Politika

Novi snažan impuls na evropskom putu

Podelite vest
REFORMSKA AGENDA VLADE SRBIJE DO 2027. GODINE
Usvajanje Reformske agende značajno je u kontekstu dobijanja 1,58 milijardi evra za projekte u Srbiji iz Plana rasta EU za zapadni Balkan, kaže Slobodan Zečević

„Razvoj poslovnog okruženja i privatnog sektora”, „Zelena i digitalna tranzicija”, „Ljudski kapital” i „Osnove” – četiri su oblasti od kojih se sastoji Reformska agenda Republike Srbije, koju je nedavno usvojila Vlada Srbije. Ovaj dokument, od kojeg se očekuje da bude novi snažan impuls na evropskom putu naše zemlje, sadrži 98 mera od čijeg će sprovođenja zavisiti isplata 1,58 milijardi evra, koliko je predviđeno za Srbiju u okviru Plana rasta Evropske unije za zapadni Balkan, donet ranije ove godine. Regionu je namenjeno ukupno šest milijardi evra, pod uslovom da se ispune Reformske agende koje svaka vlada treba da usvoji. Raspored planiranog sprovođenja mera utvrđen je za šestomesečni period počev od 31. decembra 2024. godine zaključno sa 31. decembrom 2027. godine.

Sagovornici „Politike”, profesor sa Instituta za evropske studije dr Slobodan Zečević i politički analitičar Srđan Barac smatraju da je usvajanje Reformske agende značajno na putu evropskih integracija Srbije. Inače, u okviru oblasti „Razvoj poslovnog okruženja i privatnog sektora” predviđa se, kako piše „Juropijan vestern Balkan”, da će, do kraja sprovođenja Reformske agende, sva javna preduzeća osnovana od strane Republike Srbije biti registrovana kao akcionarska društva ili društva sa ograničenom odgovornošću, kao i da će biti uspostavljena nezavisna funkcija interne revizije u svim preduzećima koja imaju obavezu da osnuju odbor za reviziju. Druga podoblast u okviru ove oblasti, „Razvoj privatnog sektora”, obuhvata reforme u vezi sa državnom pomoći i javnim nabavkama.

Kada je reč o „Zelenoj i digitalnoj tranziciji” uključena je „Transformacija sektora energetike”, ali i „Postepeno prilagođavanje tarifa do nivoa povraćaja troškova uz mere za rešavanje energetskog siromaštva ukoliko i kada je neophodno”. U podoblasti „Digitalizacija”, prva reforma koja se planira je razvoj sigurne i održive digitalne infrastrukture, uključujući razvoj širokopojasnog pristupa u ruralnim predelima i 5G mreža. Planira se pokrivanje 40 odsto domaćinstava u Republici Srbiji signalom 5G mreža i uslugama do kraja 2027. godine.

Oblast „Ljudski kapital” je najmanje obimna u smislu broja reformi i podeljena je na – „Tržište rada” i „Obrazovanje i veštine”. Predviđen je, između ostalog, Zakon o radnoj praksi do decembra 2027. godine, kao i registrovanje 30 odsto lica koja nisu zaposlena, nisu na školovanju, niti su na obuci (NEET). Oblast „Osnove” sadrži podoblast „Demokratija”, koja podrazumeva reformu „Priprema mape puta/plana i sprovođenje preporuka OEBS/ODIHR i organa Saveta Evrope o izbornom okviru”. Druga podoblast su „Osnovna prava”, u okviru koje se nalazi reforma „Poboljšanje zaštite osnovnih prava za ranjive pojedince i pripadnike nacionalnih manjina”. Slede i „Borba protiv organizovanog kriminala” gde je fokus na kontroli oružja i borbi protiv trgovine ljudima, kao i „Bezbednost i migracije”, „Borba protiv korupcije”, kao i podoblast „Pravosuđe”.

Usvajanje Reformske agende je, prema rečima Slobodana Zečevića, značajno u kontekstu dobijanja 1,58 milijardi evra za realizaciju projekata u Srbiji, a koji bi trebalo da nas približe nivou života u Evropskoj uniji, jer je, kako navodi naš sagovornik, EU primetila da mi zaostajemo, budući da nismo članica i ne dobijamo sredstva iz fondova kao regularne članice. Kako kaže, rešili su da nam daju dodatna sredstva, ali ona su uslovljena nekim reformama koje mi treba da sprovedemo. „Sada je Vlada Srbije donela mere, odnosno donela reformski program šta će raditi u narednom periodu, kako će i u kojim rokovima zadovoljiti zahteve EU”, dodao je Zečević.

Srđan Barac smatra da je usvajanje Reformske agende Republike Srbije važan dokument na našem evropskom putu. „Sa jedne strane, dokument nosi obećanje ubrzanog puta ka članstvu u EU, što bi, uz Plan rasta za zapadni Balkan i jasnu i konzistentnu poruku da je ovaj region zajednički na tom putu, trebalo da donese ekonomski napredak, jačanje vladavine prava i demokratizaciju društva”, rekao je Barac. Međutim, dodao je, s druge strane, pitanje koje ostaje otvoreno jeste – da li će se ovaj plan zaista efikasno sprovesti ili će postati još jedna u nizu birokratskih prepreka. „Nekada smo mislili da smo na auto-putu, pa na regionalnom putu, pa onda da se nalazimo na slepom evropskom putu i možda je krajnji trenutak da nam pokažu da ipak taj put negde vodi”, ocenio je Barac.

Zečević navodi da, kada je reč o „Osnovama”, moramo da reformišemo izborni proces u Srbiji da bi on bio efikasniji i da bi odgovarao standardima EU, a tu je i regulisanje biračkih spiskova. Dodao je da kada je reč o medijima tu je izbor REM-a, a kada je reč o pravosuđu – zapošljavanje većeg broja sudija i tužilaca i smanjenje vremena da se donesu prvostepene presude. Kada je reč o tržištu rada, kaže Zečević, tu su isto neke mere, kao i u obrazovanju, da bismo se usaglasili sa EU. Zelena tranzicija je posebna oblast, tu je reč o zgradama, o izolaciji da se poboljša, da bi se manje trošila energija, navodi profesor Instituta za evropske studije.

Kada se radi o reformskim zahtevima, kako ističe Barac, iako na papiru deluju jasni, oni se često suočavaju sa problemima u implementaciji. Uključenost 37 institucija Republike Srbije u pripremu ovog dokumenta je pozitivan korak ka sveobuhvatnijem reformskom procesu, ali nam iskustvo pokazuje da široka uključenost ne garantuje nužno i rezultate, zaključuje Barac. „Međutim, važno je da je poslata jasna poruka da smo spremni, posvećeni i da naša volja nije upitna, uz sve objektivne poteškoće na našem putu”, ukazuje on. Naglašava i da brzina reformi ne bi smela da ugrozi njihov kvalitet, kao i da evropski partneri naročito posle višegodišnjeg „zamora od proširenja”, sve više insistiraju na stvarnim rezultatima, a ne samo na formalnim ispunjenjima poglavlja pregovaračkog procesa. „Srbija, s druge strane, zaista želi ubrzane pripreme za članstvo, Srbiji je važno da se ove reforme sprovedu suštinski, a ne samo deklarativno, kako bi građani osetili stvarne promene u svakodnevnom životu”, ističe Barac.

Zečević navodi da je Vlada Srbije definisala nekoliko velikih oblasti gde je predvidela da će izvršiti reforme u određenim rokovima koji su tu postavljeni, neki su u par meseci, neki su sledećih godinu dana, manje-više sve do 2027. godine. Ocenjuje da je jedna od mera koju ćemo morati da preduzmemo do 2027. godine, ukidanje državne pomoći preduzećima. Ovo znači i stimulacije zapošljavanja radnika koje smo „davali” stranim firmama, jer se to, kako pojašnjava naš sagovornik, smatra jednom vrstom nedozvoljene pomoći, odnosno privlačenjem investitora mimo pravila EU. „To je jedna od mera koju ćemo morati da usvojimo”, kaže Zečević.

Kada je reč o javnim nabavkama, dodaje, one treba da budu dostupne na sajtovima, transparentnije, da se vidi gde se i kako se obavljaju. „Dakle, Vlada Srbije je napravila program, po tim oblastima, taj program dostavlja Evropskoj komisiji i ako se ona saglasi s tim programom, treba da dobijemo sredstva. Za taj novac se konkuriše projektima, pa onda oni odobravaju i čini mi se da to ide u tranšama. Evropska komisija će vremenom proveravati da li mi to što smo zacrtali i sprovodimo”, pojašnjava Zečević.

Šansa i izazov za našu zemlju, ali i EU

Važno je da sazreva uverenje da zbog nas samih sprovodimo te reforme jer su korisne i dobre za naše društvo u celini, a fondovi EU su bonus, ukazuje Srđan Barac. „Reformsku agendu treba posmatrati kao šansu, ali i izazov, kako za Srbiju, tako i za Evropsku uniju”, zaključuje Barac.

Pročitajte i druge vesti

Izdvojene priče

Podelite vestGodinama unazad porodica Vučić je u unakrsnoj vatri raznoraznih trećerazrednih medija gde se na osnovu poluinformacija i najmostruoznijih laži formira ničim izazvana priča...

Vesti

Podelite vestVrtić „Bubamara”, dеo Prеdškolskе ustanovе „Ljuba Stanković”, rеnoviran jе i otvorеn zahvaljujući saradnji sa Fondacijom Novak Đoković. Prigodnom programu koji su izvеla dеca...

