Politika

Lord Oven: Srbija ne treba da bude oruđe ni NATO-a ni Rusije

Podelite vest
Evropi nije suđeno da bude u stanju neprijateljstva prema Srbiji, prirodni ishod sukoba u Ukrajini jeste da Rusija ima izlaz na Crno more, istakao je legendarni mirotvorac tokom vebinara Instituta za evropske studije u Beogradu
Foto Chris McAndrew

„NATO intervencija u jugoslovenskim ratovima devedesetih godina prošlog veka verovatno bi se mogla smatrati jednim od razloga današnjih odnosa između Rusije i Zapadne alijanse. Jednako, kao i jednim od razloga za početak ukrajinske krize od 2014. godine”, ocenio je lord Dejvid Oven tokom vebinara povodom 110 godina od početka Prvog svetskog rata, koji je ove sedmice upriličio Institut za evropske studije u Beogradu.

„Ratovi obično imaju reperkusije i one su često duboke. Zato se treba truditi da ne dođe do ratova, da se problemi rešavaju pregovorima: ’uzmite i dajte’, i krenite napred, u budućnost mira. Ratovi dovode takođe do ’zatvaranja uma’: kad dođe do bojnog polja, mnogo teže je doći do rešenja. Istovremeno, ne idemo u budućnost beskonačnim menjanjem mapa, već menjanjem uma, sa uvidom da ljudi i narodi mogu da sklapaju prijateljstva. Stoga bi trebalo da budemo kreativniji u načinima na koje vidimo naše odnose”, istakao je lord Oven uz napomenu da „veoma pažljivo prati zbivanja u ovom regionu” iako je odavno „izvan politike”.

„Proveo sam previše godina, i previše vremena daleko od porodice pokušavajući da pomognem da se uspostavi mir, da bih želeo da kažem bilo šta, ili bilo kome, nešto što je provokativno. Uz to, upravo sam napunio 86 godina, i mislim da su moji dani odbrojani. Želim ipak da kažem da kada pogledam scenu, vidim nevolju, veoma ozbiljnu nevolju koja je pred nama. Vidim igru vatrom…”, upozorio je lord Oven.

Postavljajući sebi pitanje zašto je prihvatio učešće na vebinaru Instituta za evropske studije u Beogradu, lord Oven je ponudio sledeći odgovor:

„Veoma poštujem Srbe i Srbiju. I to nije nikakva tajna. Srbija je velika zemlja i prema njoj se mora postupati s poštovanjem. Vi ste veoma važna, ponosna i čvrsta zemlja… Igrajte svoju jaku, legitimnu, centralnu ulogu. Srbija ne bi trebalo da dozvoli da je kao oruđe koriste ni NATO ni Rusija. Trebalo bi da vodi svoju individualnu politiku, držeći se svoje nezavisnosti i svoje velike istorije”, istakao je lord Oven.

Govoreći o zbivanjima u balkanskom okruženju, lord Oven je uputio poruku mira. „Ne želim više da vidim ratove između vaših zemalja na Balkanu, imate mnoga prijateljstva među sobom, bogatstvo zajedničke istorije. Mnogo je dobrote među vama da biste vreme provodili boreći se među sobom. Nemojte to činiti, nemojte biti podsticani od bilo koga da to uradite. Bavite se sami svojim temama. Vi imate svoju istoriju. Ovo su ponosne nacije, koje decenijama žive u miru i to možete učiniti, i morate to učiniti u budućnosti”, apelovao je lord Oven.

Dejtonski sporazum, prema uverenju lorda Ovena, danas ima „ekstremnu relevantnost”, mada je uočljivo delovanje „stranih sila i pritisci”.

„Apsolutno nema razloga da se veruje da ne može biti mirnog odnosa između Srbije i BiH, i da postoji interes Srbije ili regiona da se zaoštre sadašnje tenzije i započne drugi rat.” Lord Oven istovremeno ističe da „svakako nije deo ruske filozofije da se u drugom delu sveta stvori nova tenzija”. Imamo više nego dovoljno onoga što vidimo u Ukrajini, ne treba nam još jedna borba u Evropi, na periferiji Evrope, smatra lord Oven. Istovremeno, on ne veruje „da nam je, svakako ne u Britaniji, ali u stvari i širom Evrope, suđeno da imamo osećaj rata, neprijateljstva prema Srbiji”.

