NEVOLJE ZBOG PTIČJEG IZMETA: Lokalna samouprava traži rešenje za iseljavanje gačaca iz Gradskog parka u Vršcu
GRADSKI park u Vršcu je pre tridesetak godina, silom prilika, postao jedino stanište za tamošnju populaciju gačaca – zaštićenu vrstu vrana, koja se gnezdi u visokim lišćarima ravničarskih šuma. Usled nekontrolisane seče drveća na obodima grada tokom devedesetih godina, one su bile primorane da se presele u urbanu sredinu, što od tada stvara ozbiljne probleme stanovnicima obližnjeg Omladinskog trga, kao i posetiocima parka.
Foto: J.J.Baljak
Osim što graktanjem stvaraju zaglušujuću buku, koja je naročito izražena u proleće, u vreme parenja, problem je i to što njihov izmet svakodnevno prlja parkirana vozila i oštećuje im karoseriju. Takođe, i parkovske staze, koje se nalaze ispod njihovih gnezda, prekrivene su belim flekama koje se više ne mogu zaobići. A kada padne kiša ili upeče zvezda, od neprijatnog mirisa tog izmeta ne može se normalno disati.
Foto: J.J.Baljak
Zbog svega navedenog, građani od nadležnih traže da te ptice isele iz grada. U lokalnoj samoupravi, s druge strane, ističu da je to višegodišnji proces, koji zahteva strpljenje.
Foto: J.J.Baljak
-Sečom obodnih šuma gačci su izgubili svoje prirodno stanište. Zato, da bismo ih izmestili iz grada, prvo moramo da formiramo nove šumske pojaseve, koji će predstavljati njihov novi dom. To smo pre dve godine pokušali sadnjom oko 3.000 stabala kod prečistača otpadnih voda, ali većina njih, zbog degradiranog zemljišta i naglih klimatskih promena, nije opstala, pa sada moramo da nađemo novo rešenje. Svakako, to je dug proces, jer drveće mora da dostigne određenu visinu, da bi se gačci tu gnezdili – kaže, za „Novosti“ gradski većnik Slobodan Jovanov, uz napomenu da u genetskom kodu tih ptica nije naseljavanje brdskih predela, te da zato nisu „izabrale“ Vršačke planine.
U visokim krošnjama stoletnog drveća Gradskog parka trenutno ima između 80 i 100 gnezda, odnosno od 160 do 200 gačaca. Gnezde se i u obližnjoj ulici Vojvođanskih brigada, tik uz prozore tamošnjih višespratnica, kao i kod Specijalne bolnice „Dr Slavoljub Bakalović“, gde još nije toliko alarmantna situacija.
Foto: J. J. Baljak
-Iako se to ne čini, populacija gačaca je, generalno, u opadanju. Zato su i stavljeni pod zaštitu. Na to je uticala i činjenica da je u prirodi sve manje hrane, pa moraju da je traže u naseljenim mestima. Osim insekata i sitnog voća, oni jedu i đubre organskog porekla, te se često mogu videti kod kontejnera – objašnjava vršački rendžer Milivoj Vučanović, konstatujući da će te ptice biti iseljene kada im se nađe alternativno stanište, ali da građani moraju da budu svesni da će to biti tek kroz 10-20 godina.
EKO-BUMERANG
SVAKODNEVNA buka i „bombardovanje“ od strane gačaca zapravo predstavlja eko-bumerang: ptice nam nesvesno vraćaju za ono što smo mi njima uradili uništavanjem njihovog staništa. Dok ne budu iseljene iz grada, građanima jedino ostaje da imaju razumevanja, a komunalcima da i dalje svakog petka peru staze u parku od ptičjeg izmeta.
PETARDE
VUČANOVIĆ kaže da postoje dva načina da se ove ptice isele, kada se za to budu stekli svi uslovi. Jedan je da angažuju sokolare, čije bi grabljivice letele iznad parka i na taj način gačcima davale do znanja da tu više nisu bezbedni. Drugi je da ih plaše bacanjem petardi, u kontinuitetu mesec dana. Za to će im biti potrebna i saglasnost nadležnih zavoda.