Vesti

Podelite vest Predsednik Svepravoslavnog nacionalnog saveta Miloš Stojković izjavio je povodom takozvanog ujedinjenja proevropske opozicije da su to isti oni ljudi koji su Srbiji...

Vesti

Podelite vestJP „Pošta Srbijе” jе raspisala konkurs za posao i poziva svе zaintеrеsovanе da sе vеć danas prijavе za poslovе dostavljača i poštara u...

Lokal

Podelite vestNOVI SAD NA NOGAMA, NESTAO MARKO: Krenuo na pecanje, od tada mu se gubi svaki trag MARKO Majstorović iz Veternika nestao je između...

Vesti

Podelite vestIako Dan primirja u Prvom svеtskom ratu ovе nеdеljе pada u subotu, ovе godinе nеćеmo imati pravo na produžеni vikеnd. Naimе u ovom...

Vesti

Podelite vestMinistar građеvinarstva saobraćaja i infrastrukturе Goran Vеsić, obišao jе danas radovе na izgradnji tunеla Iriški vеnac i konstatovao da radovi na ovom dеlu...

Vesti

Podelite vestMеtеorolog Nеdеljko Todorović rеkao jе za RTS da jе prеd nama hladniji pеriod, kao i da jе zahlađеnjе kojе jе najavljеno u narеdnim...

Vesti

Podelite vestIako jе u Novom Sadu još uvеk suncе, ciklon koji sе formirao isprеd obalnog područja Crnе Gorе, na svom putu ka Egеjskom i...

Vesti

Podelite vestNa štandu Grada Novog Sada, u okviru 12. Međunarodnih dana energetike i investicija i Sajma ekologije, članica Gradskog veća Mira Radenović i direktorka...

Vesti

Podelite vestVršilac dužnosti dirеktora Poštе Srbijе Zoran Đorđеvić izjavio jе danas da su prihvaćеni svi zahtеvi radnika koji protеstuju i najavio da od zaradе...

Vesti

Podelite vestNastojeći da povrati nekadašnji sjaj svim važnim objektima za kulturni i društveni život, Opština Ruma u poslednje dve godine sistemski, uz podršku viših...

Vesti

Podelite vestSlava Grada Novog Sada – Đurđic svеčano jе obеlеžеna u prisustvu brojnih gostiju u Gradskoj kući kada jе domaćin, gradonačеlnik Novog Sada Milan...

Vesti

Podelite vestNa radost najmlađih Novosađana i onih malko starijih počеlo jе praznično ukrašavanjе grada, a radnici JKP „Stan” novogodišnju dеkoraciju ovih dana postavljaju u...

Vesti

Podelite vestPo obimu prava na VTO o trošku državе Srbija jе prva u svеtu, istakla jе gostujući na TV Hеpi dirеktorka Rеpubličkog fonda za...

Vesti

Podelite vestU Srbiji sе danas, 11. novеmbra obеlеžava državni praznik, Dan primirja u Prvom svеtskom ratu, čiji jе simbol cvеt Natalijina ramonda. Ovo jе...

Vesti

Podelite vestRUMA: Ministar građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе Goran Vеsić obišao jе danas i radovе na rеkonstrukciji državnog puta Kraljеvci – Dobrinjci u opštini Ruma....

Vesti

Podelite vestUprava carina saopštila jе da ćе granični prеlaz Horgoš 2, od 20. novеmbra do kraja januara raditi 24 časa. “Zbog uobičajеno vеćеg priliva...

Vesti

Podelite vestOdređena je privremena zabrana odvijanja saobraćaja u Futogu, u delu Ulice Cara Lazara, od Ulice Braće Bošnjak do Ulice Branka Radičevića, zbog održavanja...

Vesti

Podelite vestJKP “Čistoća” Novi Sad apеlovala jе danas na sugrađanе da u kantе za komunalni otpad nе odlažu šut, zеmlju i drugi građеvinski matеrijal,...

Vesti

Podelite vestPrеdizborni skup listе “Alеksandar Vučić – Srbija nе smе da stanе” počеo jе danas u Smеdеrеvu, a okupljеnim građanima sе obraćaju Alеksandar Vučić,...

Vesti

Podelite vestRеpublički ministar omladinе i sporta Zoran Gajić tokom svojе posеtе somborskim, prе svеga borilačkim, klubovima naglasio jе nеminovnost „odliva“ sportskih talеnata u vеćе...

Vesti

Podelite vestRеpublički hidroеmtеorološki zavod objavio jе upozorеnjе na lokalnu pojavu lеdеnе kišе. Kako jе saopštеnu lеdеna kiša trеbalo bi da padnе u srеdu na...

Vesti

Podelite vestPrеma podacima zimskе službе JP „Putеvi Srbijе“, najoptеrеćеniji putni pravci u našoj zеmlji vеčеras su prohodni i nеma snеga. Na autoputu od Vranja...

Exit mobile version