Dejan Spalović
Odluka da se novi izbori u Beogradu održe 2. juna je najbolja odluka koja bi mogla da dovede do spuštanja političkih tenzija. Na taj način je vlast pružila ruku saradnje opoziciji. U političkom paketu mogućeg kompromisa nalazi se formiranje skupštinskih odbora, dogovor o minimumu političke korektnosti u republičkom parlamentu i medijima, kao i o pripremama za održavanje fer i poštenih beogradskih izbora. Drugi put za nekoliko meseci vlast je ispunila političke želje opozicije. Prvo je za kraj godine raspisala vanredne parlamentarne i beogradske izbore, a sada je odustala od namere da novi izbori za Skupštinu grada Beograda budu održani 28. aprila, što je tražio gotovo ceo vrh SNS-a.
Premijerka Srbije i kandidatkinja za predsednika Skupštine Srbije Ana Brnabić kaže da je na nedeljnom sastanku lidera vladajućih partija Vučić, koji je i član Predsedništva SNS-a, zamolio da se 2. juna ide na nove lokalne izbore u Beogradu. „Ja sam bila za to da se formira vlast. Imali smo matematičku većinu i imali smo legitimnu većinu, čini mi se, ali prihvatili smo njegovu molbu. Mi iz SNS-a delili smo uverenje da se ide što pre na održavanje beogradskih izbora, 28. aprila, ali zamolio nas je i opet smo uslišili”, rekla je Brnabićeva, poverenica SNS-a za Beograd.
Na pitanje koji zaključak može da se izvuče iz toga što su izbori za prestonicu pomereni za 2. jun, ona za „Politiku” kaže da je Aleksandar Vučić pokazao da treba da se sasluša opozicija i da, kada možemo kao vlast, treba da im izađemo u susret i odlukom da beogradski izbori budu 2. juna pokazao je to još jednom. „To nije bilo prvi put. To je, da podsetim, uradio kada je sugerisao da se raspišu decembarski izbori u trenutku kada kao država moramo jako da idemo napred i što su različiti izazovi pred nama. Kada je geopolitička situacija katastrofalna i mi po svaku cenu moramo da čuvamo stabilnost. I Vučić je svojim primerom pokazao da se za to zalaže. Čime će opozicija to da vrati? Dijalogom? Ima širom otvorena vrata. Videćemo da li će prihvatiti”, ističe Brnabićeva.
A predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević kaže da je najbolja odluka da se beogradski izbori održe 2. juna. On je za TV Hepi kazao da ta odluka izbija sve argumente za bilo kakvu konfrontaciju u društvu i da je doneta iskusno politički. Vučević je rekao i da ostale lokalne samouprave u Srbiji, njih oko 87, ne mogu da imaju izbore 2. juna. „Prvo Beograđani imaju šansu, a onda i građani ostalih gradova, da glasaju, da biraju, da izaberu i neka dobro razmišljaju i biraju koga će izabrati za period od naredne četiri godine”, rekao je Vučević. Dodao je da nije dobro da glavni grad države, koji ima najveći potencijal za razvoj i gde su, kako naglašava, najveći projekti koji su direktno uključeni oko organizacije Ekspa 2027, ima privremen organ vlasti.
Kada je reč o opoziciji, predsednik Nove Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović ocenio je da određivanje 2. juna kao datuma za održavanje izbora u Beogradu ima smisla i predstavlja korak u dobrom smeru. Pozvao je vladajuću većinu da zato zajedno s predstavnicima opozicije počne da radi na poboljšanju izbornih uslova. Precizirao je da je potrebno sprečiti, kako je rekao, zloupotrebu prava na prebivalište i obezbediti ravnopravnu zastupljenost u medijima. Smatra i da bi, ukoliko vladajuća većina i opozicija zajedno ne krenu u proces poboljšanja izbornih uslova, politička kriza mogla bi da se produbi.
Kopredsednik Zeleno-levog fronta (ZLF) Radomir Lazović kaže da je opoziciona koalicija „Srbija protiv nasilja” zatražila da se pre izbora donese leks specijalis, zakon koji bi uvažio sve njihove zahteve, među kojima su formiranje komisije koja bi nadgledala izbore, revizija biračkog spiska kao i primena svih preporuka ODIHR-a. On je na konferenciji za novinare rekao da je opozicija pripremila dokument s temeljnim rešenjima koja se oslanjaju i na preporuke „Proglasa” i Crte. „Skupština mora da formira posebno telo, nezavisnu komisiju za kontrolu izbora u kojoj bi bili predstavnici vlasti, opozicije, civilnog društva, a koja bi imala i nadzorna i izvršna ovlašćenja”, rekao je Lazović. Dodao je da će predložiti rešenja po uzoru na Severnu Makedoniju, gde se pred izbore formira prelazna vlada, a da bi u tom slučaju opoziciji pripalo ministarstvo za državnu upravu i MUP. Lazović smatra da bi nezavisni tim stručnjaka trebalo da kontroliše birački spisak, a da bi, kada je reč o medijima, skupština trebalo da usvoji obavezujuću preporuku o programu pre izbora. „Treba smeniti REM, Upravni odbor i generalnog direktora Radio-televizije Srbije (RTS) i raspisati konkurs za glavnog urednika”, rekao je Lazović.
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković pak smatra da iza odluke da se održe izbori 2. juna ne stoje strani pritisci i kaže da oni ne postoje na način na koji neki ljudi to zamišljaju. Dodaje da je odluka da izbori budu 2. juna dobra i navodi da se na taj način smanjuju tenzije i da se izbija adut onima koji su mogli da koriste raniji datum kao osnovu za bojkot. „Vučić nije želeo reprizu republičkog parlamenta iz 2020. godine, kada niste imali opoziciju, i to je zaista loše izgledalo i u očima domaće i u očima neke šire regionalne i evropske javnosti. Ma kako to možda nama ne izgledalo kao primarno bitno, nije nebitno kako izgleda Srbija u očima sveta. Posebno što imamo mnoge otvorene izazove, od kojih su naravno najznačajniji KiM i Republika Srpska. Još da vam neko doda stalne primedbe na stanje demokratije u Srbiji, to onda negde potkopava vašu jednako ne sjajnu poziciju u pregovorima o Kosovu”, zaključio je Stanković.
Zahtev za prelaznu vladu nastavak začaranog kruga
Ana Brnabić je rekla juče da se nastavlja, kako je navela, začarani krug opozicije koja je tražila beogradske izbore i dobila ih, a sada traži prelaznu vladu i da u ponašanju opozicije nema više logike i konzistentnosti. „I tako se nastavlja njihov začarani krug: hoću u vladu, nemam većinu, tražim ’prelaznu’ vladu – nema ’prelazne’ vlade, hoću izbore – ne sviđa mi se rezultat izbora, hoću ’prelaznu’ vladu”, napisala je Brnabićeva na društvenoj mreži „Iks”. Brnabićeva je rekla da oni koji su zakletvu položili u hodniku skupštine, gazeći pravila, procedure, tradiciju i dostojanstvo i Narodne skupštine i svih građana Srbije, kažu da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić „zgazio” parlament jer je saopštio nešto što je naložio i potpisao predsedavajući profesor Stojan Radenović, preneo je Tanjug. Rekla je da su isti ti juče na konferenciji za medije rekli „da bi ’voleli da dobiju poziv od mandatara za sastav vlade’, a odbili su poziv predsednika da dođu na konsultacije, što im je ustavna obaveza”.
Kako pojašnjava, sada se vraćaju na ono što su tražili u vreme kad su odlučno bili protiv vanrednih parlamentarnih izbora, odnosno kada su pretili da će blokirati zemlju ukoliko se raspišu izbori, a što je bilo samo dve nedelje pre nego što su počeli da prete da će blokirati zemlju ukoliko se ne raspišu – a to je prelazna vlada u kojoj oni, bez obzira na rezultat izbora, moraju da učestvuju. Brnabićeva je kazala da će na novoj funkciji predsednice Narodne skupštine pokušati da uspostavi dijalog i smanji tenziju u društvu.
Predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić izjavio je da predstavnici opozicije svakoga dana izmišljaju nove besmislene zahteve za održavanje lokalnih izbora, čime, kako kaže, unapred traže alibi za siguran poraz na tim izborima. Dačić je ocenio da opozicija zapravo neće izbore, već hoće da ih neko sa strane dovede na vlast i „ponovo uspostavi krizne štabove”.
J. F.
