O izolaciji Rusije mogu da govore samo oni koji se bave dezinformisanjem međunarodnog javnog mnjenja. Poslednjih godina na Zapadu se učvrstilo mišljenje da se Rusija intenzivno bavi propagandom i dezinformacijama. Međutim, mi sve predstavljamo onakvim kakvo jeste. O izolaciji Rusije nije se moglo govoriti ni 24. februara 2022. godine, kad je počela specijalna vojna operacija, a kamoli sada – kaže u razgovoru za „Politiku” Sergej Rjabkov, zamenik ministra inostranih poslova Ruske Federacije Sergeja Lavrova. Predstojeći samit BRIKS-a u Kazanju okupiće, na poziv predsednika Vladimira Putina, impresivan broj svetskih lidera, pa se zaista teško može govoriti o tome da je Moskva izolovana na međunarodnoj sceni.
„Od 22. do 24. oktobra 2024. godine u Kazanju će se okupiti više od 30 svetskih lidera i predstavnika niza međunarodnih organizacija. Biće vođeni veoma intenzivni razgovori o ključnim tačkama dnevnog reda i, naravno, održani bilateralni sastanci. Tvrdnja da je Rusija u nekoj vrsti izolacije na savesti je onih koji šire takve glasine, ako savesti imaju. Te glasine uopšte ne odgovaraju stvarnosti”, poručuje Sergej Rjabkov u intervjuu koji smo radili putem video-linka, zahvaljujući ljubaznosti ambasade Rusije.
Na Zapadu tvrde da je Rusija usamljena na svetskoj sceni, da su svi saveznici uz Kijev. Međutim, ispostavlja se da će veći deo sveta, i po broju stanovnika i po teritoriji, biti prisutan u Kazanju.
Brojke govore same za sebe. Veliku pažnju posvećujemo proučavanju dinamike ekonomskog razvoja zemalja BRIKS-a. Pokazatelji su visoki – viši nego na Zapadu. Udeo u globalnom BDP-u po paritetu kupovne moći dostiže skoro 40 odsto. Ali, nije reč samo o tome: BRIKS predstavlja asocijaciju država vođenih zajedničkim vrednostima. To podrazumeva, između ostalog, međusobno uvažavanje, bezuslovno poštovanje nacionalnog suvereniteta, priznavanje sposobnosti svake zemlje da izabere sopstveni put, kao i potpuno odbacivanje pokušaja diktature i pritisaka. Ova organizacija je već stekla ugled. Uveren sam da će posle Kazanja BRIKS poslati svetskoj većini važne signale u vezi s formiranjem nove konstruktivne agende.
Srbija ima mnogo prijatelja u BRIKS-u koji poštuju njen suverenitet i teritorijalni integritet. Kakve su mogućnosti za saradnju?
Nadam se da će u Kazanju biti doneta odluka jasna za svetsku većinu – odluka o uvođenju kategorije država-partnera. BRIKS se do sada razvijao kao organizacija koja se postepeno širila, ali koja je istovremeno praktikovala formate „Autrič” i BRIKS plus. Da pojasnim: „Autrič” podrazumeva blisko susedstvo: na primer, kada je predsedavala Južna Afrika, ona je pozivala uglavnom afričke zemlje. A BRIKS plus znači pridruživanje država iz drugih regiona, između ostalog i po principu koordinacione uloge koje te države imaju u istovrsnim multilateralnim strukturama. Sada želimo da otvorimo vrata BRIKS-a zemljama koje su zainteresovane za produbljenu saradnju u sferama zanimljivim za njih, kako bi mogle da uzmu maksimalno učešće u efektivnom radu. Srbija je, naravno, kao jedan od naših najpouzdanijih partnera u Evropi, na Balkanu, kao tradicionalno prijateljska zemlja koja je s Rusijom povezana mnogim nitima u raznim oblastima, među onima koji su nam dobrodošli kao partneri. Međutim, BRIKS podrazumeva poštovanje suverenog izbora. Mi nikoga ni na šta ne primoravamo, iako nam je u interesu da se dinamika približavanja BRIKS-u nastavi.
Osim Turske, Srbija je jedina zemlja u Evropi koja ima takvu mogućnost i tako blisko partnerstvo sa zemljama BRIKS-a.
