Prvi potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas u Skupštini Srbije da je osnovni pokazatelj stepena zaduženosti jedne ekonomije odnos javnog duga u odnosu na BDP i ukazao da je u Srbiji u ovom trenutku udeo javnog duga ispod 50 odsto iznosa BDP-a.
“Uprkos svojoj pomoći koju smo pružili i građanima i privredi, uprkos svim investicijama koje sprovodimo već godinama unazad, nama je udeo javnog duga u BDP-u ispod 50 odsto. I to je obećanje koje smo dali, da nikada neće preći 60 odsto”, rekao je Mali u raspravi odgovarajući na kritike opozicionih poslanika o zaduženosti javnih finansija Srbije.
Podsetio je da maksimalan udeo javnog duga u BDP-u koji propisan sporazumom u Mastrihtu iznosi 60 odsto i naveo da je prosek u evrozoni 89 odsto. Mnoge evropske zemlje, uključujući i najjače evropske ekonomije, poput Francuske, Španije i Italije, imaju i više od 110 odsto, dodao je Mali.
Ako bi se javni dug gledao na apsolutni način, a ne na relativni, kaže Mali, to bi značilo da su neke od najjačih svetskih ekonomija zadužene i “hiljade milijardi evra”.
Mali je naveo da Srbija na današnji dan na računu ima 744 milijardi dinara, što je, kako kaže, skoro 10 odsto BDP Srbije i ukazao je da je ekonomska politika države da želi da ima što više novca na računu, javlja Tanjug.
Govoreći o sporazumu sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima refinansiranju starog duga, Mali je naveo da bi Srbija platila taj kredit sa četiri odsto kamate, dok je trenutna referentna kamatna stopa u SAD, kako kaže, 5,5 odsto.
“Banke koje se zadužuju kod američke centralne banke plaćaju 5,5 odsto, a mi četiri odsto. Pa čekajte, zašto to ne bismo iskoristili?”, upitao je Mali.
Objasnio je da će Srbija, kako budu kamatne stope padale, dodatno refinansirati javni dug.
“Ali ne možete da kažete da je Srbija prezadužena u uslovima kada nam je javni dug ispod 50 odsto u odnosu na BDP, a kada je prosek evrozone 89 odsto. Kada na računu imate skoro sedam milijardi evra i kada biste taj novac iskoristili, da vratite deo duga, vama bi udeo javnog duga u BDP-u pao ispod 42 odsto”, zaključio je Mali.
Očekuje da će Srbija do kraja godine prvi put u istoriji imati investicioni rejting.
“I to je ono što je Srbija uspela da uradi u poslednjih nekoliko godina i to uprkos globalnoj krizi, uprkos svim izazovima sa kojima se suočava ceo svet i cela globalna ekonomija još od 2020. godine i pandemije koronavirusa”, ukazao je Mali.
Podsetio da danas Republički zavod za statistiku objavljuje zvaničnu statistiku sa prosečnim primanjima za maj i naveo da će prosečna plata prvi put biti veća od 100.000 dinara.