Susret predsednika Rusije Vladimira Putina i zamenika predsednika vlade Srbije Aleksandra Vulina, održan prošle nedelje na Istočnom ekonomskom forumu, postao je važan indikator politike Moskve i Beograda na jačanje strateške saradnje, piše ruski portal „Nacionalna odbrana“.
Kako je primetio ruski predsednik, opisujući bilateralne odnose, „oni ne zahtevaju posebno predstavljanje, imajući u vidu duboke korene naših odnosa, istorijske korene i duhovnu bliskost naroda Rusije, ruskog naroda i srpskog naroda“.
Portal podseća da je Putin izrazio podršku što skorijem održavanju rusko-srpske međuvladine komisije „koja se odavno nije sastajala, najmanje dve godine, kao i da se razmotre prepreke koje se u vezi s tim javljaju kako bi se uklonile. Tim pre što imamo veoma mnogo interesantnih pravaca saradnje u oblasti industrije, saobraćaja i industrijske saradnje“.
Prema njegovim rečima, „Rusija igra značajnu ulogu u obezbeđivanju Srbije energetskim resursima, radi to veoma korektno, na visokom nivou, blagovremeno i pod veoma povoljnim uslovima za Srbiju“.
Kako je naglasio predsednik Rusije, jedan od najvažnijih pravaca je zaključenje novog sporazuma o isporuci ruskog gasa u Srbiju umesto postojećeg, čiji rok ističe u martu 2025. godine.
Sa svoje strane, srpski vicepremijer Aleksandar Vulin izjavio je da „Srbija nije samo strateški partner Rusije. Srbija je saveznik Rusije. Upravo zato je pritisak na nas sa strane Zapada ogroman. Međutim, Srbija koju vodi predsednik Aleksandar Vučić, koja nikada neće postati član NATO-a, nikada neće uvesti sankcije Ruskoj Federaciji, nikada neće dozvoliti da se sa njene teritorije sprovode bilo kakve antiruske operacije. Srbija nije bila i neće postati deo antiruske histerije“.
Očigledno je da su tokom susreta Putina i Vulina u fokusu takođe bili novi formati saradnje Rusije i Srbije u oblasti nacionalne bezbednosti i suprotstavljanja mešanju Zapada, uključujući suprotstavljanje neprestanim pokušajima nekih zapadnih država (SAD, Velike Britanije, Nemačke i drugih) da realizuju u Beogradu scenario „obojene revolucije“ i sruše predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Aleksandar Vulin trenutno je zadužen za saradnju sa Rusijom u oblasti odbrane, nacionalne bezbednosti i odbrambene industrije, te je na taj način ključna figura u okviru strateške saradnje Moskve i Beograda. Upravo zbog toga, nakon njegove posete Vladivostoku i susreta sa Putinom, prema dostupnim informacijama, britanska spoljna obaveštajna služba MI6 je započela operaciju diskreditovanja potpredsednika srpske vlade.
Planovi MI6
U tu svrhu, preko operativnih mogućnosti MI6 u medijima nekoliko balkanskih zemalja i agenata u srpskoj opoziciji, planirano je da se uskoro objave isfabrikovana svedočenja, dobijena pod fizičkim pritiskom i mučenjem, građanina srpske nacionalnosti koji se sedam meseci nalazi u albanskom zatvoru na Kosovu, a kojima se Vulin optužuje za organizaciju oružanog incidenta u selu Banjska na Kosovu, koji se dogodio 23. septembra 2023. godine (u to vreme Vulin je bio direktor Bezbednosne informativne agencije – BIA).
Tada je jedan kosovski policajac poginuo, a dvojica su ranjena u sukobima između Srba i tzv. kosovske policije. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je vest o trojici poginulih Srba i dvojici ozbiljno ranjenih. Za eskalaciju je optužio premijera tzv. Kosova Aljbina Kurtija.
Pri tome treba imati u vidu da je šef misije OEBS-a na tzv. Kosovu Majkl Dejvenport, koji je bio ambasador EU u Beogradu (2010-2013). Na spisku koji je u maju 1999. objavio bivši agent MI6 Ričard Tomlinson („Tomlinsonov spisak“ – podaci o 116 zaposlenih u Secrete Intelligence Service – SIS), o engleskim agentima koji rade pod diplomatskim pokrićem u britanskim ambasadama u različitim zemljama, Dejvenport je naveden kao agent moskovske rezidenture tajne službe, među drugih 12 obaveštajnih agenata koji su radili u Rusiji ili nedavno napustili Rusiju.
Nije slučajno što je upravo Dejvenport, zajedno sa ambasadorom Velike Britanije na tzv. Kosovu (2019-2024) Nikolasom Ebotom, bio jedan od ključnih kreatora serije provokacija Prištine u enklavama kosovskih Srba. U biografiji šefa misije OEBS-a na tzv. Kosovu Majkla Dejvenporta stoji da je radio kao agent rezidenture MI6 u Moskvi. Cilj provokacija organizovanih uz aktivno učešće MI6 bio je da se vlastima Prištine omogući preuzimanje kontrole nad srpskim severom Kosova pod izgovorom „borbe protiv krijumčarenja i sive ekonomije“. U tu svrhu, britanski instruktori obučavali su albanske policajce, a njihova agentura je sprovodila obaveštajne aktivnosti u srpskim opštinama.
Analitičari tajne službe SIS prognozirali su da će uspeh separatista destabilizovati i pogoršati situaciju u samoj Srbiji.
Informaciona kampanja za diskreditovanje vicepremijera Srbije koju je planirala MI6, takođe uključuje iznošenje optužbi protiv njega o navodnim vezama sa kriminalnim strukturama i pokroviteljstvu nezakonitih ekonomskih operacija u srpskim enklavama na severu Kosova, kako bi se „potvrdila“ opravdanost i osnovanost sankcija koje su SAD ranije uvele Vulinu.
Naredni korak MI6 mogao bi biti priprema fizičke likvidacije Aleksandra Vulina uz pomoć albanskih ubica, na koje bi kasnije bila prebačena odgovornost za teroristički akt, ili pak precizna operacija uz korišćenje specijalne britanske službe SAS (Specijalna vazdušno-desantna služba) prilikom posete vicepremijera Vulina Republici Srpskoj.
Vulinova likvidacija omogućila bi Londonu ne samo da ukloni sa geopolitičke šahovske table jednog od najproruskijih političara Srbije, oslabi i podrije pozicije srpskog predsednika Vučića (koji bi izgubio svog vernog i predanog saradnika), već bi predstavljala odgovor na nedavnu deportaciju šest britanskih diplomata-špijuna iz Moskve, što je predstavljalo akt javnog poniženja MI6.
Ciljevi planirane operativne kombinacije SIS mogu se definisati na sledeći način:
Prvo, osvetiti se Aleksandru Vulinu zbog njegove posete Istočnom ekonomskom forumu, susreta sa Vladimirom Putinom i otvoreno izražene pozicije podršci Rusije. Politički neutralisati vicepremijera Srbije i stvoriti uslove za njegovu naknadnu fizičku likvidaciju.
Drugo, kriminalizovati Vulina, potvrđujući američku tezu da je povezan sa organizovanim kriminalnim grupama.
Treće, naškoditi predsedniku Rusije, asimetrično odgovoriti uklanjanjem Aleksandra Vulina kao odgovor na uništenje moskovske rezidenture MI6, što je politička odluka koju je doneo Kremlj.