Predstavnici Pupin inicijative, nakon Goraždevca i Severne Mitrovice, na kraju svog boravka Kosmetu, posetili su Gračanicu i Prištinu, gde su sa predstavnicima američkih institucija, mitropolitom Teodosijem i novinarom i književnikom Živojinom Rakočevićem razgovarali o položaju srpskog naroda na Kosmetu. Sumirajući posetu, istakli su da Srbi na Kosmetu zaslužuju veliko poštovanje, s obzirom na uslove u kojima žive, piše Kosovo onlajn.
U Prištini, delegati te inicijative, srpski i američki državljanji, razgovarali su sa predsednicima kosovske i američke privredne komore, Ljuljzimom Rafunom i Arianom Zekom, kao i sa američkim ambasadorom u Prištini Džefrijem Hovenijerom. U Gračanici sastali su se mitropolitom Teodosijem, i književnikom i novinarom Živojinom Rakočevićem.
Izvršni direktor te inicijative Vuk Velebit izrazio je veliko poštovanje za Srbe koji žive na Kosmetu, i istakao da je neverovatna činjenica da se u srcu Evrope Srbi suočavaju sa humanitarnom krizom.
“Moram da kažem da, na osnovu ovih nekoliko dana sa predstavnicima srpske zajednice, predstavnicima Crkve, imamo veliko poštovanje za svakog Srbina i Srpkinju koji danas žive na ovom prostoru. Ono sa čime se ovde ljudi suočavaju je jedna vrsta humanitarne krize, i zaista je neverovatno da u srcu Evrope danas imamo da se srpski narod na Kosovu suočava sa problemima koji se ne tiču samo ljudskih i religijskih prava, već samog opstanka”, rekao je Velebit.
Povodom sastanka koji su održali sa Hovenijerom, Velebit je istakao da Srbi u Americi vide saveznika, ali da su potrebne oštrije reakcije, kako iz američke ambasade, tako i iz Stejt departmenta.
“Razgovarali smo sa predstavnicima američke administracije, kako bismo razumeli bolje šta oni rade na terenu, mislimo da Srbi i Srbija u Americi treba da vide saveznika, to je ono što smo čuli i od predstavnika naše zajednice, vide da je američka ambasada kontakt za njih kada postoji problem. Mogli bismo da vidimo više angažmana, videli smo saopštenja, ali bismo hteli da vidimo i više konkretnih akcija, ne samo u Prištini, već i iz Stejt departmenta u Vašingtonu”, poručio je on.
Na kraju posete Kosovu, Velebit je istakao da partnerstvo Srbije i Amerike mora da bude jako i stabilno.
“Ono što je ključno kada govorimo o miru i stabilnosti na Zapadnom Balkanu: Srbija i Amerika moraju da budu najbliži partneri, kako bi postojala stabilnost u ovom regionu. Neophodna je stabilizacija srpske zajednice, jer, ukoliko Aljbin Kurti nastavi sa svojim jednostranim akcijama, to može da dovede do regionalne destabilizacije. Samo stabilno partnerstvo između Srbije i Amerike može da obezbedi mir i stabilnost. Zato je naš posao usmeren na jačanje tih odnosa i bolje razumevanje pozicije Srbije u regionu”, rekao je on.
Dodao je da je cilj te inicijative da se Srbija pozicionira kao glavni partner Amerike u regionu.
“Današnja administracija koju predvodi Kurti je antizapadna, i mislim da Amerika toga treba da bude svesna i da ne treba da odustane od svojih regionalnih interesa, jer postoji jedan nekonstruktivan lider u regionu, a mi ćemo svakako raditi na tome da se Srbija još više pozicionira kao glavni partner Amerike u regionu”, zaključio je Velebit.
O sastanku sa Zekom i Rafunom, Velebit je rekao da predsednici privrednih komora dele zabrinutost kada je reč o ekonomskim slobodama, odnosno zabrani uvoza srpske robe, ali i zabrani uvoza američke robe koja se proizvodi u Srbiji.
Predsednik Američke privredne komore na Kosovu Arian Zeka, o sastanku sa predstavnicima Pupin inicijative, reko je da je privredna normalizacija Kosova i Srbije neophodna, te da je tokom susreta razgovarano o svim izazovima sa kojima se privrednici suočavaju.
“Razumeli smo da je Pupin inicijativa uključena u poboljšanje odnosa Srbije i SAD. Želeli su da čuju poglede američke privredne komore na Kosovu i Privredne komore Kosova u vezi sa ekonomskom saradnjom zemalja Zapadnog Balkana. Podelili smo šta mi mislimo, da su izazovi za biznis između Srbije i Kosova. Razgovarali smo o aktuelnim pitanjima, uključujući zabranu uvoza srpske robe koju je uvela kosovska vlada, ali i razne restrikcije sa kojima se suočavaju kosovske kompanije kada žele da izvoze u Srbiju, priznavanje zvaničnih dokumenata, ali i drugih važnih stvari. Radimo na normalizaciji kosovsko-srpske privredne saradnje. Privredna normalizacija je i jedan od ključnih ciljeva američke adminsitracije”, rekao je Zeka.
