Ili se pokloni, ili ćeš biti brutalno sklonjen. Pred ovakvim izazovom se nalaze Srbija, Republika Srpska i srpski narod u mesecima pred nama. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik imaju nezahvalnu ulogu da poput šahiste koji se nalazi u cajtnotu povlače pametne poteze i da u vremenu koji nosi ogromne izazove donose mudre odluke. Scenario za ugrožavanje vitalnih nacionalnih interesa je odavno napisan, ali je rat u Ukrajini i najava ozbiljnog prepakivanja i ovog dela Evrope samo ubrzala njegovu primenu.
Glumci su isti, Berlin i London ne kriju previše da su u glavnim rolama, priča je poznata, Srbi su krivi za narušavanje mira u regionu. I sankcije nisu tajna. Sve to na putu ka ciljevima – unitarizacija Bosne i Hercegovine, ulazak lažne države Kosovo u Savet Evrope i NATO, a rezultat je slabljenje Srbije koja po ekonomskom razvoju ne sme da štrči i da se izdvaja u regionu. Ako kojim slučajem to nije u skladu s međunarodnim javnim pravom, onda tim gore po pravo. Uostalom, na njega se jedino pozivaju samo u slučaju Ukrajine. Za brojčano male narode, ako nisu podobni, slova međunarodnog prava jednostavno ne važe. Da bi se ostvarili zacrtani ciljevi, jedan od glavnih zadataka je naterati Beograd da napusti suverenističku politiku i da „dobrovoljno” sprovede šta nam je neko drugi namenio.
Neki opozicioni mediji su najavu ozbiljnih događanja izvrgli ruglu i podsmehu, ali da su samo pogledali šta dogodilo poslednje nedelje, verovatno bi sasvim drugačije govorili. Svi naizgled nepovezani događaji u proteklih sedam dana, a bilo ih je najmanje četiri, govorili su da se sprema ozbiljna akcija koja je direktno usmerena protiv interesa srpskog naroda. Krenimo redom. Dva puta je zahtev Rusije da se u Ujedinjenim nacijama održi sednica Saveta bezbednosti posvećena NATO bombardovanju SRJ 1999. ostao bez podrške. Ali je zato na silu većina napravljena kada je trebalo da tzv. Kosovo pređe još jednu prepreku na putu ka članstvu u Savetu Evrope.
Da je sve čak i loše izvedena predstava, svedoči to što su se prošle nedelje u Briselu sastale tehničke delegacije Beograda i Prištine koje su trebale da govore o povratku dinara kao sredstva plaćanja u pokrajini. Zanimljivo je da Priština i posrednik Miroslav Lajčak samo o tome nisu govorili. Lajčak će za neuspešnu misiju posrednika u dijalogu dve strane od septembra biti nagrađen ambasadorskim mestom EU u Švajcarskoj.
I taman kada se mislilo da nema kraja cinizmu koji dolazi sa Zapada, gotovo niotkuda, stalni odbor Parlamentarne skupštine NATO-a u Talinu odlučio je da unapredi status tzv. skupštine Kosova u okviru ovog tela iz posmatrača u pridruženog člana. Da je reč o unapred smišljenom planu, svedoči to što se nemački diplomata u BiH Kristijan Šmit, koga Sarajevo priznaje za legalnog, odlučio da primenjuje Bonska ovlašćenja. Kada se pročitaju, najavljene odredbe nisu sporne, ali ako se primene, ko kaže da sledeće na tapetu neće biti imovina RS?
Ognjen Karanović iz Centra za društvenu stabilnost kaže, kao što je rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u narednim danima i nedeljama očekujemo posebno teške pritiske na državni vrh i Vladu Srbije. Za naš list ističe da kada je reč o procesima na Kosmetu i regionalnim političkim procesima, posebno onima u Republici Srpskoj, primetno je da se ubrzavaju politički procesi u skladu s dinamikom komplikovanja geopolitičkih kretanja u vezi s rusko-ukrajinskim ratom, krizom na Bliskom istoku. Podseća da je to nešto što je predsednik Vučić nekoliko puta najavljivao u protekle tri godine i misli da je sada došao trenutak kada se realizuju ta sumorna predviđanja.
„Kada je reč o KiM vidimo da je politički Zapad odlučio da pogazi i poslednji bedem međunarodnog javnog prava koje je gazio i proteklih decenija. To što rade nije ništa novo, ali to što rade je sada očiglednije i ogoljenije. I baš kada Srbija obeležava 25. godišnjicu agresije NATO-a, albanski separatistički pokret dobija povlasticu da stane u red članica Saveta Evrope, najstarije institucije na Starom kontinentu posle Drugog svetskog rata. Međutim, na ovom primeru EU će se pošteno obrukati, jer ne znam koji će izgovor da pronađu kada budu objašnjavali zašto su granice Ukrajine iz 1991. godine sakralnog karaktera, dok granice Srbije nisu”, kaže Karanović.
