Biti Srbin danas u svetu sporta je teško. A ako imate rezultat kao Novak Đoković ili Nikola Jokić, onda je to neoprostivo. Pobeđivati uprkos svemu i biti najbolji u teškim uslovima je – za predstavnike neoliberalnog koncepta razvoja planete i lažne elite, kojima smetaju poštovaoci bilo kakvih tradicionalnih vrednosti, pa i svoje zemlje i naroda – jednostavno neoprostivo. Nakon nedavnog uspeha Đokovića, Jokića, odnosno košarkaša, kao i ostalih srpskih sportista na Olimpijskim igrama u Parizu i veličanstvenog dočeka koji im je priređen u Beogradu, posebno su intenzivirani šovinistički, pa i politički napadi iz regiona, kao i sa pojedinih adresa u Srbiji.
Različiti aršini za sportiste u vrednovanju pobeda i poraza aktuelizovani su ponovo i kada je reč o samom priznavanju poena, što je posredno na svojoj koži osetio Đoković. Asocijacija teniskih profesionalaca je povodom utvrđenog dopinga Janika Sinera, trenutno prvoplasiranog na ATP listi, odlučila da mu oduzme 400 poena i oslobodi ga svake odgovornosti. Pojavile su se informacije da će se o ovom slučaju još raspravljati i da odluka nije konačna, ali za isti prekršaj su nekim drugim teniserima neupitno sledile dvogodišnje zabrane igranja. „Da su Sinera suspendovali, onda bi Đoković ponovo došao na prvo mesto, što bi neke na Zapadu bacilo u debelu depresiju jer ne mogu da zamisle da im jedan Srbin bude ponovo na čelu teniskog karavana”, glasio je jedan od komentara na društvenim mrežama. Drugi se samo nadovezao napisavši : „Da je to uradio Nole, oni ga ne bi suspendovali, nego bi ga ubili.”
Komentarišući napade na istaknute srpske sportiste, akademik Matija Bećković kaže za „Politiku” da ga ne iznenađuje što su na meti u svetu najuspešniji srpski sportisti Novak Đoković i Nikola Jokić. „Novak Đoković ima hrabrosti i sme da kaže ono što ne sme da kaže niko drugi. Smeta im što on nije moralno politički podoban i što kao papagaj ne ponavlja ono što drugi svetski mediji govore. Po njima, i Jokić bi morao da bude politički korektniji, jer očigledno da nije u tom svetskom kalupu”, kaže Bećković i dodaje: „Ne smeta samo Podgorici i Sarajevu Novak Đoković već celom svetu. Kako ne bi smetao kada je najbolji i najlepši, a uz to i Srbin. To je za neke neoprostivo.” Naglašava da svetskoj eliti smeta i što se Nikola Jokić usuđuje da kaže da voli konje i da je to jedan od razloga zašto ide u Srbiju. „Nedoumica je šta bi po njima bilo pametnije da jaše”, ocenjuje Matija Bećković.
U orkestriranu antisrpsku kampanju posebno su uključene naše komšije, pre svega u Podgorici i Sarajevu. Čitajući njihove portale može se zaključiti da njih više boli ne to što se njihovi sportisti nisu okitili nijednom medaljom na OI, već što je Novak Đoković osvojio zlatnu medalju. Tako su u „Anteni M” naveli da je „Novak Đoković odurni nacionalista i opasni promoter najotrovnije balkanske velikodržavne ideologije”. Njemu se na teret stavlja što je podržao, kako navode, mračne litije kojima su sačuvane srpske bogomolje u Crnoj Gori. Zamereno mu je što „promoviše fašistoidnu pesmu ’Veseli se, srpski rode’, koja, po autoru teksta, negira državni suverenitet tri nezavisne države – Crne Gore, „Kosova” i Albanije.