Koosnivač Pupin inicijative iz San Franciska Vladimir Milošević naveo je da je ono što su mogli da vide na terenu zabrinjavajuće, te da je razgovor sa Hovnijerom bio u svetlu garantovanja boljeg života za ljude na Kosovu.
“Čitali smo informacije i vesti sa Kosova, ali smo došli ovde da se sastanemo sa predstvanicima politike, civilnog društva, privrede, kako srpske, tako i albanske strane. Imali smo sastanak danas i sa ambasadorom Hovenijerom. Razgovarali smo o onome što smo videli protekla četiri dana. Situacija za kosovske Srbe je gora nego što smo mislili da jeste. Naši razgovori su bili fokusirani na korake koje bi trebalo preduzeti da bi se garantovao bolji život za ljude, da se osigura da imaju pristup osnovnim stvarima, kao što su lekovi, da ljudi ne žive u strahu, ne plaše se hapšenja. Ambasador i njegov tim su nam dali informacije o onome na čemu oni rade. MIslimo da ima prostora za veće angažovanje i saradnje”, rekao je on.
Član Savetodavnog odbora Pupin inicijative iz Pensilvanije Ivan Trfunović poručio je da je njihov dolazak u cilju poboljšanja situacije za Srbe na Kosovu, koji su, kako je ocenio, izloženi teroru prištinskih vlasti.
“Našim ljudima su uskraćena sva ljudska prava, ja bih to uporedio sa jednim aparthejdom, gde se selektivno primenjuju zakoni, sa jasnim ciljem da se maltretiranjem izvrši pritisak na Srbe da se oni isele sa Kosova. Pokušali smo da sve ono što se na dnevnom nivou dešava Srbima odvojimo od neke velike politike i političkih pitanja koja bi trebalo rešavati uz dijalog. Više goruće pitanje je to što se ljudima dešava na terenu danas. Oni su hapšeni, nemaju lekove…Primetili smo da je američka ambasada istupila oštrije prema režimu Aljbin Kurtija i da se ne slažu sa tim unilateralnim potezima, i od srpske zajednice smo čuli da se američka ambasada trudi da pomogne, ali mi smo insistirali da urade više. Verujemo da oni to mogu i dogovorili smo se da im pošaljemo neke ideje, gde bismo mogli zajedno da radimo.
Teška politička pitanja ne mogu da zaustave rešavanje problema Srba, dodao je Trifunović.
“Bilo kakav potez Kurtijevog režima da upadne u školske ili zdravstvene ustanove je crvena linija, koja bi mogla da donese do katastrofalnih posledica. Hovenijer se sa tim složio. Nadamo se nastavku saradnje sa Ambasadom SAD”, rekao je on.
Velebit, Trifunović i Milošević su se za kraj svoje posete Kosovu sastali sa novinarom i književnikom Živojinom Rakočevićem.
Rakočević je nakon sastanka istakao da je važno da se u svakom trenutku čuje šta se dešava na Kosovu.
“Razgovarali smo o dinamici života, o tome kako se ovaj prostor zastrašujućom brzinom menja i kako je neophodno da u svakom trenutku znamo šta se ovde dešava. Iako je ovo globalizovani svet, sa savršenom tehnološkom prisutnošću, teško je uhvatiti trenutak u kome čitava jedna zajednica trpi ogromnu diskriminaciju, i teško je govoriti o diskriminaciji na prostoru gde su propisani savršeni evropski zakoni koji se savršeno ne primenjuju. To je jedan od paradoksa koji mi moramo da objasnimo i sebi, a posebno zapadnom svetu”, rekao je Rakočević.
O Pupin inicijativi on je istakao da veruje da su posete veoma važne, uveren da će u jednom trenutku o sudbini naroda na Kosovu odlučivati neko po principu pravde.
“Jako je važno da ljudi koji žive u Americi, naši ljudi koji mnogo toga znaju o Kosovu osete dinamiku stvarnog neba. Mi smo narod srednje veličine, ali o nama ponekad odlučuje nekoliko ljudi. I među tim ljudima koji nam dolaze iz Amerike biće neko ko će o nama odlućivati. Ti ljudi će se u presudnom trenutku naći negde da po principu pravde i normalnosti, bitno uticati ne samo na naše živote, već i na naše ukupno trajanje na Kosovu i Metohiji”, poručio je Rakočević.
Sastankom sa Rakočevićem, predstavnici Pupin inicijative završili su posetu Kosovu, a kako su istakli, njihov sledeći korak je da 18. septembra u Vašingtonu na Pupin forumu ljudima iz Stejt departmenta i američkih NVO prenesu u kakvom položaju žive Srbi na Kosovu, i zatraže veće zalaganje i poštovanje ljudskih prava.