Kosovska Mitrovica – I „gradonačelnik” kosovske opštine Zvečan Iljir Peci od građana tj. fizičkih i pravnih lica traži da „prijave nepokretnosti koje nisu registrovane u zvaničnom sistemu”, što su učinili i za Srbiju nelegalni čelnici severne Kosovske Mitrovice, Leposavića i Zubinog Potoka.
Rok za prijavu nepokretnosti, kako je naveo ovaj „gradonačelnik” zvečanske opštine, koji je kao i trojica ostalih Albanaca došao na čelo opština posle aprilskih izbora 2023. godine, koje su bojkotovali Srbi, narodu je obznanio na svojoj fejsbuk stranici, gde je i naglasio da je rok za prijavu 60 dana. „Prilog od prikupljenog poreza biće usmeren na kapitalna ulaganja, izgradnju i renoviranju škola, obdaništa, igrališta, kao i unapređenje puteva, vodovoda, kanalizacije i javne rasvete.”
U objavi još navodi da će oni koji „sami prijave kuću ili stan” imati „odbitak od 30.000 evra od procenjene vrednosti imovine ili 50.000 evra za poljoprivredno zemljište”.
Odluka albanskih „gradonačelnika” unela je pometnju u srpski živalj. Ovo se smatra za još jedan potez odlazeće prištinske administracije u jeku predizborne kampanje za parlamentarne kosovske izbore koji će biti održani 9. februara.
Takođe, narod na severu Kosmeta veruje da posle „okupacije” severa, kada se u strahu za bezbednost odselilo nekoliko hiljada Srba, ovaj potez ima za cilj da se dodatno naudi preplašenom srpskom življu. Da se nametnu enormne dažbine, odnosno pravna mogućnost Prištini da krene u oduzimanje imovine. Mnogi žitelji, recimo, nisu sproveli ostavinsku raspravu, jer to iziskuje i vreme i novac. Za „papirologiju” ide se do albanskih sela Šaljksa Bistrica (za opštinu Leposavić), Lipu (za opštinu Zvečan), Čabru (za opštinu Zubin Potok), a mnogi papiri moraju da se traže u administraciji u južnoj Mitrovici.
Pored toga novac traže i notari, a situacija je još teža jer na severu Kosmeta ne postoji nijedan srpski notar. Niko iz srpske zajednice nije registrovan za tu delatnost iako se pre dve godine na konkurs javio veliki broj srpskih advokata, odnosno pravnika, i nijedan nije dobio licencu Prištine.
Tragom najava da žitelji severa moraju da uvedu svoje kuće, stanove, poljoprivredno zemljište u katastarske kosovske knjige, a samim tim i da plaćaju porez, prof. dr Duško Čelić, profesor uporednog prava na Pravnom fakultetu Prištinskog univerziteta sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, smatra da vlasti u Prištini pokušavaju preko opština na severu Kosova, gde nelegitimno vlada albanska većina, „jednim udarcem da postignu dva cilja”.
– Prvi cilj je da urede inače neuređeni katastar, a drugi je da naplate poreski prihod, da putem neke vrste pretnje imaoci nepokretnosti urede vlasničke odnose, da odu u katastar, urede tako vlasničke knjige, odnosno katastarsko stanje. A poznato je da od 1999. godine katastarsko stanje na Kosovu do danas nije uređeno iz više razloga. Osnovni razlog što Kosovo nema uređen katastar je taj što ne postoji zbirka isprava koja se nalazi u centralnoj Srbiji. Dakle, sporazum o katastru je blokiran, a trebao je da omogući razmenu tih podataka i verifikaciju, odnosno potvrđivanje onoga što postoji u takozvanom katastru na Kosovu. Prema sporazumu je trebalo da postoji tripartitno telo, koje bi odlučivalo o tome kada ne postoji saglasnost podataka u katastru u Srbiji i Prištini. Ali Priština je jednostrano isključila Beograd i time blokirala ovaj sporazum, koji je trebao da bude tripartitan. Osim predstavnika Beograda i Prištine, treći član bi bio iz EU. Krenulo se sa radom, ali Priština jednostrano isključuje Beograd, a u međuvremenu i EU izlazi iz sporazuma – kaže prof. dr Čelić, koji naglašava da je pitanje katastra posao centralne vlasti u Prištini, a ne lokalne vlasti.
Profesor Čelić kaže i da pri tome njega kao pravnika čudi da niko pojedinačno nije dobio pozive, nego su pozivi opšte prirode, upućeni određenom broju lica.
– To je nelogično, mada me ništa ne može začuditi što dolazi iz Prištine, a tiče se sprovođenja pravnih propisa – kaže za „Politiku” prof. dr Čelić, koji zaključuje da žitelji severa Kosmeta „ne mogu da plaćaju porez, jer nije uređena katastarska evidencija”.
– Prema tome, sve dok se ne uredi katastar Srbije i Prištine, nemoguće je razrezati porez – tvrdi profesor Pravnog fakulteta. Interesantna stvar je, dodaje, „kako neko može da vas tera da prikazujete nešto što je vaše, što ni sami oni ne znaju šta je vaše”.
– Diskriminaciono postupanje je evidentno, jer su albanske vlasti prvo počele sa prijavom imovine na severu, a poznato je da nema niti jednog srpskog notara. I imenovanje notara je dokaz diskriminacije – naglašava profesor Čelić. On „apeluje na državu Srbiju da se uključi u ovaj proces aktiviranjem pravne pomoći, kako bi zaštitila interese pojedinca i sprečila još jedan vid pritiska od strane prištinske privremene vlasti”.