Postoji zabrinutost da Priština neće imati dovoljno glasova za članstvo u Savetu Evrope, upozorio je zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju i izaslanik SAD za zapadni Balkan Gabrijel Eskobar režim Albina Kurtija. Američki diplomata je rekao da to misli na osnovu toga što je nekoliko zemalja tražilo od tzv. Kosova da osnuje Zajednicu srpskih opština. Na onlajn brifingu Eskobar je istakao da se Savet Evrope bavi pitanjem manjina, kao i da je stalni zahtev osnivanje ZSO, a Priština se na to obavezala. Govoreći o navodima da tzv. Kosovo sledeće nedelje neće postati članica SE, Eskobar je kazao da SAD nemaju glas u toj organizaciji, ali da zna da postoji zabrinutost među pojedinim članicama jer su pitanje ZSO i neki drugi zahtevi u vezi sa srpskom zajednicom više puta ponovljeni u poslednje tri godine.
Nasuprot svemu tome Kurti nastavlja s upornim odbijanjem da ispuni ono na šta se Priština obavezala sporazumima. ZSO, na kojoj Beograd uporno insistira, svakako je na prvom mestu. Ne treba očekivati da će ovakav vid pritisaka naterati premijera privremenih institucija u Prištini da osnuje ZSO, uzevši u obzir da on teži stvaranju „velike Albanije”, kao i tome da postane lider svih Albanaca u regionu. Zemlje političkog Zapada, kako ocenjuje za „Politiku” Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost, neće pretrpeti štetu u slučaju da Priština ne uđe u SE.
„To suštinski ne dovodi u pitanje ono što je strateška podrška njihovom projektu nezavisno Kosovo, ali u svakom slučaju je nešto što šalje Albancima poruku da i te kako treba da vode računa o stavovima njihovih mentora od kojih zavise. Na ovaj način mogu da izvrše pritisak na Kurtija ili da pokušaju da to bude jedan od pritisaka da sprovede u delo ono što jeste interes zemalja političkog Zapada”, ističe Graovac. Dodaje da je interes zemalja političkog zapada da do sporazuma Beograda i Prištine dođe. „Do sada su pritiskali isključivo Beograd da pravi ustupke i sada uočavaju da nije problem isključivo u Beogradu. Kada govorimo o sporazumu Beograda i Prištine, onaj ko suštinski opstruiše taj sporazum je Kurti. Imali su razumevanja zato što su protagonisti nezavisnog Kosova i uvek su pre za to da Beograd pravi ustupke nego Priština, ali je svakako pitanje ZSO nešto preko čega Beograd nikako neće preći i zaustavlja mogućnost daljeg dijaloga”, ukazuje Graovac.
A Eskobar je, komentarišući Kurtijevu izjavu da su implementacija ZSO i članstvo u SE dva odvojena procesa, rekao da su ta dva procesa veoma povezana. U pogledu neslaganja zapadnih diplomata, Eskobar je rekao da sve diplomate prate politiku svojih vlada i da je Kurti od svih njih čuo istu poruku. Prethodno je „Albanijan post” objavio da je Francuska uputila demarš zemljama članicama SE u kojem se traži odlaganje odluke o prijemu tzv. Kosova u ovu organizaciju zbog neispunjenja obaveze formiranja ZSO. I portparol Saveta Evrope Danijel Holtgen rekao je za Glas Amerike da „pitanje prijema Kosova nije na dnevnom redu sednice Komiteta ministara koja će se održati sledeće nedelje”. Ključno pitanje je kako bi se Kurti ponašao u slučaju da odluka o odlaganju članstva Prištine u SE zaista ostane na snazi, odnosno da li bi ovaj pritisak dao bilo kakav rezultat.
„Kurti suštinski nije previše zainteresovan za evropske integracije. On je primarno zainteresovan za ostvarenje svog ključnog projekta, a to je stvaranje ’velike Albanije’. ’Velika Albanija’ nije nešto što je povezano sa EU, njemu jeste prioritet da na KiM Srbe ili marginalizuje ili protera, da na KiM ostanu samo oni Srbi koji će biti njegovi poslušnici. Postoji interes da svaki trag Beograda na KiM bude eliminisan i njegov konačni cilj je da ujedini Kosovo i Metohiju sa Albanijom, da bi na taj način rešavao probleme – mesto u UN, pozicije prema EU. Samim tim, njega ne može previše potresti i naterati da pravi ustupke ova odluka ili ovakvo ponašanje zemalja EU. Za Kurtija članstvo u SE nije cilj od kojeg on ne može tek tako da odustane”, ističe Graovac.
