem, dominantno srpskim, ali ne samo njim, prikažu kao prostor gde su Albanci navodno autohton narod, kao tobožnji potomci Ilira i Dardanaca. „Ni za šta od toga ne postoje naučni dokazi, ali kao što sprovodi nasilje nad ljudima i institucijama, isto tako se postupa i sa kulturnim nasleđem i istorijom”, ističe Stojkovski.