Uporno nas ubeđuju da su četiri oblasti koje su se prisajedinile Rusiji deo Ukrajine i da je Rusija prekršila međunarodnoj javno pravo i pogazila međunarodne priznate granice, ali kada je reč o KiM, onda to pravilo ne važi, nego albanski separatistički pokret dobija nagrade, prvo viznu liberalizaciju sa EU, pa sada status posmatrača u Parlamentarnoj skupštini NATO-a i članstvo u Savetu Evrope. „I to je nagrada za šta? Za terorističko divljanje i teror kojem svedočimo poslednjih četvrt veka neprekidno, a što je intenzivirano poslednje tri godine, kada je na vlast u pokrajini došao ekstremista Albin Kurti. I umesto da bude kažnjen, on je za tako nešto nagrađen”, kaže Karanović.
Drugi krak tih pritisaka koje trpimo je zbog naše suverenističke politike koju vodimo i odnosi se na Bosnu i Hercegovinu. Očigledno da je kreatorima svih balkanskih kriza jasno da posao u ovoj državi „nije završen” i da je za njih imperativ da BiH dobije unitarni ustavnopravno i politički karakter. Karanović podseća da je to razlog zašto je počeo rat 1992. godine i da će opet kršiti međunarodno javno pravo i direktno ugrožavati mir na zapadnom Balkanu. „Jasne su političke namere i primetna je ozbiljna koordinacija regionalnih napora centara s ktitorskim aktivnostima nekih međunarodnih centara na Zapadu da srpski narod i Vučića slome. Srbija čini napor da predupredi takve namere i verujem da ćemo uz mnogo muke uspeti”, kaže Ognjen Karanović.
A sociolog Vladimir Vuletić kaže da je u pitanju jedan masterplan koji odavno postoji i sada se pristupa njihovom rešavanju kako je zamišljeno. Za „Politiku” ističe da je osnovna ideja da se čitav Balkan „obezbedi” tako što će biti podeljen na mnoštvo malih država koje će biti zavisne od Zapada. „U tom smislu ideja jeste da se Srbija rasparča što je moguće više kako ne bi predstavljala pretnju za moguće ujedinjavanje. Zato je dopušten egzodus Srba s različitih teritorija, bez velike kazne. Ispod radara prolazi i to što se čini sve da se onemogući politički uticaj Srba u Crnoj Gori. Uz to se vodi računa da se nekim radikalnim politikama kakvu je vodio Milo Đukanović ne isprovociraju Srbi. I sve što se sada događa u BiH i na Kosmetu nije iznenađenje i samo našu zemlju stavlja pred izazove”, kaže Vuletić.
Kakve su mogućnosti Srbije? Vuletić rezimira da je sadašnja situacija dosta teška i da moramo da biramo između mogućnosti da uđemo u otvorene sukobe ili da pokušamo da nađemo neko kompromisno rešenje. Obe solucije sa sobom nose ozbiljne i dugoročne posledice. Konstatuje da je nevolja što u ovim vremenima nemamo nijednog ozbiljnog i jakog saveznika jer, kako je neko rekao, Bog je visoko, a Rusija je daleko. Vuletić zaključuje da smo realno ostavljeni sami sebi. Ističe da je teško poverovati da bi Moskva, u slučaju da se recimo obratimo Rusiji za pomoć, zbog nas rizikovala treći svetski rat ili nuklearni sukob.
„Možemo mi da se zaklinjemo da smo vojno neutralni, ali velika sila kao što su SAD ne razmišlja na taj način. Pitanje je šta mi možemo konkretno za Srbe u regionu da uradimo, ali to donosioci odluka moraju da procene. Imali smo sličnu situaciju početkom devedesetih i već tada se videlo, ne tako jasno kao sada, šta je osnovna ideja. Čak i kada Rusija nije bila jaka, mi smo tada prošli kroz trnje i pitanje je da li taj nauk i na koji način možemo da koristimo. Nije lako, možda se nešto u međunarodnim okolnostima promeni, ali nisam optimista”, ističe Vuletić. Dodaje da mnogi gaje nade da će Rusija da pobedi Ukrajinu, ali da realno ta nada ne postoji, jer ukoliko dođe do ozbiljnijeg vojnog prodora Rusije, taj rat opet neće prestati. Kaže da je ideja da se iscrpljuje Rusija i realno nama od Rusije neke velike pomoći nema. Konstatuje da smo objektivno ostavljeni sami sebi.
Vuletić: Ne treba sebe da guramo u ambis, ali ni da se unižavamo
Vladimir Vuletić kaže da su pred nama tri puta i da je jedan od njih da uđemo i u NATO, uz garancije da će se proces demontiranja Srbije i Srba zaustaviti. Upozorava da se otvara pitanje Vojvodine i da bi za desetak godina i ona mogla da bude na dnevnom redu. „Druga mogućnost je da se tome suprotstavimo, da se okupimo i da pokažemo zube. I da krenemo pa kud puklo da puklo. Da se vojno odupremo svemu tome. Treća mogućnost je da pravimo što je više diplomatskih kontakata. Da putem saradnje pokušamo da usporimo sadašnji proces uz nadu da će se nešto desiti, kao što je nova administracija u SAD, i da će razbijanje Srbije prestati. Uvek je pitanje šta je ono što je moguće. Moramo da realno procenimo naše snage i kakve su pretnje, ako uradimo bilo koji od tri scenarija i da vidimo šta je za nas najbolje. Ne treba da sami sebe guramo u ambis, ali ni da unižavamo sami sebe”, zaključuje Vladimir Vuletić.