Legendarni britanski mirotvorac poručuje da se treba „držati mira, pridržavati rezolucija koje su proistekle iz rata u BiH, uz pažljiv pogled na Kosovo i pokušaje da se pronađe put za rešavanje problema”.

Prema Ovenovom uverenju, „ljudi treba da razmišljaju kako da imaju mirno rešenje i da budu svesni opasnosti od igranja sa nagodbom (Dejton) koja naravno nije bila savršena”.

Lord Oven je istovremeno istakao nadu „da se Srbija neće mešati u ohrabrivanje Srba u Bosni da ponovo pokrenu rat, što bi imalo veoma opasne posledice. Svako ko podstiče srpske političare da se igraju vatrom, treba da vodi računa o svom kretanju”.

U međuvremenu, lord Oven je izvesna iskazana politička nezadovoljstva u Bosni i Hercegovini komentarisao uz preporuku da se „ne ide opasnim putem”. „Znamo da pored BiH postoji i deo srpskog naroda koji je još uvek nezadovoljan nagodbom i želeo bi svoju nezavisnost. Nemojte ići tim putem. Nikome to ne bi bilo isplativo”, upozorio je lord Oven.

On je istom prilikom uputio poruku Moskvi i višesmerni savet Beogradu. „Nadam se da bi Rusija i predsednik Putin bili veoma neskloni da iskoriste svoje dobre odnose sa Srbijom, da podstaknu Srbiju da ponovo počne da otvara neka od tih pitanja…”

Sa druge strane, „kada zatreba pomoć, idite u Grčku, sarađujte tesno sa njima, sa vašom sabraćom u veri, da bi se došlo do smirivanja napetosti”.

A kada je reč o Kosovu, prema Ovenu, „potrebno nam je više razumevanja i manje provokacija. Tu vidim važno polje sadejstva sa Grčkom, i korišćenja uticaja. Istovremeno ne treba dozvoliti da se pod bilo kakvim okolnostima ponovo vrati pitanje makedonskog imena. To je širim dogovorom razrešeno pitanje”, smatra lord Oven.

U međuvremenu, povodom rusko-ukrajinskog sukoba, budućnosti Rusije i NATO-a, lord Oven je uveren da ne postoji niti jedan razlog zašto mirovni pregovori Moskve i Kijeva ne bi počeli baš sada.

„Gotovo svi ratovi završavaju se pregovorima. Drugi svetski je bio drugačiji, Ruzvelt je insistirao na totalnoj pobedi, i mislim da je verovatno bio u pravu. Drugi svetski rat je ostavio nasleđe sa kojim se još uvek borimo, i mislim da rat praktično ništa ne rešava. Rusija će to uskoro ponovo otkriti. Postoje granice koje su postavljene posle 1945. i one se moraju poštovati. Potom se promenila sama Rusija. Boris Jeljcin je stvorio Rusku Federaciju, Ukrajinu i Belorusiju. To je bila ruska odluka, niko ih nije gurao. Oni se sada bore protiv svoje istorije… Bilo je smešno protivno činjenično da Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu, da promeni svoju istoriju. Ne možete da ignorišete svoju istoriju… Rusija je Ukrajinu učinila nezavisnom državom, to je bilo posledica raspada komunističke Rusije. To nekako mora da razume predsednik Putin, koji je veoma inteligentna osoba. Zapravo nikada ga nisam sreo, ali osećam se kao da sam ga upoznao, i to zbog mog bliskog prijateljstva sa Kisindžerom. Sretao sam se sa Kisindžerom nakon što se on video sa Putinom. Imao je veliko poštovanje za Putina, za njegov um i njegovu inteligenciju. Verujem da Rusija ima veliku budućnost samo ako mogu da prihvate da istorija stvara činjenice. Morate da prihvatite da su neke od tih granica permanentne, ispitane i tretirane kao takve, i ne mogu se promeniti ratom. Doći će dan kada će Rusija više sarađivati sa svetom, vratiti se na ono što je bila jedno kratko vreme: izuzetno uticajna i dobar partner svima nama”, ocenio je lord Oven.

