REKONSTRUKCIJA, sanacija i adaptacija Centralne kule u okviru Memorijalnog centra “Staro sajmište” završena je u rekordnom roku, čime je obezbeđen izložbeni prostor za stalnu postavku, potvrdila je za “Novosti” dr Krinka Vidaković Petrov, direktorka ovog memorijala.
Foto: Beoinfo
Na stalnoj postavci biće prezentovan istorijat Sajmišta počev od 1937. godine, kada je napravljena Kula i prostor predratnog velesajma, preko njegove transformacije u nacistički logor, sve do poratnog perioda, kada su barake korišćene za akcijaše, a preostale zgrade za umetničku koloniju.
– Memorijalni centar osnovan je u aprilu 2022. godine kao republička, tj. nacionalna ustanova kulture sećanja, a već u julu, kad još nismo imali ni kancelarije, počeli smo obnovu Kule. Raspisali smo tender, Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda napravio je projekat i pratio njegovu realizaciju, budući da je zdanje zaštićeni spomenik kulture, i angažovali smo građevinsku firmu specijalizovanu za restauraciju istorijskih građevina. Ovaj ogromni posao uradili smo sarađujući s Ministarstvom kulture i s njihovom velikom podrškom – priča direktorka Memorijala.
RATNI ZAROBLjENICI
DEO logora na Sajmištu nacisti su koristili za ratne zarobljenike. Barake su bile na mestu današnjeg Tržnog centra “Ušće”, gde je pre rata organizacija TOT smeštala nemačke izbeglice iz Besarabije. U tom logoru bilo je zarobljenih italijanskih vojnika, pripadnika grčkog i albanskog pokreta otpora, čak i jedan američki pilot.
U Centralnoj kuli koju je projektovao predratni arhitekta Aleksandar Sekulić, u skladu sa tadašnjim savremenim idejama i pod uticajem konstruktivizma, kada se oformi postavka biće izloženi fotografije, dokumenta, lični predmeti stradalnika, i dokazi o nacističkim zločinima,
Sva Sekulićeva arhitektonska rešenja su zadržana prilikom obnove zgrade, dodato je dvadesetak stubova koji se spolja ne vide, a koji će držati betonski krov. Čuveni toranj morao je da bude demontiran deo po deo. Budući da su i armatura i beton toliko propali da nisu mogli da drže jarbol, urađene su autentične replike i vraćen originalni jarbol. Cela Kula služiće kao jedinstveni izložbeni prostor.
– Memorijalni centar čini prve korake da Sajmište pretvori u ključni spomenik kulture Beograda i Srbije, u svetionik kulture sećanja, koju smo nepodnošljivo lako i dugo zapostavljali. Našli smo stare slike na kojima se vidi da je na vrhu jarbola zastava Kraljevine Jugoslavije. Shodno tome, postavili smo zastavu Srbije – objašnjava naša sagovornica, i dodaje da je urađen ogroman posao jer je daleko teže obnoviti trošnu i staru zgradu, nego sazidati novu.
Унутрашњост Централне кулеFoto: Фото: Беоинфо
POGLEDAJ GALERIJU
Zgrade nekadašnjeg logora na Sajmištu specifične su po tome što je to bio verovatno jedini novoizgrađeni prostor u Evropi korišćen za tako strašan kazamat. U ostalim zemljama za logore su korišćene kasarne i barake, dok je u našoj prestonici upotrebljen kompleks zgrada star jedva četiri godine i građen po najvišim standardima toga doba za Beogradski međunarodni sajam. Druga specifičnost je da Centralna kula ni u šestoaprilskom bombardovanju 1941, ni u onom savezničkom, za Uskrs 1944, nije oštećena. Jugoslovenski paviljoni oko nje su toliko uništeni da su posle rata morali da budu porušeni, dok su na Kuli samo popucala stakla.
– U Kuli nikada nije bio smeštaj za logoraše, već su se tu nalazile kancelarije komande i oficira. U jednom delu Gestapo je upisivao u kartone sve one koji su u logor dovedeni. Nisu sačuvani kartoni svih 40.000 ljudi, ali jesu od njih nekoliko hiljada. Posle rata, u barake oko Kule smeštani su mladi akcijaši, koji su učestvovali u isušivanju i izgradnji Novog Beograda. Još je predratna ideja bila da se grad širi na levu obalu Save, što je omogućeno izgradnjom Mosta kralja Aleksandra (današnji Brankov most), a Sajam je bio prvi korak u tom širenju. Pošto su brigadiri izmešteni da rade na putevima i prugama, na predlog Moše Pijade, tri preostale zgrade, uključujući i Kulu, pretvorene su u atelje. Tu je stvarala i vajarka Olga Jevrić sve do smrti, dok je u Italijanskom paviljonu bio atelje Miće Popovića – priča naša sagovornica.
ITALIJANSKI PAVILjON
U sledećoj fazi radova, na redu je izrada projektne dokumentacije za obnovu Italijanskog paviljona, kome će biti vraćen autentičan izgled. Paviljon još nije ispražnjen, u njemu su umetnički ateljei. Za početak mora da se nađe drugi smeštaj umetnicima, a potom da se prenese vlasništvo sa Grada Beograda na Republiku.
Podseća i da je u prvoj fazi, od decembra 1941. do maja 1942, kada je to bio Jevrejski logor Zemun, kroz njega prošlo oko 6.500 Jevreja, najviše žena i dece, koji su gotovo svi ubijeni u gasnom kamionu (dušegupki), na putu do Jajinaca. Tada je u ovom logoru bilo zatočeno i 500 romskih žena i dece. U drugoj fazi, od maja 1942. do kraja jula 1944, kroz tranzitni, tj. Prohodni logor, koji je to najmanje bio, a mnogo više logor smrti, prošlo je 31.000 zatočenika, najviše Srba iz NDH. Bilo je i zarobljenih partizana, ali i četnika. U ovoj fazi, ubijeno je oko 11.000 ljudi iscrpljivanjem, streljanjem, vešanjem, batinanjem, uskraćivanjem hrane, vode i usled bolesti i epidemija. Ukupno je usmrćeno oko 17.000 muškaraca, žena i dece.
– Najčešće su ovde smeštani civili sa Kozare ili iz Jasenovca, koje su ustaše slale na Sajmište. Nemci su tražili mladu radnu snagu, koju će deportovati u logore za prisilni rad. Oko 4.000 njih poslato je na prinudni rad u Norvešku, a samo 1.000 je preživelo. Posle kapitulacije Italije, Nemci preuzimaju određene italijanske teritorije, uključujući Kosovo i Metohiju. SS Skenderbeg divizija, sastavljena od lokalnih Albanaca, dobija zadatak da pohapsi Jevreje s Kosova i deportuje i njih na Sajmište. Nakon tri nedelje, ovi nesrećni ljudi deportovani su dalje, u Bergen-Belsen, gde su mnogi ubijeni – priča Krinka Vidaković Petrov.