Kada su sarajevskom „Dnevnom avazu” videli šta su njihova braća po mržnji napisala, odmah su dodali da ovom pesmom Đoković vređa i bošnjački nacionalni identitet i negira i državu Bosnu, ističući da je Novak „osvedočeni četnik”. To izgleda kao korak dalje u uobičajenim besmislicama kojima se ističu tzv. proevropski krugovi u Podgorici i Sarajevu. Novaku se zamera i njegov muzički izbor. Ne samo da je za njih dodeljivanje medalja i sviranje srpske himne predmet cenzure nego Đokoviću kao svojevrstan „bezobrazluk” spočitavaju to što je trijumf slavio uz „Veseli se, srpski rode”, pesmu koju ne samo strani već i pojedini domaći kvaziintelektualci jednostavno ne žele da čuju. Sa sličnim optužbama oglasili su se i britanski tabloidi, pa su sličnu matricu u napadima preuzeli upravo pojedinci iz beogradskog kruga dvojke.
„Pre ili kasnije to će dovesti do novih zlodela na zapadnom Balkanu”, oceniće jedan dežurni građanski aktivista i mirotvorac iz prestonice Srbije, dodajući da je „Veseli se, srpski rode” pesma koja drugima negira identitet i državu. Sada, posle osvajanja zlatne medalje na OI, Novak je ponovio pesmu i zapevao je još glasnije, a onda su i optužbe na njegov račun postale glasnije i isključivije. Ali uzalud. Neki komentatori požurili su da ga prozovu „Nole četnik”, ne opraštajući mu jer peva o svetinjama jednog dela Srbije – od Prizrena do Rumije. Šta bi bilo da je zapevao o Bosanskoj Krajini, Hercegovini ili junačkoj Crnoj Gori, moglo bi se zaključiti na osnovu hajke, koju su isti mediji i krugovi svojevremeno priredili srpskom patrijarhu.
Karijerni diplomata Zoran Milivojević kaže da je Novak Đoković danas sasvim sigurno najozbiljniji brend Srbije na globalnoj sceni, i to u vezi sa onim vrednostima naše zemlje koji predstavljaju njen identitet i njenu ličnu kartu – jezik, pravoslavna vera, istorija… Za „Politiku” ističe da su sve to elementi koji u aktuelnom vremenu predstavljaju glavne mehanizme za promociju meke moći i za odbranu nacionalnih interesa po osnovu meke moći.
„Novak Đoković je protagonista tih elemenata meke moći koje su Srbiji od vitalnog značaja za zaštitu nacionalnih interesa i nacionalne samobitnosti. Pogotovo u identitskom smislu. To smeta određenim krugovima u Podgorici i Sarajevu naročito u onim prostorima gde se srpsko nacionalno pitanje otvorilo i gde je taj proces obezbeđenja srpske pozicije i srpskog identiteta nezaustavljivo. Kada o tome govorimo, Crna Gora je na prvom mestu posle svega onoga šta se dešavalo s litijama i nastojanjima srpskog naroda da definiše svoju poziciju. U tom smislu podsećanje da je Đoković svojevremeno podržao litije dovoljno govori šta su motivi crnogorske građanske strukture na čelu sa DPS-om u negiranju srpske samobitnosti na tom prostoru. To važi i na drugim prostorima, pre svega u Bosni i Hercegovini, delom i u Hrvatskoj. Istovremeno se događa na svim onim mestima i u albanskim sredinama gde je pokušaj da se srpskom korpusu oduzme i poništi srpski identitet na ovaj ili onaj način”, poručuje Milivojević.
Kada se sagledaju svi napadi na njega, Đoković je vodeći brend u ovom trenutku kada je reč o srpskom identitetu i srpskom interesu na globalnoj sceni i na brojne načine doprinosi argumentima u odbrani interesa našeg naroda. Dovoljno je pomenuti da kako je javno podsećao na pogrom srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, na svoje detinjstvo, vreme NATO agresije. Njegova prohodnost i mogućnost da ga čuje globalna scena danas predstavlja nezamenjiv instrument Srbije u promociji srpskog identiteta, srpskog interesa, ali i srpskog imena i prezimena na globalnoj sceni. I zbog toga je on meta napada. Ono što ostavlja efekte s njegovim nastupom gde on pre svega insistira na očuvanju srpskog identiteta i vrednosti na kojima se temelji Srbija, kroz jezik, ime i prezime, istoriju, nezavisnost, otpor u pokušaju da se to dovede u pitanje on je veoma dragocen u toj borbi i zato je na meti ne samo država u okruženju već i glavnih globalističkih centara.
