Kraljica Marija Karađorđević bila je prva žena vozač automobila u Srbiji. Njena strast za četvorotočkašima ogledala se u njenim dugim vožnjama, koje i danas predstavljaju pravi izazov.
Foto: Arhiva Z.Turkan
Više puta je sama od Beograda vozila do Bleda ili do jugoslovenskog primorja, pa čak i do Pariza. A kao ćerka rumunskog kralja Ferdinanda, često je bila i na relaciji Beograd – Bukurešt.
Na tom putu do svoje familije, tačnije u povratku iz Rumunije, uvek bi u Vršcu stala da se odmori. Tako je i upoznala sve lepote tog grada i Vršačkih planina.
Ne čudi onda da je baš ona, kao veliki dobrotvor i humanitarac, inicirala da se na Vršačkim planinama, na potezu za koji kažu da ima najkvalitetniji vazduh u Evropi, sagradi prvo odmaralište za obolelu i siromašnu decu.
Tu njenu inicijativu podržalo je 565 dobrotora iz Vršca, Pančeva i Bele Crkve. Tako je 1936. sagrađen skromni objekat, koji je dat na upravljanje vršačkom Crvenom krstu. Zvao se „Letovalište Crvenog krsta Kraljice Marije“.
Temelj ovog zdanja je, simbolično, napravljen u obliku krsta. Za ceo taj projekat bio je zadužen doajen jugoslovenske arhitekture, Vrščanin Dragiša Brašovan.
Letovalište je, kao svojevrsna kraljičina zadužbina, dugo služilo svrsi. Međutim, 1995. godine, kada su u njemu, silom prilika, bile smeštene izbegličke porodice, krenula je njegova devastacija.
Pet godina kasnije, od starog zdanja je ostala samo tužna slika, zbog čega je bilo neophodno da se na istim temeljima izgradi potpuno nova građevina. To je i učinjeno 2004. godine, donacijom Crvenog krsta Španije od 300.000 evra. Crveni krst Gornje Austrije je sa 175.000 evra finansirao njeno opremanje.
Danas je Odmaralište Crvenog krsta jedno od najomiljenijih mesta za okupljanje Vrščana i turista. Kroz njegov rad prvobitna ideja kraljice Marije i dalje živi, jer svakog leta tu besplatno boravi oko 500 socijalno i zdravstveno ugrožene dece iz cele Srbije.