Prema Ovenovom utisku, „NATO je zauzeo veoma interesantan stav prema Ukrajini. Rekli su: pomoći ćemo ukrajinskom narodu da se sam bori, nećemo da ulazimo, pomoći ćemo im oružjem, savetima, ekonomijom, ali mi bismo to uradili sa bilo kojom zemljom UN priznatih granica, koja ih nalazi promenjenim… Ja sam snažan pristalica Ukrajine, ali ne mislim da je Ukrajini potrebno članstvo u NATO-u. Trebalo bi da budemo veoma oprezni sa korišćenjem članstva u NATO-u za rešavanje tih problema”, mišljenja je lord Oven.

Umesto „asistiranja”, preporuka lorda Ovena je da je „daleko bolje raditi na postizanju sporazuma Ukrajine i Rusije. I, ako dođe do nekog podešavanja granica kroz mirne pregovore, neka tako bude. Prirodan ishod ovog rata jeste da Rusija po dogovoru ima pristup Crnom moru. Na meni je da to kažem sa dovoljno iskustva. Ovaj rat se mora okončati pregovorima. Nema nikakvog razloga da se taj rat ne pokuša rešiti sada! Nadam se da će do toga uskoro doći”, poručio je lord Oven.

Prvi svetski rat nije bio neizbežan

„Velika Britanija će poslati ekspedicione snage u pomoć Francuskoj, u slučaju da je napadne Nemačka. To je 1905. godine, pet sedmica nakon što je postavljen za ministra inostranih poslova Velike Britanije, Edvard Grej, na svom jedinom putovanju u inostranstvo u svojstvu šefa diplomatije Ujedinjenog Kraljevstva, obećao svojim francuskim domaćinima. A zatim, Grej o tom obećanju nije obavestio ni britanskog premijera, ni kabinet u Londonu sve do 1911. godine. O toj ’skrivenoj perspektivi’ ‒ preuzetoj obavezi da britanska vojna sila ide da spasava Francusku u slučaju napada, nije bilo dovoljno diskusije”, ocenio je lord Oven u uvodnom izlaganju na vebinaru.

„Da li biste smatrali da je Grej ’gurnuo’ Veliku Britaniju u Prvi svetski svet i pokrenuo taj rat na bilo koji način?”, lorda Ovena upitala je tom prilikom „Politika”.

„Grej je bio čudna figura za ministra inostranih poslova. Teško je razumeti zašto je taj čovek dobio to mesto. Da je Britanija bila svesna (Grejevog obećanja Francuzima 1905), da je više članova Kabineta znalo za to obećanje, bilo bi mnogo više kontroverze oko toga… Pogotovo što je britanski premijer Askvit (1908‒1916) doveo u Kabinet brojne liberalne političare koji uopšte nisu voleli ideju rata. Kada su saznali da smo se obavezali na te vojne manevre sa Francuskom, postali su veoma neprijateljski raspoloženi prema tome… Ali mnogo toga se izdešavalo u međuvremenu…” Kabinet u Londonu se polako suočavao sa neizbežnošću rata, i da će Britanija biti na strani Francuske.”

Lord Oven pri tom odlučno ističe: „Uopšte ne mislim da je Prvi svetski rat bio neizbežan. Francuska je mogla da oseća da ima prijatelja u Britaniji, i samo da pretpostavlja da bismo stali uz njih. To bi je učinilo mnogo manje agresivnom i manje spremnom za pogoršavanje odnosa sa Nemačkom…” Bila je to, kaže Oven „ogromna greška ministra inostranih poslova da preuzme obavezu (prema Francuskoj) o kojoj nikada nije obavestio Kabinet”.

