Ne tako davno neki su predviđali naš pad. Ne samo da smo iz ovih izbora izašli brojniji već i mnogo jači, kaže za „Politiku” Đeorđe Simion, predsednik Alijanse za ujedinjenje Rumuna, koja je na izborima u decembru osvojila je 18 odsto glasova i postala druga najveća politička snaga u parlamentu, sa skoro duplo više poslanika i senatora nego pre četiri godine. Naš sagovornik bio je prethodno i kandidat svoje stranke za predsednika Rumunije, ali ni on ni aktuelni premijer Marsel Čolaku nisu ušli u drugi krug, iako su važili za favorite. Neočekivano je trijumfovao nezavisni desničar Kalin Đorđesku, dok je drugoplasirana bila liberalka Elena Laskoni.
Kako ocenjujete to što je ustavni sud Rumunije dva dana pre drugog kruga poništio rezultate predsedničkih izbora zbog navodnog ruskog mešanja preko društvene mreže „Tiktok” u Đorđeskuovu korist?
To je bio državni udar i neviđena odluka na evropskom tlu. Čuli smo za slične situacije u Papua Novoj Gvineji, Malaviju i Abhaziji. Ali ovo što se dogodilo u Rumuniji je istorijska sramota. Nigde u civilizovanom svetu ceo izborni proces ne može biti poništen na ovakav način, nakon što je ista institucija, Ustavni sud, validirala prvi krug samo četiri dana ranije. Obavestili smo relevantne međunarodne aktere, Venecijansku komisiju, OEBS, Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope i GRECO. Za samo nekoliko dana prikupili smo više od milion potpisa Rumuna koji su svesni strašnog zloupotrebljavanja koje je počinjeno poništavanjem izbora. Zahtevamo da se drugi krug održi što je pre moguće. Rumunija je već trebalo da ima novog predsednika, ali Klaus Johanis uzurpira ovu funkciju, iako je trebalo da napusti položaj 21. decembra.
Ako se na ponovljenim izborima desi ista situacija i Kalin Đorđesku uđe u drugi krug, da li ćete ga podržati?
Hoću, jer je to glas Rumuna i moramo poštovati demokratiju, čak i kada nam se ne sviđa. To je ujedno i savet aktuelnom režimu s totalitarnim refleksima. Rumuniji je potreban patriotski predsednik, a ne novi Johanis ili još jedan globalista koji bi potpuno podredio Rumuniju agendi Ursule fon der Lajen i sahranio zemlju. Ako trenutni autoritarni režim, podržan od strane evropskih birokrata, Đorđeskuu ne dozvoli da se kandiduje, onda ću se ja kandidovati.
Đorđesku je 2022. napustio stranku na čijem ste čelu, zbog kritika partijskih zvaničnika da je proruski i antinatovski orijentisan. I vas često optužuju za veze sa Moskvom. Pa kakav je vaš stav prema ratu u Ukrajini i po čemu se razlikuje od njegovog?
Smatramo da je Rusija prekršila sve međunarodne sporazume i nelegitimno ušla na suverenu teritoriju Ukrajine. Međutim, rešenje nije dalje eskaliranje rata kome će uskoro biti tri godine, a jedini ko profitira je vojnoindustrijski kompleks, dok nevina krv i dalje teče. Radujemo se mirovnom planu koji je najavio novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp. Što se tiče Đorđeskua, mislim da ovde ima sličan stav kao i ja: mir, a ne sukob, treba da bude primarna briga svake racionalne osobe. Po mom mišljenju, ipak, mir ne bi trebalo praviti po svaku cenu. Ceo region čeka nove bezbednosne garancije koje će se poštovati i koje će sprečiti nove teritorijalne povrede. Srpski narod je bio žrtva pohlepe velikih sila i verujem da razume da niko ne može intervenisati van granica priznatih od strane UN.
Ako budete upravljali Rumunijom, koje konkretne mere ćete preduzeti? Opisali ste vladu Đorđe Meloni kao „melonizaciju” Evrope, a pre predsedničkih izbora predviđali ste „simionizaciju” Starog kontinenta.
„Melonizacija” i „simionizacija” su u suštini isto: politike zaštite nacionalnog kapitala i prirodnih resursa, razvoj proizvodnih kapaciteta, zaštita nacionalnog identiteta i borba protiv takozvane kulture otkazivanja i „vouk” ludila, stimulisanje nataliteta i dosledna spoljna politika. Tokom predsedničke kampanje promovisao sam svoj plan širom Rumunije, u kojem sam izneo niz konkretnih mera, uključujući: odbijanje bilo kakvom pokušaju ograničavanja suvereniteta država članica od strane EU, pokretanje Nacionalnog plana za zaštitu porodice, osnivanje bankarskih institucija za kreditiranje lokalnih preduzeća, obnovu tradicionalnih industrija i pravu reformu centralne i lokalne javne administracije. Čvrsto verujem da Rumunija može ponovo procvetati samo pod suverenim vođstvom.
