Dijalog Beograda i Prištine za nekoliko nedelja trebalo bi da dobije novog briselskog moderatora. Posle dve i po godine dosadašnjem posredniku Miroslavu Lajčaku krajem januara ističe inače produženi mandat. Za to vreme EU nastavlja, bar javno, da insistira na sprovođenju svih do sada postignutih sporazuma o obavezama Beograda i Prištine i da to ostaje uslov za njihov napredak u procesu evropskih integracija. Diplomatski izvori u EU tvrde da se ovakav stav neće menjati ni u budućnosti, bez obzira na to ko će voditi dijalog.
A upravo je nesprovođenje sporazuma, zbog ponašanja Prištine i nekažnjenog odbijanja premijera privremenih institucija Albina Kurtija da ispuni svoje obaveze, razlog zbog kojeg mandat Miroslava Lajčaka nije imao opipljivijih rezultata. Uprkos tome, slovačkom diplomati produžen je mandat, nakon što je prvobitno bilo najavljeno da će od 1. septembra prošle godine predati ovu dužnost i biti angažovan na mestu ambasadora Evropske unije u Švajcarskoj. Ukoliko Brisel ne namerava da se ponovo odluči na ovakav korak i da se dogodi da Lajčak nasledi samog sebe, visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i sigurnost Kaja Kalas moraće u najkraćem roku da izabere između dva kandidata za Lajčakovog naslednika. U diplomatskim krugovima u Briselu se spominju dva imena – iskusni diplomata iz Danske Peter Sorensen i bivši ministar spoljnih poslova Finske Peka Havisto.
Njih dvojica su jedini koji su se prijavili krajem prošle godine da pokušaju posredovati u razgovorima. Iz EU o tome nisu izneli više detalja, ali su zato potvrdili da je, kako su naveli, u toku proces selekcije. „Mandat visokog predstavnika Miroslava Lajčaka ostaje na snazi do kraja januara. Odabir njegovog naslednika je u toku”, kazala je Anita Hiper, portparol EU za spoljnu politiku i bezbednosnu politiku. Ako EU želi da formalno ne bude vakuuma, procedura mora da bude okončana do kraja januara, a podrazumeva se da se sa odlukom Kalasove o imenovanju saglase i sve članice EU.
Kada je reč o biografijama Sorensena i Havista, obojica imaju iskustvo i znanje o Zapadnom Balkanu i smatraju se odgovarajućima, iako s važnim razlikama. Havisto ima veću političku težinu jer se radi o bivšem šefu diplomatije i nekadašnjem predsedničkom kandidatu. Ni Sorensen nije bez diplomatske težine, ali ne u svojoj matičnoj Danskoj, već u institucijama EU. Takođe, smatra se da ima veće iskustvo na Zapadnom Balkanu, budući da je bio šef delegacije u Skoplju i Sarajevu, a na Kosovu i Metohiji imao je nekoliko važnih funkcija u sklopu administracije Unmika. Trenutno je visoki savetnik u Službi za spoljnu akciju EU, nadležnoj za proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine.
Diplomatski izvori „Politike” iz Brisela navode da će se Lajčakov naslednik samo baviti odnosima između Beograda i Prištine, što znači da neće imati druge obaveze u vezi s regionom Zapadnog Balkana, pre svega u susednoj Bosni i Hercegovini. Za tu poziciju se prošle godine pominjalo ime bivšeg predsednika i bivšeg premijera Slovenije Boruta Pahora, koji je ipak odustao od kandidature. Od glavnog pregovarača Evropske unije zahteva se naravno da ima diplomatske veštine, ali i otvorenu podršku SAD, Nemačke i Velike Britanije u svom radu. Zvanično će Evropska komisija definisati format nastavka dijaloga koji bi mogao, ukoliko bude diplomatske volje, da utiče na obe strane. Uz to, veoma je važno kakav će nova američka administracija imati pristup dijalogu, ako se njime uopšte bude bavila.
Karijerni diplomata Zoran Milivojević kaže da posle dve garniture u EU koje nisu uspele da dijalog uvedu u neke tokove ka normalizaciji i nisu sprovele Briselski sporazum iz 2013. godine, iza koga stoji EU, logično je da se promeni pristup pregovorima u narednom periodu. Za „Politiku” ističe da se to očekuje zbog ovog neuspeha Brisela i zbog nove političke garniture u Vašingtonu.