O prijemu novih članova u punom smislu te reči tokom ove godine sada nema govora. Od 1. januara 2024. godine broj članica BRIKS-a se skoro udvostručio, a one članice koje su se tek pridružile još se nisu u potpunosti akomodirale. Nije lako kombinovati dalje proširenje i efikasnost na delu. Ne pokušavam da „šortujem” i da smanjim interesovanje za približavanje BRIKS-u, već jednostavno govorim o stvarnom stanju. Poštujemo želju Turske da se pridruži BRIKS-u i drago nam je što će predsednik Erdogan doći u Kazanj. Nastavićemo detaljne razgovore s našim turskim kolegama i, naravno, unutar BRIKS-a, o tome kako da pristupimo dugačkoj listi zemalja koje su izrazile želju da se pridruže.
Kako ocenjujete perspektive BRIKS-a tokom srednjoročnog perioda? Koji će vektori razvoja biti prioritetni i, već ste to pominjali, da li će se proširiti broj članica, u kojoj meri i u kojem obliku?
BRIKS je za svoje zemlje članice već postao ono što bi Amerikanci mogli da nazovu „indispensable framework”, odnosno platforma bez koje se ne može. Poštujemo prioritete koje imaju različite članice BRIKS-a. I moje iskustvo predstavnika Rusije u BRIKS-u naučilo me je da fraza „e pluribus unum”, koja se nalazi na nekim poznatim nam novčanicama, savršeno odgovara onome što se dešava u ovoj grupi. Tokom srednjoročnog perioda BRIKS se neće radikalno promeniti u odnosu na ono što imamo sada. Postoje rasprave o celishodnosti – ili necelishodnosti – formiranja međunarodnog sekretarijata, o tome da li je potrebno ići putem transformacije grupe u punopravnu organizaciju zasnovanu na povelji ili sporazumu. Danas, inače, prevladava mišljenje da to pre nije, nego što jeste potrebno. Živimo u doba digitalne diplomatije i treba da budemo fleksibilni i sposobni da se dinamično integrišemo u promenljivo međunarodno okruženje. Međutim, ne sumnjam da će BRIKS raditi na unapređenju svog ekonomskog i finansijskog statusa, na unapređenju humanitarnog rada i kulture, politike i bezbednosti. BRIKS će se proširiti i dobiti kategoriju država-partnera.
Da li je tačno da će biti kreirana nova valuta na osnovu kriptovaluta?
Postoje različite ideje, uključujući i onu koju ste upravo spomenuli. Pošto BRIKS funkcioniše na osnovu konsenzusa, teško možemo očekivati neku korenitu promenu kad je o tome reč. To je pre evolutivni proces. Dug je put od postepenog prelaska na plaćanje u nacionalnim valutama do stvaranja jedinstvene valute BRIKS-a. Da li su zemlje BRIKS-a – Kina, UAE, Brazil, Indija i ostale – spremne da kažu da sada imamo zajednički centar za emisiju novca, nadnacionalnu banku koja će odrediti referentnu kamatnu stopu čemu ćemo se mi prilagoditi? Teško. Ali moguće je, na primer, kreiranje klirinških centara i mehanizma kompenzacije međusobnih potraživanja. To je put kojim ćemo ići. Verujem da će rezultati samita u Kazanju pokazati značajan napredak u ovom pravcu. Kako kineski prijatelji kažu, „put od 10.000 milja počinje prvim malim korakom”. A korak, koji ćemo načiniti u Kazanju, po mom mišljenju, neće biti tako mali.
Da li je BRIKS zaista nezavisan od spoljnog uticaja velikih zemalja koje nisu njegove članice?
Mi ne dajemo preteranu važnost pokušajima naših zapadnih neistomišljenika koji uživaju u čeprkanju po nekim postojećim nesuglasicama i poteškoćama. Ta njihova aspiracija u nama ne izaziva nikakav strah, mi delujemo striktno u onim okvirima koje nam zadaje naše rukovodstvo. Koncept spoljne politike Ruske Federacije ovome takođe posvećuje značajnu pažnju.
Rusija tradicionalno podržava Srbiju u vezi s najvažnijim pitanjima, kao što je pitanje KiM, glasanje o rezoluciji o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN. Kakve su, po vašem mišljenju, šanse za pravedno rešavanje postkriznih situacija na Balkanu u budućoj novoj geopolitičkoj realnosti?