Ranije ste se zalagali za ujedinjenje Rumunije i Moldavije, zbog čega su vam moldavske vlasti da vam zabranile ulazak u zemlju. Koji je vaš sadašnji stav prema ovom pitanju?
Reunifikacija rumunske nacije, koja je danas podeljena u dve države koje deli reka Prut, naš je najvažniji cilj. Nisam promenio svoj stav ni po ovom pitanju. Rumunija i Moldavija treba da formiraju jednu državu unutar Evropske unije, po modelu dve nemačke države. Istina je da mi je zabranjeno putovanje tamo, iako sam državni zvaničnik, zbog mog pronacionalnog aktivizma za reintegraciju. Čini se da vlasti u Kišinjevu imaju veliki problem s rumunskim duhom i idealom ujedinjenja.
Rumunija je jedna od pet članica EU koje nisu priznale nezavisnost tzv. Kosova, što srpski narod izuzetno ceni…
Još kao student sam pevao na Marakani, zajedno sa srpskim navijačima na fudbalskoj utakmici između naših reprezentacija: „Kosovo je srce Srbije!” Sada kao odrastao, ali i kao najmlađi politički lider u Rumuniji, verujem u isto.
Kosovsko pitanje je jedno od onih o kojima rumunska država nije promenila svoj stav – i drago mi je što smo na državnom nivou ostali dosledni. Dan nakon što je tzv. nezavisnost proglašena od strane Prištine, rumunski parlament usvojio je deklaraciju prema kojoj „jednostrano proglašenje nezavisnosti nije priznato”. Danas, šesnaest godina kasnije, podržavamo isti stav, odnosno poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije. Što se mene tiče, nikada neću prihvatiti „legitimitet” teritorijalnog separatizma, a ova samoproglašena nezavisnost je jedan od najopasnijih geopolitičkih presedana u ovom delu Evrope. Ne zanimaju me pseudoargumenti „elita”, Kosovo je bilo i ostaje pokrajina Srbije. Kosovo je Srbija – juče, danas i zauvek.
S obzirom na to da su Srbija i Rumunija komšijske zemlje, gde vidite najveći potencijal za saradnju?
Bio sam u Beogradu mnogo puta i žalim što ovih godina nema veće saradnje između naših zemalja. Tako smo slični i fasciniran sam našom zajedničkom istorijom. Umesto da bolje povežemo Bukurešt i Temišvar sa Beogradom, naši odnosi često idu preko Berlina ili Brisela. Kod nas postoji izreka da imamo samo dva suseda s kojima se nikada nismo borili: Srbiju i Crno more. Trgovina između zemalja povećana je poslednjih godina, što je prirodno, jer je prekogranična saradnja je od velikog značaja. Međutim, potrebni su nam kontinuirani napori za jačanje naše energetske sigurnosti, a interkonekcija gasnih sistema je ključna u tom smislu. Još jedan strateški projekat koji nam je hitno potreban jeste auto-put koji bi trebalo da poveže Temišvar i Beograd, o kojem vlasti govore već previše godina, a čija izgradnja se predugo odlaže. Izgradnja tog infrastrukturnog projekta treba da bude apsolutni prioritet, pa čak i relevantan korak ka pristupanju Srbije Evropskoj uniji.
Da li to znači da možemo računati na vašu podršku na našem evropskom putu?
Bio sam i ostajem pristalica integracije Srbije. Vaša zemlja je ostvarila jasan napredak ka članstvu, ali nažalost, Brisel ne gleda pozitivno na neke korake Beograda. S druge strane, nastavljaju se razgovori o poštovanju prava etničkih manjina, uključujući rumunsku manjinu u Timočkoj Krajini – to su principijelni i legitimni zahtevi. U tom smislu, videli smo veliku otvorenost vašeg premijera Vučevića, izuzetnog lidera koji je pokazao da poštuje fundamentalne vrednosti humanosti. Iako možda izgledi za članstvo nisu baš optimistični u narednim godinama, stranka AUR ostaje jedan od najvećih podržavalaca naših srpskih suseda u EU. Kao i u vezi s Kosovom, naši poslanici u Evropskom parlamentu biće snažni zagovornici vašeg naroda.