PRVI STRANI DRŽAVNIK POD SVODOM MUZEUMA: Makron oduševljen Predićem i Đurom
OD 1847. godine kada je pod okriljem Matice srpske osnovan Muzeum (Srpska narodna zbirka), iz koje je pre 175 leta izrasla Galerija Matice srpske, pa sve do juče, brojni uglednici bili su gosti ove bogate riznice srpske umetnosti od 16. do 21. veka u Novom Sadu.
Foto: Tanjug video screenshoot
Ipak, Emanuel Makron prvi je inostrani predsednik koji je posetio ovu galeriju. Polučasovnu posetu predsednika Francuske tokom koje je u pratnji srpskog predsednika Aleksandra Vučića, premijera Miloša Vučevića, predsednice Pokrajinske vlade Maje Gojković, gradonačelnika Milana Đurića i drugih visokih gostiju, imao privilegiju da ekskluzivno pogleda postavku “Revizija kolekcije Matice srpske”, nije upriličio slučaj. Ona je plod višegodišnje saradnje Matičine Galerije predvođene upravnicom dr Tijanom Palkovljević Bugarski sa Francuskim institutom u Srbiji.
– Poseta predsednika Makrona veliki je događaj za Novi Sad i celu Srbiju jer šalje poruku da je i kultura deo diplomatije. Mi smo puno radili na promovisanju tih veza. Već petnaestak godina sa Francuskim institutom u Srbiji obeležavamo svakog marta mesec frankofonije – rekla je “Novostima” upravnica GMS.
Podseća naša sagovornica da Galerija istovremeno radi na promovisanju srpske kulture u saradnji sa našim Kulturnim centrom u Parizu koji se nalazi u neposrednoj blizini čuvenog Muzeja “Pompidu”. Cilj je da se francuskoj likovnoj publici pokaže koliko su te kulturne srpsko-francuske veze jake. Upravo s tom dvosmernom misijom pre nekoliko meseci u Matičinoj galeriji izložbom “Inspirisani Francuskom” predstavljena su dela “naših Parižana” – Save Šumanovića, Bogdana Šuputa, Petra Dobrovića, Milana Konjovića, Peđe Milosavljevića, Ljubice Cuce Sokić, Miće Popovića…
Oni su, u međuratnom periodu, u potrazi za usavršavanjem odlazili u škole i ateljee francuskih umetnika u Parizu a zatim su svojim vrhunskim delima oblikovali srpsku likovnu umetnost 20. veka. Inače, predsednik Makron pokazao je da je veliki poštovalac umetnosti i tokom svoje prve posete Srbiji 2019. godine. Upriličen mu je tada susret sa predstavnicima naših ustanova kulture. Bilo je to neposredno pošto je Novi Sad osvojio titulu evropske kulturne prestonice. Kroz podršku tom projektu, Francuska je pokazala da pridaje veliki značaj srpsko-francuskim sponama.
Oduševljen Predićem i Đurom
DIREKTORKA Galerije Matice srpske Tijana Palkovljević Bugarski istakla je da je Makronu posebnu pažnju skrenula slika “Ustanak Crnogoraca” Đure Jakšića, zatim je posebno zastao pored Uroša Predića i slike “Sveti Nikola spasava brodolomnike”. Najviše ga je zainteresovalo zografsko slikarstvo
– Ikona Blagovesti kao najstarije delo kolekcije Matice srpske. – Divno je videti kako naša nacionalna umetnost i muzej može da impresionira jednog svetskog državnika – istakla je Palkovljević Bugarski. – Najponosniji je bio u sali 20. veka u kojoj smo govorili o uticaju francuske kulture na srpsku, odnosno pariske slikarske škole. Makron i Vučić bili su u prilici da vide vredna dela poput slike Miloša Obrenovića kako jaše na konju, Dositeja Obradovića, čuvenu sliku Save Šumanovića – “Mornar na molu”, sliku Paje Jovanovića “Proglašenje Dušanovog zakonika”.