Lord Oven ocenjuje da je za Veliku Britaniju postojala u to vreme druga opcija. „Britanija je pomorska nacija sa najjačom mornaricom na svetu u to vreme: mogli smo reći da ne donosimo odluke unapred, da ćemo pomoći (Francuzima) koliko god je razumno, ali da nećemo birati strane u kontinentalnom ratu.” Prema njegovom uverenju, „to što se dešavalo na Balkanu u to vreme, bilo je sekundarna stvar. Da su odnosi Nemačke, Francuske i Velike Britanije dovedeni u stanje kako valja, ne mislim da bi bilo bitno šta se desilo na Balkanu”.

Lord Oven je inače tokom vebinara istakao da je njegovo viđenje uzroka koji su doveli do Prvog svetskog rata „različito” od onog što je „normalno, konvencionalno viđenje” većine istoričara.

„Čudna figura” Edvarda Greja

Edvard Grej (1862‒1933), britanski ministar inostranih poslova sa najdužim stažom na toj funkciji (1905‒1916), smatra se ključnim akterom spoljne politike Ujedinjenog Kraljevstva u eri pred početak Prvog svetskog rata. Zastupnik neoliberalizma, lord Grej je bio pobornik trojnog „antanta” sa Francuskom i Rusijom, upamćen po krilatici „lampe se gase”, 3. avgusta 1914. godine, kada je poveo Veliku Britaniju u Prvi svetski rat protiv Nemačke.

Nakon tog rata, Grej je 1918. postao predsednik Lige nacija, da bi 1919. bio postavljen za ambasadora Velike Britanije u SAD. Osetno pogoršanog vida, Grej je na toj funkciji ostao samo pet meseci, tokom kojih nije uspeo da obezbedi prijem kod američkog predsednika Vudroa Vilsona.

Ključni mirotvorac

Lord Dejvid Oven je britanski političar koji je služio kao ministar spoljnih poslova i poslova Komonvelta od 1977. do 1979, kao najmlađa osoba na toj funkciji. Bio je član Laburističke partije, a kasnije je vodio Socijaldemokratsku partiju, kao jedan od osnivača. Bio je član britanskog Parlamenta od 1966. do 1992. godine. Oven je vodio Socijaldemokratsku partiju od 1983. do 1987, kao i od 1988. do 1990. Imenovan je za doživotnog člana Doma lordova 1992. godine. U Domu lordova je od 1992. do 2014. pripadao grupi krosbenčera, da bi od 2014. postao deo grupe nezavisnih socijalnih demokrata. Lord Oven je imao značajnu diplomatsku ulogu u ratovima na prostoru bivše SFR Jugoslavije, gde je važio za jednog od najznačajnijih mirotvoraca tokom građanskog rata u BiH. Lord Oven je koautor dva važna mirovna plana za okončanje rata u BiH tokom 1993. godine: Vens-Ovenovog plana i Oven-Stoltenbergovog plana, navodi se na veb-sajtu Instituta za evropske studije u Beogradu.

Pročitajte i druge vesti

Izdvojene priče

Podelite vestGodinama unazad porodica Vučić je u unakrsnoj vatri raznoraznih trećerazrednih medija gde se na osnovu poluinformacija i najmostruoznijih laži formira ničim izazvana priča...

Vesti

Podelite vestVrtić „Bubamara”, dеo Prеdškolskе ustanovе „Ljuba Stanković”, rеnoviran jе i otvorеn zahvaljujući saradnji sa Fondacijom Novak Đoković. Prigodnom programu koji su izvеla dеca...

Vesti

Podelite vest Predsednik Svepravoslavnog nacionalnog saveta Miloš Stojković izjavio je povodom takozvanog ujedinjenja proevropske opozicije da su to isti oni ljudi koji su Srbiji...

Vesti

Podelite vestJP „Pošta Srbijе” jе raspisala konkurs za posao i poziva svе zaintеrеsovanе da sе vеć danas prijavе za poslovе dostavljača i poštara u...

Lokal

Podelite vestNOVI SAD NA NOGAMA, NESTAO MARKO: Krenuo na pecanje, od tada mu se gubi svaki trag MARKO Majstorović iz Veternika nestao je između...

Vesti

Podelite vestIako Dan primirja u Prvom svеtskom ratu ovе nеdеljе pada u subotu, ovе godinе nеćеmo imati pravo na produžеni vikеnd. Naimе u ovom...