Uvek smo bili i bićemo među onima koji prednjače u promovisanju stava u međunarodnoj zajednici da Srbija i Srbi žele mir i normalan suživot sa svima. Ne sme se dozvoliti da budete i dalje apsolutno neprihvatljivo stigmatizovani. Ideja o kolektivnoj odgovornosti čitavih naroda, čitavih država, ishodeći iz savremenih iskustava, mora biti odbačena. Zapad mora da shvati da je vreme takvog diktata prošlo. Na svim platformama – u Savetu bezbednosti i Generalnoj skupštini UN, u OEBS-u – mi ćemo se držati ovog stava. Postkonfliktna normalizacija na Balkanu bila bi uspešnija da je nisu toliko kočili zapadnjaci koji su zainteresovani za podele, koji žele da kosovska rana boli, a ne da zaraste, koji žele sve da potčine svom diktatu i da ozvaniče članstvo u strukturama iz kojih potom nema izlaza. Ovoga se mora biti svestan. Nastavićemo da branimo interese Srbije i srpskog naroda. Neophodno je pokazati političku volju i čvrstinu kako bi se razgovaralo i zajednički doći do potrebnih rešenja i tada će šanse za napredak i izlaz iz kriza biti znatno veće.
Vidimo hajku na Srbiju zbog ruskih medija koji izveštavaju iz Beograda. Šta o ovome misle u Moskvi?
Primećujemo, naravno, da je Srbija pod udarom zbog činjenice da u njoj rade ruski mediji. Cinična želja Vašingtona i Brisela, lišena bilo kakvih unutrašnjih kočnica, da nametnu sopstvenu volju, i u ovoj oblasti prelazi sve granice. Ovo je odraz unutrašnje nesigurnosti. Kad bi ljudi koji nastupaju s ovakvim napadima zaista bili ubeđeni u snagu sopstvenih argumenata, sopstvenog modela društvenog uređenja i rešavanja sukoba, ne bi s takvom žestinom napadali medije čija je uloga upravo da svakom zainteresovanom daju priliku sagledavanja određene pojave na način koji se razlikuje od zapadnog standarda. Želim da napomenem da u Srbiji uspešno funkcionišu redakcije „Sputnjik” i „RT Balkan”.
Upravo im one i smetaju…
Ali, potražnja rađa ponudu. Ovaj princip sada poriče grupa koja vrši pritisak na Srbiju zbog prisustva ruskih medija u zemlji. Sve se poriče, pa i neprikosnovenost privatne svojine – iz političkih razloga svakome se sve može zapleniti. Poriče se slobodan pristup informacijama. Ako bi se ove reči pojavile na stranicama pristalica zapadnjačke politike, to bi odmah bilo žigosano kao dezinformacija i propaganda. Dajte najzad priliku onima kojima je već dosadilo čitanje priručnika iz Brisela i Vašingtona da čuju i nešto drugo. Mislim da srpske vlasti, koje ne sprečavaju rad ruskih medija, upravo čuvaju istinsku slobodu govora i poštuju prava i interese svojih građana.
Rusija je strpljiva, ali rizik od direktnog sukoba između Rusije i SAD se ne sme potceniti
Odnosi Rusije i SAD verovatno su najgori u poslednjih pola veka, zbog ukrajinske krize. Sve se više govori i o opasnosti od nuklearne katastrofe. Da li se stvarno približavamo takvom scenariju?
Naši odnosi su sada zaista na najnižoj tački za period od proteklih nekoliko decenija. Rizik od direktnog sukoba između Rusije i SAD ne sme se potceniti. Nažalost, Vašington nastavlja svoje beskrajne pokušaje testiranja naše snage u raznim oblastima. Sami vidite da smo mi strpljivi. Obratite pažnju da ne povlačimo nikakve „crvene linije”. Znamo kako naši protivnici spekulišu sa samom idejom „crvenih linija”, kako jedni druge podstiču da bi ugodili Kijevu i gurnuli Severnoatlantski savez u direktan sukob s Rusijom. Svesni smo da je ovo izuzetno opasna situacija. Trenutno se radi na izmenama i dopunama Osnova državne politike Ruske Federacije u oblasti nuklearnog odvraćanja. Ne krijemo da se to čini s obzirom na iskustvo stečeno tokom specijalne vojne operacije i svega što je povezano s neobuzdanom podrškom kijevskog režima od strane njegovih zapadnih pokrovitelja. Klasično nuklearno odvraćanje ne funkcioniše u potpunosti, što znači da je našoj doktrini potrebna modifikacija. Nadamo se da će u Vašingtonu i drugim prestonicama zemalja NATO-a čuti i shvatiti poruku upozorenja koja je integrisana u ovaj rad na izmenama i dopunama doktrine, da će je vojni planeri u Briselu shvatiti. Ne želimo rat, ali nećemo dozvoliti ni beskrajno podrivanje fundamentalnih bezbednosnih interesa Rusije i ruskog naroda.