Nastavak kontinuiranih pritisaka na Beograd i nipodaštavanje ljudskih i političkih prava Srba – tako bi mogla da se protumači odluka Evropskog parlamenta da izabere hrvatskog evroposlanika Davora Ive Štira za šefa delegacije EP za odnose sa BiH i tzv. Kosovom. Na osnovu dosadašnjih poruka Štira ova otvorena provokacija EP, pod izgovorom navodne borbe za evropske vrednosti, doprineće nastavku politike aparthejda prema Srbima na Kosmetu i pokušajima ukidanja Dejtonskog sporazuma u cilju unitarne BiH.
Posle imenovanja, Štir je izjavio je pred BiH velika prilika da uhvati korak i sustigne ostale kandidate za članstvo u EU. Najavio je i da će „predano raditi na evropskoj perspektivi Kosova”. To nije prvi put da se ovaj član HDZ-a otvoreno zalaže da se Prištini otvore vrata evropskih i međunarodnih organizacija. Geopolitički izazovi sa kojima se EU suočava zahtevaju snažniji angažman u jugoistočnoj Evropi, ali je sporno zbog čega je izabrana osoba koja ima takvu retoriku i pri tome potiče iz ustaške porodice, a treba da omogući poštovanje ljudskih prava na dva mesta koja su za Srbiju i Srbe možda najranjivija – u BiH i na KiM. I gde je najvažnije sačuvati mir, a ne raspririvati nacionalističke strasti.
Nekadašnji ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije Vladislav Jovanović kaže da izbor Štira nije slučajan i da je to urađeno da bi Srbija još više mogla da bude pritiskana. Za „Politiku” ističe da ovo imenovanje može da se tumači kao prst u oko – osoba koja je otvoreno antisrpska postavlja se kao čovek za vezu sa Prištinom i BiH. „Izbor Štira sigurno neće dovesti do popuštanja zategnutosti i problema koje upravo na tom planu postoje i u BiH i na KiM. Možemo samo da registrujemo još jedan potez koji nije dobre volje. Uveravanja o dobrim namerama i željama da unapređujemo saradnju, da se približavamo evropskim vrednostima i ciljevima sa ovim izborom deluju veoma licemerno, u svetlu ovakvog postavljenja i aktivnosti koje se od takve osobe mogu očekivati”, kaže Jovanović.
Dodaje da se od Štira može očekivati sve suprotno od onoga što nas uveravaju iz Brisela da je njihov cilj i da mi moramo da se potpuno oslonimo da na takvu vrstu uslovljavanja. „Ne sećam da je Zapad ikada osudio NDH i ustašku ideologiju, koja se nastavlja u izvesnom procentu i danas. Zato izbor Štira i ne iznenađuje. Za njih je to nešto što pripada interesima tog zajedničkog zapadnog bloka. Da je to tako može se videti i na primeru Ukrajine gde se ostaci nacizma koriste u jedinstvenoj politici pritisaka prema Rusiji”, navodi Jovanović.
On dodaje da ne treba zaboraviti šta se dogodilo u kanadskom parlamentu pre oko godinu dana, gde su poslanici ovacijama dočekali čoveka koji je za vreme Drugog svetskog rata bio izraziti nacista. „Za nas je izbor Štira neprijatno iznenađenje, ali ga moramo staviti u kontekst naših odnosa sa Zapadom i truditi se da to ne ugrozi glavne pravce saradnje. Istovremeno, to je jedna kap sumnje na njihove prave namere kada se odlučuju da jednu takvu ličnost šalju na Balkan u dve najosetljivije tačke, a to su Bosna i Kosovo”, ističe Jovanović.
I naučni savetnik u Institutu za evropske studije Slobodan Zečević ocenjuje da izbor Štira nije slučajan, jer on dolazi iz HDZ-a i pod uticajem je Nemačke, koja smatra da je neki hrvatski političar i poslanik najkompetentniji da se bavi BiH i KiM. Za naš list navodi da je to procenjeno zato što poznaje jezik, kulturu i političke situacije u ovom delu Evrope.
„Što se tiče njegovih izjava kao budućeg posrednika EP sa Bosnom i Kosmetom, zaključujem da su vrlo interesantne, jer govori da moraju da se poštuju evropske vrednosti i ljudska prava. Kada je reč o Bosni, slažem se s njim. Trebalo bi da se bori da hrvatski narod u BiH ima pravo da sam bira člana Predsedništva, jer je velika nepravda to što nemaju svog člana, već ga u njihovo ime biraju Bošnjaci. To nije legitimno. Ako misli da bi Srbi i Hrvati trebalo da ostanu u BiH, boriće se za poštovanje i slova i duha Dejtonskog sporazuma po kome Srbi imaju snažnu autonomiju”, kaže Zečević.
Kada je reč o KiM, naglašava da će Štir, ukoliko se bude pridržavao onoga što je rekao, imati pune ruke posla. „Kaže da će da se bori da poštuje ’ustav’ Kosova. On to ne bi trebalo da radi, već da se bori za evropske vrednosti, a to je da se poštuju sporazumi koji su potpisani pod pokroviteljstvom EU, odnosno Briselski sporazum, uz formiranje ZSO i poštovanje ljudskih prava pre svega Srba. Moraju da vode računa o kulturnoj i hrišćanskoj baštini Srba koja je ugrožena Kurtijevom politikom. Ako hoće neka se bori za te vrednosti i to pokaže u praksi”, kaže Zečević i dodaje da ako se Štir ne bude borio za to što je govorio, onda će „izdati” EU.
Inače, Davor Ivo Štir rođen je 1972. u Buenos Ajresu i potomak je političkih emigranata koji su u tu zemlju došli posle Drugog svetskog rata. Njegov deda Ivan bio je ustaški pukovnik i pomoćnik Vjekoslava Maksa Luburića, a deda po majci Milorad Lukač bio je jedan od vodećih emigrantskih političara Hrvatske seljačke stranke. Obojica su nakon završetka Drugog svetskoga rata uspela preko „pacovskih kanala” da pobegnu u Argentinu. Ivan Štir je u izdavačkoj kući Vjekoslava Maksa Luburića 1964. objavio je knjigu „Elementi i metode komunističke gerile” u kojoj je, uz ostalo, opisao i svoja iskustva u ratu protiv partizana. Porodica Štir je živela u četvrti Flores gde je Davor Ivo Štir odrastao i kao dečak je redovno išao na proslave 10. aprila, dana proglašenja NDH. Ivana Štira je predsednik Hrvatske Zoran Milanović 2021. u Vukovaru nazvao „čepinskim ubicom i ratnim zločincem”.
Davor Ivo Štir svojevremeno se na rečima distancirao od ustaške politike, ali su mu Srbija i predsednik Vučić poslednjih godina više puta bili na meti. „Gadosti koje sam pročitao u hrvatskim medijima samo vam pokazuju kolika je zainteresovanost i koordinisanost u akcijama i u napadima na našu zemlju”, rekao je Vučić, dok je Štir odgovorio na Fejsbuku, poručivši mu da se bavi svojim narodom „a ne izmišljenim neprijateljima iz Hrvatske”.
Davor Štir je međutim sebi dao za pravo da nastavi sa optužbama protiv Beograda i da se bavi srpskim narodom, upozorivši 2018. na „pokušaj Srbije da se pozicionira kao vodeća sila u regionu”. Precizirao je i da nije posredi namera da se obnovi Jugoslavija, nego stvaranje instrumenata za dominantan uticaj „jugosferom”.
