NjUJORK – Predstavnik misije Slovenije pri Ujedinjenim nacijama izjavio je danas da normalizacija odnosa Beograda i Prištine ide ruku pod ruku sa obezbeđivanjem bezbednog i prosperitetnog okruženja za Srbe na Kosovu i Metohiji.
On je na sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj se raspravlja o šestomesečnom izveštaju Unmika o situaciji na KiM, rekao da „jedno zavisi od drugog”.
„Odgovarajući nivo samoupravljanja etničke srpske zajednice na Kosovu trebalo bi da se sprovodi u dobroj veri i poštujući potrebe, interese i brige obe strane.
Rešenja se ne mogu nametnuti ni jednoj strani. Hitno je da se postigne napredak u ispunjavanju ovog dela sporazuma o dijalogu. Vlada u Prištini treba da sprovede ono što je dogovoreno i pruži ruku Srbima na Kosovu.
Da bi se izgradilo poverenje i ostvario napredak u dijalogu, Srbija i Kosovo treba da se pozabave bezbednosnim problemima, uključujući sprečavanje krijumčarenja oružja i pozivanje počinilaca nezakonitih aktivnosti na odgovornost”, rekao je on.
Istovremeno, on je izneo mišljenje da sednice SB UN o KiM izgledaju kao da nemaju za cilj traženje rešenja i izgradnju poverenja, već razotkrivanje razlika i dodao da bi SB trebalo da utiče da se usvoji mišljenje da nema drugog načina nego da prihvatimo realnost i da obe strane prihvate da žive jedni pored drugih.
„Da obe strane pojačaju napore da Kosovo postane dom za obe zajednice. Da lideri obe strane stavljaju na prvo mesto interese, blagostanje i prosperitet svojih građana, posebno za Srbe na severu. Da pojačaju napore za sprovođenje sporazuma postignutih u okviru dijaloga uz posredovanje EU. Da se odupiru iznenađenjima, jednostranim akcijama protiv, kao i pogrdnoj retorici, i da postoji samo vin-vin rešenje”, rekao je on.
Istakao je da je dijalog uz podršku EU jedini uspostavljeni način za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine i da bi on trebalo da se podržati na svaki mogući način. Kako je rekao, nema puta napred bez dijaloga i normalizacije odnosa.
„Slovenija poziva i Beograd i Prištinu da daju prioritet implementaciji postignutih sporazuma, a posebno Briselskog sporazuma i njegovog aneksa iz 2023. godine”, zaključio je on, prenosi Tanjug.