Književnik Vule Žurić za naš list kaže da je u svetu najviše na meti Novak Đoković, ali je i Nikola Jokić targetiran i prema njemu se učini nepravda kada mu ne dodele nagradu najkorisnijeg igrača NBA lige. „Dolazi vreme koje je oklevetano devedesetih godina i ta kleveta i dalje stoji nad svima nama. S obzirom na to da se Novak Đoković pojavljuje u najboljem svetlu i da se bavim jednim sportom u kome je jednostavno bolji od svih, onda je normalno da on na svojoj koži i svom reketu oseti svu tu netrpeljivost celog zapadnog i ’civilizovanog’ mediokritetizovanog sveta na svojoj koži. Tako da Đoković od početka karijere, kada je osvajanjem prvog trofeja skrenuo pažnju na sebe i kada se videlo da će biti jedan vanserijski igrač, da će svaki svoj meč kada bude igrao za trofej biti ne samo protiv svog protivnika, s kojim se na kraju rukuje i sve bude u redu, nego će uvek voditi i jednu bitku koju, čini mi se, mi kao narod vodimo od 1804. godine”, kaže Žurić. Naglašava da to nijednog trenutka ne treba da se gleda kao dvostrana stvar.
To je zaista do tog beloga sveta koji neće da prihvati tu istinu da smo mi isti kao i oni. Samo što je u ovom slučaju Novak Đoković jednostavno bolji od ostalih. I verovatno najbolji u istoriji. „Sve vreme i Nikola Jokić i Novak Đoković i svi ostali naši sportisti ponašaju se apsolutno korektno i sportski i to je objektivno jedino važno”, kaže Žurić i dodaje da našim sportistima ne da se ne gleda kroz prste, već se traži dlaka u jajetu. Dodaje da kada bismo gledali Novakovu karijeru ne po broju osvojenih turnira i svih tih rekorda koje je oborio, a sada je recimo oborio rekord ne samo da je najduže bio na prvom mestu već i da je teniser koji je najviše nedelja bio na drugom mestu – on i dalje obara rekorde. „A ako bismo sada njegovu karijeru posmatrali po nevoljama koje su ga pratile van terena – to bi bila jedna priča koja bi mogla da se podvede pod nevolje koje nas kao narod prate od kako se kaže da mi kao Srbi teramo inat. To jednostavno nije tačno, mi hoćemo da živimo normalno, kako smo naučili od svojih dedova, a to je da živimo slobodno”, kaže Žurić.
Napadi iz Crne Gore i Bosne
To što živimo u ovom vremenu velikih i opštih nesloboda, u tom moru „ljudskih prava”, onda je ta mogućnost da Novak Đoković nagrabusi još veća, kaže Vule Žurić. Dodaje da greše koji oni koji misle da će se to završiti, jednostavno to će biti tako i kada Novak završi svoju karijeru. „On će i tada biti naš najvoljeniji čovek koji će žudeti za našom ljubavlju, ali ga svet nikada neće pogledati iskreno s osmehom i uvek će ga gledati podozrivo ispod oka sumnjajući u njega zato što je Srbin”, dodaje naš sagovornik.
Na pitanje zašto u susednim državama pojedincima smetaju uspesi srpskih sportista, Vule Žurić odgovara da oni u Crnoj Gori i Bosni jednostavno žude da bude deo takvog licemernog sveta i to je deo te matrice. Uz to i postavlja pitanje – kako da ih vole, kada svet čiji deo hoće da postanu ima odbojan stav prema njima. „U Hrvatskoj je zanimljivo, drugačija situacija. Oni imaju svoje osvajače olimpijskih medalja, uz to oni su deo Evropske unije i NATO-a pa ne moraju da se dokazuju. U Hrvatskoj ga vole zato što nemaju problema s nama i zato što nas tamo više nema”, zaključuje Vule Žurić.