„Očigledno je da će se menjati pristup koji SAD ima prema dijalogu. Ono što je sigurno – neće biti nastavka tretmana tzv. Kosova kako je to bilo do sada, pre svega za vreme Bajdenove administracije i neuspeha koji je dijalog doživeo. Dakle, da ga EU vodi sa specijalnim izaslanikom Lajčakom bez opipljivog rezultata. Čak ni najveći pesimisti nisu očekivali da neće biti pomaka u suštinskom smislu, jer EU nije bila u mogućnosti da učini bilo šta, ali ni zbog same vlasti u Prištini koja je imala prećutnu podršku za svoju politiku koja je defakto zatvorila dijalog”, kaže Milivojević.
Dodaje da EU nije imala ni moć ni instrumente, ali ni političku volju da to spreči. Naš sagovornik nema sumnje da se forma dijaloga mora menjati ukoliko se želi suštinsko vraćanje razgovorima da bi se došlo do rezultata – a to je normalizacija odnosa Beograda i Prištine. „Političkim i diplomatskim sredstvima se mora učiniti da dođe do kompromisa koji bi bio prihvatljiv za obe strane. Ukoliko toga nema, onda istinskog dijaloga – nema u suštinskom smislu. Biće kao i proteklih godina u nekoj formi koju je zadovoljavao Miroslav Lajčak i omogućavao EU da deluje kao posrednik, ali bez suštinskog napretka. Ukoliko bi se dijalog nastavio kako je do sada tekao, on će voditi u ćorsokak”, kaže Zoran Milivojević. Dodaje da u tom smislu i sam koncept mora da se menja i da nije suština ko će biti izaslanik. Ako se ne promeni suštinski pristup i koncept dijalogu, ako se dozvoli da prištinska strana otvoreno opstruira razgovor, upozorava Milivojević, onda nikakvih pomaka i neće biti. „Insistiranje Prištine da se može razgovarati samo o uzajamnom priznavanju nema nikakve šanse za uspeh i to je svima jasno”, ukazuje Milivojević.
Da će se administracija novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa više uključiti u dijalog Beograda i Prištine, ocenjuje predsednik Instituta za promociju vladavine prava Veljko Rakić, dodajući da bi to za srpsku stranu bilo bolje. Rakić je za Tanjug rekao da bi, iako je Amerika do sada više prepustila EU da se bavi tzv. kosovskim pitanjem, za Beograd bilo bolje da se američka administracija dodatno angažuje u dijalogu. Posebno ukoliko bude ispunjena najava da bi budući izaslanik za specijalne misije novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa Ričard Grenel mogao da se bavi i kosovskim problemom, jer je on do sada pokazao određenu vrstu realizma po pitanju AP KiM.
Mogućnost da Miroslav Lajčak ostane na svojoj poziciji ocenio je profesor Fakulteta političkih nauka (FPN) Milan Petričković, navodeći za Tanjug da pregovori u Vašingtonu na koje je slovački diplomata otišao mogu da ukazuju na to. Takođe je naveo i da Lajčakova poseta SAD, s druge strane, može da predstavlja i neku vrstu dogovora u vezi s primopredajom ideja koje se zastupaju u vezi sa AP KiM i vitalnim pitanjima za Srbiju. Naime, Lajčak se prethodnih dana sastao sa pomoćnikom državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja Džejmsom O’Brajanom i zamenikom pomoćnika američkog državnog sekretara za Zapadni Balkan Aleksandrom Kasanofom, kao i zamenikom državnog sekretara za upravljanje i resurse Ričardom Vermom. Potom je slovački diplomata u Njujorku razgovarao sa generalnim sekretarom UN Antoniom Guteresom i sa podsekretarkom UN za politička pitanja i pitanja izgradnje mira Rozmari di Karlo.
I Veljko Rakić na pitanje ko bi mogao da dođe na mesto specijalnog izaslanika EU odgovara da bi moglo da se desi da Lajčak ostane na toj poziciji zato što je na pregovorima u Americi i zato što poznaje prilike u regionu i pregovarače sa obe strane. Dodao je da se za neuspeh dijaloga Beograda i Prištine ne može okriviti samo Lajčak, ocenivši da je on do sada imao neutralnu poziciju i da nije „navijao” ni za jednu stranu u dijalogu.
Kada je reč o potencijalnim naslednicima Lajčaka, Zoran Milivojević ocenjuje da je to na liniji dominacije „severnjaka” u Evropskoj uniji. „To što imamo sa Kajom Kalas, visokom predstavnicom za spoljnu politiku, sa novim komesarom za odbranu može se zaključiti da je dominacija severa Evrope u EU koja podrazumeva kontinuitet dosadašnje politike. I prednost daje ratnoj opciji u EU u vezi sa Ukrajinom, a tvrdog je stava prema našem regionu”, navodi Milivojević. Navodi da ko god bude imenovan, Sorensen ili Havisto, ne treba očekivati ozbiljnu promenu. „To je moguće jedino direktnim mešanjem SAD, jer ako oni odluče da deluju, a očekivano je da Ričard Grenel neće preskočiti Kosovo jer je to jedna od neuralgičnih tačaka u Evropi koju svi hoće da zatvore. Ako Amerikanci to preuzmu, onda će se angažovati direktno”, ističe Zoran Milivojević.
