STRAZBUR– Hrvatski poslanik u Evropskom parlamentu (EP) Tonino Picula, koji je izabran za novog izvestioca EP za Srbiju, najavio je danas da će uskoro posetiti Beograd i dodao da će nastojati da “u najvećoj mogućoj meri” doprinese napretku Srbije na putu ka EU u narednih pet godina.
Picula je novinarima u Strazburu rekao i da očekuje otvorenu komunikaciju sa srpskim vlastima, ali i opozicijom, kao i da će razgovarati sa predstavnicima lokalne samouprave, akademske zajednice, nevladinog sektora i poslovne zajednice kako bi donosio “što preciznije zaključke”.
“Pregovarački proces je pre svega trka sa samim sobom, a ne drugima. Srbija nije od juče kandidatkinja, ne pregovara od juče i sada se stvorio jedan popriličan kvantum iskustva kako sa srpske strane tako i sa strane EU, za koji se nadam da će u sledećih pet godina biti dograđen stvarnim napretkom zemlje prema članstvu u EU. Ja ću tome nastojati da dam svoj doprinos u najvećoj mogućoj meri”, poručio je Picula.
On je novinarima rekao da novu dužnost doživljava kao jasno priznanje dugogodišnjem radu, pre svega u EP, na jačanju svesti o tome koliko je politika proširenja važna, pre svega za EU.
“Drago mi je što sam dobio priliku da u slučaju sasvim jedne konkretne zemlje Srbije pokažem koliko je važno da se evropske politike jasno komuniciraju, da se sagovornici pre svega dobro obaveste o tome šta je potrebno napraviti kako bi se napredovalo na evropskom putu i nadam se da će to moje iskustvo pre svega pomoći onima koji imaju najveću odgovornost za planove Srbije, a ona je kandidatkinja za Evropsku uniju, da to iskoriste na način da poboljšanjem svega onoga što se u Srbiji poboljšati mora napreduje na tom putu prema članstvu u Evropskoj uniji”, naveo je Picula.
Na pitanje šta vidi kao izazove, odgovorio je da “ne govorimo o nikakvim tajnama” i ukazao na to da EP i Evropska komisija redovno objavljuju izveštaje o zemljama kandidatima, uključujući za Srbiju.
“Treba pre svega pogledati malo u retrovizor kako bi se, kako ja to volim reći, pogledalo naprosto kroz šoferšajbnu. Postoje sigurno stvari koje u Srbiji moraju biti bolje, koje se moraju korigovati i nadograditi kako bi ti godišnji izveštaji bili sve povoljniji za samu zemlju. Toga je jako puno i ne bi ovoga trenutka trebalo ići u detalje, ali svakako postoji nešto što se zove Kopenhaški kriterijumi, koje su prošle mnoge zemlje kandidatkinje, današnje članice EU i mislim da je to put koji čeka i Srbiju”, naveo je Picula.
On je dodao da “Srbija, kao i sve zemlje koje u tom procesu na neki način i kasne, imaju možda još i neka dodatna specifična opterećenja koja moraju biti razrešena”.
“Njih je stvarno dovoljno i nadam se da ću svoje iskustvo i poznavanje prilika na Zapadnom Balkanu, ali i u Srbiji iskoristiti kako bi tih problema bilo što manje, a ne što više”, poručio je on.
Povodom komentara sprskih vlasti da je njegovim izborom za izvestioca EP želeo da pošalje poruku Beogradu, Picula je rekao da se kao izvestilac EP ne bavi “intepretacijom i interpretacijama od koga one dolaze”, već da se bavi “interpretacijom činjenica”.
“U svom radu nastojaću pre svega da se oslonim na činjenice, ali i na vlastito iskustvo”, naglasio je on.
Podsetivši da je njegova zemlja Hrvatska poslednja ušla u EU, Picula je rekao da su njegova iskustva iz tog procesa još uvek dovoljno sveža, kao i da je obavljao različite dužnosti vezane za druge partnere s Zapadnog Balkana, “od Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Severne Makedonije”.
“Sve to, na kraju krajeva, daje mi za pravo da i Srbiji pristupim na isti način. Dakle, suočavanje sa činjenicama, ali jednako tako i suočavanje sa kriterijumima koji nisu izmišljeni za neku zemlju kandidata ponaosob. Oni naprosto predstavljaju jednu metodologiju i jedan set nekih temeljnih vrednosti i time ću se pre svega služiti u mojoj proceni stanja”, naveo je Picula.
On je dodao da očekuje “otvorenu komunikaciju kako sa vlastima u Srbiji, jednako tako i s političkom opozicijom”, ali je naglasio da “ta slika sigurno ne bi bila kompletna ako ne budem kontaktirao i ljude iz lokalne samouprave, iz akademske zajednice, iz nevladinog sektora, iz poslovne zajednice”.
“Sve će mi to pomoći da donesem što preciznije zaključke koje ću filtrirati u komunikaciji sa drugim kolegama koji takođe pokrivaju napredak Srbije prema EU”, poručio je Picula.
Govoreći o Planu rasta za Zapadni Balkan, za koji je bio izvestilac u EP i tome koliko taj proces može da pomogne Srbiji i ostatku Zapadnog Balkana da u narednih 5 godina ostvari kriterijume potrebne za članstvo u EU, Picula je naglasio da je reč o vrlo ozbiljnim sredstvima u iznosu od više od šest milijardi evra koja treba da pomognu državama da “pre svega otklone neke infrastrukturne, ali i neke institucionalne probleme koji su ih do sad držali na neki način na distanci od bržeg napredovanja prema članstvu EU”.
“Novac pomaže, ali jednako tako, da bi zemlja bila uspešna, ona mora da usvaja određeni set vrednosti. Važno je iz Brisela povlačiti sredstva, ali jednako je tako važno i povlačiti i određene vrednosti”, naveo je Picula, prenosi Tanjug.
On je naglasio da na Planu rasta za Zapadni Balkan “sigurno neće stati politika proširenja”.
“Ona se ponovo vratila u mejnstrim evropskih politika, ali dobre vesti iz Brisela moraju da budu kompletirane sa dobrim vestima iz regiona, kako iz Sarajeva i Podgorice, tako i iz Beograda”, poručio je on.
Na pitanje kada planira prvu posetu Beogradu, rekao je da bi sačekao ovogodišnje zbirno predstavljanje izveštaja o napretku o stanju u državama Zapadnog Balkanu.
“To će mi dati naravno određenu osnovu kako bi i sam u neposrednom kontaktu sa svim relevantnim sagovornicima u Srbiji počeo rad na budućem izveštaju o napretku Srbije. Dakle, ja bih rekao vrlo skoro”, zaključio je Picula.