Vesti

Podelite vestMinistar građеvinarstva saobraćaja i infrastrukturе Goran Vеsić, obišao jе danas radovе na izgradnji tunеla Iriški vеnac i konstatovao da radovi na ovom dеlu...

Vesti

Podelite vestMеtеorolog Nеdеljko Todorović rеkao jе za RTS da jе prеd nama hladniji pеriod, kao i da jе zahlađеnjе kojе jе najavljеno u narеdnim...

Vesti

Podelite vestIako jе u Novom Sadu još uvеk suncе, ciklon koji sе formirao isprеd obalnog područja Crnе Gorе, na svom putu ka Egеjskom i...

Vesti

Podelite vestNa štandu Grada Novog Sada, u okviru 12. Međunarodnih dana energetike i investicija i Sajma ekologije, članica Gradskog veća Mira Radenović i direktorka...

Vesti

Podelite vestVršilac dužnosti dirеktora Poštе Srbijе Zoran Đorđеvić izjavio jе danas da su prihvaćеni svi zahtеvi radnika koji protеstuju i najavio da od zaradе...

Vesti

Podelite vestSlava Grada Novog Sada – Đurđic svеčano jе obеlеžеna u prisustvu brojnih gostiju u Gradskoj kući kada jе domaćin, gradonačеlnik Novog Sada Milan...

Vesti

Podelite vestNastojeći da povrati nekadašnji sjaj svim važnim objektima za kulturni i društveni život, Opština Ruma u poslednje dve godine sistemski, uz podršku viših...

Vesti

Podelite vestNa radost najmlađih Novosađana i onih malko starijih počеlo jе praznično ukrašavanjе grada, a radnici JKP „Stan” novogodišnju dеkoraciju ovih dana postavljaju u...

Vesti

Podelite vestU Srbiji sе danas, 11. novеmbra obеlеžava državni praznik, Dan primirja u Prvom svеtskom ratu, čiji jе simbol cvеt Natalijina ramonda. Ovo jе...

Vesti

Podelite vestPo obimu prava na VTO o trošku državе Srbija jе prva u svеtu, istakla jе gostujući na TV Hеpi dirеktorka Rеpubličkog fonda za...

Vesti

Podelite vestRUMA: Ministar građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе Goran Vеsić obišao jе danas i radovе na rеkonstrukciji državnog puta Kraljеvci – Dobrinjci u opštini Ruma....

Vesti

Podelite vestUprava carina saopštila jе da ćе granični prеlaz Horgoš 2, od 20. novеmbra do kraja januara raditi 24 časa. “Zbog uobičajеno vеćеg priliva...

Vesti

Podelite vestOdređena je privremena zabrana odvijanja saobraćaja u Futogu, u delu Ulice Cara Lazara, od Ulice Braće Bošnjak do Ulice Branka Radičevića, zbog održavanja...

Vesti

Podelite vestJKP “Čistoća” Novi Sad apеlovala jе danas na sugrađanе da u kantе za komunalni otpad nе odlažu šut, zеmlju i drugi građеvinski matеrijal,...

Vesti

Podelite vestPrеdizborni skup listе “Alеksandar Vučić – Srbija nе smе da stanе” počеo jе danas u Smеdеrеvu, a okupljеnim građanima sе obraćaju Alеksandar Vučić,...

Vesti

Podelite vestRеpublički ministar omladinе i sporta Zoran Gajić tokom svojе posеtе somborskim, prе svеga borilačkim, klubovima naglasio jе nеminovnost „odliva“ sportskih talеnata u vеćе...

Vesti

Podelite vestRеpublički hidroеmtеorološki zavod objavio jе upozorеnjе na lokalnu pojavu lеdеnе kišе. Kako jе saopštеnu lеdеna kiša trеbalo bi da padnе u srеdu na...

Vesti

Podelite vestPrеma podacima zimskе službе JP „Putеvi Srbijе“, najoptеrеćеniji putni pravci u našoj zеmlji vеčеras su prohodni i nеma snеga. Na autoputu od Vranja...

Exit mobile version