PREMINUO S RUKOPISOM NA UZGLAVLJU: Matica srpska prvi put u celosti objavila poslednji roman Milana Kašanina (FOTO)
ROMAN „Nova” Priviđenja je Milan Kašanin dovršavao poslednjih dana svog života. Rukopis je nađen kraj njegovog kreveta kada je preminuo, u Beogradu 21. novembra 1981. godine.
Foto : Matica srpska
Rukopisno odeljenje Matice srpske u Novom Sadu je objavilo ovo delo, kao i prethodno Priviđenje (priredila prof. dr Zorica Hadžić Radović). Ovom edicijom, posle objavljivanja celokupne Kašaninove prepiske kao i rukopisa Dnevnik (Kanada, Amerika, Francuska), nastavljeno je priređivanje preostalih neobjavljenih rukopisa koji čine Lični fond „Milana Kašanina”.
Priviđenja,poslednji roman Milana Kašanina,objavljen je prvi put 1981. godine. Nastavak romana je, iz rukopisa,priredio Predrag Vukadinović i objavio u nekoliko nastavaka, u „Savremeniku” 1982, u brojevima za mart, april, maj i jun.Reč je o jedanaest završenih poglavlja i epilogu.
Prof.dr Zorica Hadžić Radovoić /Foto : Matica srpska
– Ovo je prvo celovito objavljivanje ovog romana – kaže za „Novosti priređivač Zorica Hadžić Radović.- Do danas, roman je samo jednom bio preštampan i to u četvrtoj knjizi piščevih „Izabranih dela” 2003. godine. Nažalost, tom prilikom nisu preuzeta poglavlja iz nastavka romana koja je Vukadinović objavio posle piščeve smrti. Pred čitaocima su Kašaninova Priviđenja, najzad, objavljena u celosti, udružena ne samo sa dopunjenim nastavkom koji je u „Savremeniku” štampao Predrag Vukadinović, nego i sa svim onim konceptima i skicama, manje ili više razrađenim, a sačuvanim u rukopisu.
Život predratne buržoazije retko je bio predmet književne obrade u srpskoj književnosti druge polovine 20. veka. U svom poslednjem romanu, Kašanin pruža sliku nekadašnjeg sveta kroz život nekoliko porodica, povezanih familijarnim vezama. Piščev narativ ciljano je usmeren na život srpskog građanskog društva u kraljevini Jugoslaviji u predvečerje Drugog svetskog rata.
Aristokrata
KAŠANIN je jedan od najumnijih Srba 20. veka i po mnogima prvi i poslednji aristokrata srpske inteligencije.Bio je istoričar umetnosti, likovni kritičar, književnik, romansijer, prvi i poslednji direktor Muzeja savremene umetnosti i Muzeja kneza Pavla (današnji Narodni muzej) a docnije i upravnik Galerije fresaka SANU.Smatrao je da je kultura početak svega i da predstavlja temelj svake nacije te da počiva na tradiciji, koje ni po koju cenu ni u jednom nadolazećem vremenu, ne smemo da se odreknemo.
Sam Kašanin je u ovo umetničku prozu, delom, preneo vlastita iskustva i poznanstva, oživeo i transponovao u literaturu značajne ličnosti i događaje stvarajući tako upečatljive i žive književne junake.Njegov glavni junak je istoričar umetnosti kao i sam pisac, a kuriozitet je da Kašaninov lik „živi“ na istoj adresi na kojoj i autor romana.
Milan Kašanin /Foto : Matica srpska
Svi rukopisi u vezi sa ovim romanom Milana Kašanina čuvaju se u Rukopisnom odeljenju Matice srpske, u okviru Ličnog fonda „Milana Kašanina (1895-1981).” Štampanje njegove poslednje knjige ( ima 461 stranu) omogućili su Ministarstvo kulture i informisanja i Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost.