ZA nju kažu da je mačka iz visokog društva. Crna, prefinjena i pomalo drska. Ne druži se sa drugim mačkama, ne šeta po tuđim dvorištima, već sve svoje vreme provodi u – biblioteci.
Foto: Privatna arhiva
Ona je Ognjenka. Po rođenju Beograđanka iz kruga “dvojke”, a po mestu stanovanja Vrščanka. Sasvim slučajno je vreo prestonički asfalt zamenila pitomim vršačkim ulicama. Sadašnji vlasnici su je pre osam godina pronašli kako luta Vračarom, u blizini hrama Svetog Save, i usvojili je. Od tada, pomalo simbolično, živi na Svetosavskom trgu u Vršcu, svega dve kuće od Gradske biblioteke, u čije se prostorije neprimetno ušunjala i postala njen redovni član.
– Oduvek je u našem dvorištu bilo mačaka, ali nijedna, osim Ognjenke, nije ulazila unutra – ističe direktorka vršačke biblioteke Vesna Zlatičanin. – Vrlo brzo se odomaćila. Sada se zna, svakog jutra, kada dolazimo na posao, ona već čeka kod vrata da je pustimo unutra. Kući odlazi kada biblioteku zatvaramo.
U međuvremenu, ova nadasve neobična mačka najviše voli da leškari pored peći na dečjem odeljenju, a kada se uželi društva, ode do čitaonice. Pomalo je ćudljiva, pa ne dozvoljava svakom da je mazi. Kao prava šefica, redovno obilazi sve prostorije i u prizemlju i na spratu. Bibliotekari u šali znaju da kažu da je bila prisutna na više književnih večeri od većine Vrščana.
Foto: Фото: Приватна архива
POGLEDAJ GALERIJU
– Očigledno je da je u toj tišini, među knjigama, pronašla svoj mir – dodaje direktorka. – Navikli smo se na nju, a i naši korisnici. Postala je zaštitni znak biblioteke, s obzirom na to da je svakodnevno tu već osam godina.
Uključila alarm
DESILO se jednom da je Ognjenka zaboravila na vreme da ode kući, pa je ostala zaključana u biblioteci tokom vikenda. Njeno šetanje po prostorijama tada je aktiviralo alarm, a samim tim na noge podiglo i policiju i zaposlene. Od tada su počeli da vode računa i da pretražuju sve prostorije pre nego što zatvore zgradu.
Zaposleni sa njom dele užinu, redovno joj donose mačju hranu, brinu o njoj kao o ravnopravnom članu. Bibliotekarka Jasna Krsmanović čak joj je posvetila i pesmu.
– I tako ona u dve smene čuva knjige i sa nama u biblioteci voli da se druži i svoju ljubav svima pruži. Prosto je neobično kada je nema, jer ona je postala deo svih nas – jedan je od Jasninih stihova.
Uprkos tolikoj ljubavi, Ognjenka ih je uoči novogodišnjih praznika nakratko bila napustila. Pretpostavljaju – zbog ljubomore prema drugim mačkama, koje su se pojavile u bibliotečkom dvorištu. Iako se iza ograde nalaze i jedna kafana i muzička škola, ona je od ta dva ponovo izabrala ustanovu kulture, u koju je do pre nekoliko dana svakodnevno odlazila. Vratila se, ipak, među svoje knjige, jer pećka na dečjem odeljenju očigledno najbolje greje.
Ermitaž i miševi
POZNATO je da najveći muzej na svetu, ruski Ermitaž, ima oko 30 mačaka, čiji je zadatak da love miševe i tako čuvaju ogromno muzejsko blago. Ognjenka, međutim, nema takvu funkciju u vršačkoj biblioteci. Kažu, nije takav tip mačke. Nikada im se nije pohvalila svojim plenom, a uostalom, u toj se ustanovi redovno radi deratizacija, pa miševa i nema.