Kurti je, podseća naš sagovornik, i kada je bio na vlasti u vreme administracije Donalda Trampa bio najveći protivnik da pregovara s Beogradom. „Ponavljao je da je Beograd taj koji je zainteresovan za evropske integracije i da će popuštati više nego što će to popuštati Albanci, što govori da nije bio zainteresovan za evropske integracije, nego suštinski samo za velikoalbanske integracije”, ukazuje Graovac.
Antisrpska histerija donosi glasove
Sve i da Priština ne postane članica Saveta Evrope, ocenjuje Srđan Graovac, to neće uticati negativno na podršku kosmetskih Albanaca Albinu Kurtiju. On je podstakao atmosferu linča i antisrpske histerije, koja je postojala i pre nego što je on došao na vlast. „Stavio je prioritet na stvaranje te atmosfere, u kojoj je glavno pitanje za sve Albance odnos prema Srbima. Stvorio je izrazito antisrpsko raspoloženje i izbori se ne dobijaju na pitanju EU”, ističe Graovac i podseća na veliki broj napada na Srbe kao i da su potrebni mnogo jači pritisci sa Zapada.
Eskobar: Lažna vest o smeni nakon komunikacije s Prištinom
Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju i izaslanik SAD za zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio je nedavno da mu je istakao mandat zbog čega će krajem meseca napustiti tu funkciju i istakao da je lažna vest da je smenjen. Kako je rekao, lažna je i tvrdnja da je izvor iz Kongresa, navodeći da Kongres ne odlučuje o njegovom postavljanju. „Ova vest se pojavila nedugo nakon što sam komunicirao s vladom u Prištini. To je ta vrsta dezinformacija koja jednostavno nije tačna. Zahvalan sam podršci koju mi je dao Stejt department, liderima i novinarima s kojima sam sarađivao”, rekao je Eskobar. Portal „Frontlajner” objavio je vest da je Eskobar razrešen. Stejt department je takođe demantovao ovu vest, navodeći da će Eskobar u narednim nedeljama, u okviru redovne rotacije, dobiti novu funkciju.
Panaotović: Taktična i mudra politika Vučića uticala u velikoj meri
„Tačka prijema tzv. Kosova u Savet Evrope neće biti čak ni na dnevnom redu majskog zasedanja. Jasno je da je Albin Kurti sa svojom politikom nacional-šovinizma i srbofobije doživeo diplomatski neuspeh, to jest krah ako se uzmu u obzir očekivanja koja su postojala u njemu naklonjenoj javnosti na Balkanu”, ocenjuje publicista i politički analitičar Bojan Panaotović. Navodi i da je veliku profesionalnu i političku bruku i sramotu doživela je albanska lobistkinja Dora Bakojani, koja je predložila ulazak tzv. Kosova u SE i pored činjenice da je Kurti ispunio samo jedan od tri minimalna uslova koja je sama postavila.
„Koliko je Kurti zadojen šovinizmom vidi se iz same činjenice da ne želi da pošalje čak ni nacrt ZSO ustavnom sudu, za koji i mi i Kvinta i vrapci na granama znaju da bi bio samo mrtvo slovo na papiru. Na celokupan proces očigledno je u velikoj meri uticala ofanzivna, taktična i mudra spoljna politika predsednika Vučića i Srbije, i to ne samo kroz razgovore vođene iza zatvorenih vrata s premijerkom Meloni u Beogradu i predsednikom Makronom u Parizu već i u kontinuiranoj komunikaciji s ključnim činiocem – SAD i drugim relevantnim faktorima.
Kako sada deluju besprizorno i jadno svi regionalni igrači koji su, misleći da će se dodvoriti Kvinti, sa sladostrašćem glasali u Parlamentu SE za ulazak tzv. Kosova i komadanje Srbije i narušavanje njenog teritorijalnog integriteta. Makedonska delegacija, deo delegacije BiH sa sve jednim nesrećnim Srbinom… Kurtijeve suze i suze onih koji ga podržavaju samo zato što im se dopada iživljavanje nad Srbima, pucanje u srpsku decu dok nose badnjak i slično, nisu dovoljne ovoga puta. Kvinta suzama ne veruje. Traži se ZSO”, ukazuje Panaotović.