Za vreme prethodne administracije na čelu sa Donaldom Trampom, u diplomatskim kuloarima se 2018. potencirala priča o razgraničenju i razmeni teritorija, koja na kraju nije realizovana. Oštro su se usprotivili Nemačka i Velika Britanija. Pre nego što se Tramp i ustoličio u Beloj kući, u nekim diplomatskim krugovima je ponovo nagoveštavana mogućnost rešenja ovog problema na taj ili sličan način. Nakon svega, očekuje se da se na diplomatskom stolu nađu alternativna rešenja i kreativniji pristupi. Ipak, postoji i razlika kada je reč o Prištini, jer u nekim ranijim vremenima glavni pregovarač nije bio Albin Kurti, koji zastupa isključivo maksimalistički cilj, a to je uzajamno priznanje.
Za sada je jedino izvesno da će u februaru biti održani izbori na KiM i ukoliko Kurtijevo Samoopredeljenje ostane na vlasti, biće veoma teško da se promeni tok dijaloga. Aktuelni prištinski premijer smatra da čini veliki ustupak, čak i kada mu EU napiše Predlog statuta zajednice srpskih opština, a on odbije da to pošalje na ocenu ustavnosti, čak i ako je cena toga ulazak u Savet Evrope. Upravo zbog toga i činjenice da je reč o otvorenom albanskom ekstremisti teško da će se bilo šta pokrenuti s mrtve tačke, ako on zadrži mandat.
Veliki problem predstavlja i to što među sagovornicima nema poverenja koje je izgubljeno od 1999, jer se veliki deo toga što su iz EU obećali i garantovali nije ispunio. Ako se ništa ne promeni, verovatno će biti novih jalovih sastanaka u Briselu koji su koncipirani ne kao konstruktivni, već kao sredstvo dodatnih pritisaka na Beograd. Za proteklu četvrt veka smo mogli da naučimo da ako su po nečemu poznati zapadni centri moći, onda je to po marketinškim spin pristupima razvijanja propagande na bazi straha i zastrašivanja. Ti pritisci će biti još veći i probaće da iskoriste iole malu pukotinu koja se pojavi kod nas, što znači da treba da, koliko je to moguće, bar po ovom pitanju budemo maksimalno jedinstveni.
Vladislav Jovanović: Kandidati su zamajavanje za publiku
Bivši ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije Vladislav Jovanović kaže da ništa ne očekuje od novih izvestilaca EU za dijalog, kao što nije ništa ni očekivao od Lajčaka. Za „Politiku” ističe da je oduvek interes Zapada bio da se Srbija reši problema tzv. Kosova, ne kako to nalažu Rezolucija 1244 i Ustav Srbije, i da oni preko tih posrednika pokušavaju da umrtve naš otpor.
„Sve drugo su zamajavanja za publiku i stvaranja iluzije kod nas da se nešto postiže u tom procesu pregovaranja. Međutim, mi nemamo neki drugi izbor nego da prihvatimo te razgovore u dobroj veri, ali, po njima, sa ciljem da se odreknemo Kosova i da navodno zajedno uđemo u EU. Zato sada traže ne da ga priznamo, već da prihvatimo da ono postoji mimo naše nadležnosti i da mu se omogući da normalno funkcioniše na međunarodnoj sceni. Međustanje ne odgovara Zapadu koji želi da stvari završi što pre, jer se u svetu stvaraju oluje i pretnje ostvarenju njihovog cilja. Zato će verovatno da povećaju pritiske na nas, možda će biti i veći nego što su dosad bili”, ističe Jovanović.
Dodaje da su Lajčak i kandidati koji se sada pominju manje preporučljivi, jer dolaze iz zemalja koje su tradicionalno rezervisane prema nama. „Amerika je glavni igrač sa zapadne strane prema nama i ona ima potrebu da nas požuruje. Od njih očekujem da će dolaziti najveći pritisci da se mi navedemo da prihvatimo ono šta oni od nas hoće. Pitanje je šta će konkretno moći da urade, jer SAD sa novim predsednikom želi da diktira rešavanje problema više nego do sada i oni će biti istureniji. Oni su puštali da EU radi ’prljavi deo posla’ prema nama, privlačeći nas navodnom idejom o ulasku u EU, ali nikada ozbiljno nisu pomišljali na to. Amerika će se ponašati slobodnijih ruku nego do sada, ali videćemo kako će to ubuduće izgledati”, zaključuje Vladislav Jovanović.