Predsednik Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) Milorad Pupovac poručio je danas da od Zagreba očekuje da će u obeležavanju 29. godišnjice “Oluje” pokazati više usmerenosti prema izgradnji kulture mira i tolerancije.
“Očekujem da će biti više usmereno na obnovu poverenja i unutar Hrvatske i između Hrvata i Srba, ali i između same Hrvatske i Srbije. I to bi bila značajna stvar ukoliko bi se, bilo indirektno ili direktno, doprinelo tim važnim ciljevima”, rekao je Pupovac za Tanjug.
Pupovac ocenjuje da su ove godine za razliku od prethodnih u fokusu neke druge teme.
“Javnost je uglavnom posvećena pitanjima požara na pojedinim delovima dalmatinske obale, kao i pitanjima devastacije vrela Une na području opštine Gračac i naselja Donja Suvaja, odnosno Srba”, rekao je Pupovac.
Na pitanje da li u Hrvatskoj postoji svest i politička volja da se razgovara o srpskim žrtvama Pupovac kaže da su u prošlosti u nekoliko navrata bila izražena žaljenja zbog srpskog stradanje u operacijama koje je pre, tokom i posle “Oluje” preduzimala hrvatska vojska, ali da bi vrlo brzo srpske žrtve bivale zaboravljene.
“Sve bi se to vrlo brzo utopilo u druge narative u kojima bi se izgubilo saosećanje i prestalo da se ističe da su i Srbi stradali, a posebno u ratnim aktivnostima koje se nazivaju “Bljesak” i “Oluja”‘, naveo je Pupovac.
Kada je u pitanju proces povratka proteranih Srba, Pupovac napominje da on postoji, ali da je jako usporen i slabog intenziteta.
On naglaša da je, kako bi povratak Srba bio uspešniji, najvažnije omogućiti normalan život u sredinama u kojima bi se oni vratili.
“To znači da je potrebno obezbediti vodovode, puteve, javni prevoz. Da država ulaže adekvatna sredstva za ovu vrstu potreba, ali isto tako i za potrebe stvaranja radnih mesta kako bi se i ekonomski razvijale sredina u kojima su se Srbi vratili ili u koje se još poneko vraća”, istakao je Štrbac.
Dodaje da je jedan od najvećih problema sa kojima se suočavaju Srbi u Hrvatskoj prestanak procesa suđenja za ratne zločine u slučajevima u kojima su žrtve srpske nacionalnosti, bilo da su stradale u akciji “Bljesak” ili “Oluja” ili u nekim drugim akcijama.
“Takođe postoji nerešeno pitanje nestalih. Nema dovoljno aktivnosti za utvrđivanje sudbina nestalih, niti ima dovoljno spremnosti da se razgovara i sarađuje u sa Srbijom kada su u pitanju nestali ili suđenja za ratne zločine”, rekao je Pupovac.
Na pitanje da li gaji nadu da će biti napretka u procesima i koliko unapređenje bilateralnih odnosa Srbije i Hrvatske može pomoći tom rešavanju, Pupovac je rekao da loši odnosi između Srbije i Hrvatske kvare poziciju srpske zajednice u Hrvatskoj i da odustvo saradnje dve države nije ni blizu razvijeno, kako je naveo, ni blizu potrebama koje postoje kod srpske zajednice u Hrvatskoj.
“Odsustvo saradnje na pitanjima kao što su suđenja za ratne zločine, pitanje nestalih i mogućnosti da srpska zajednica normalno sarađuje sa matičnom zemljom i da od matične zemlje bude pomagana u pitanjima kulturne obrazovne autonomije, kulturnih i obrazovnih prava je nešto što, nažalost, nije ni blizu razvijeno, ni blizu potrebama koje postoje kod srpske zajednice u Hrvatskoj”, rekao je on.
Kako je ocenio, Srbija i Hrvatska bi o tome mogle i trebalo da razgovaraju.
“O tome bi sigurno dve zemlje trebalo da razgovaraju i da stvore način kako da to, nezavisno od mogućih razlika u pojedinim pitanjima i mogućim tonovima povišenim u međusobnoj komunikaciji – da to ne bude ometeno i ne bude ničim ugroženo. Tako to bi bio naš interes i mislim da bi to bio interes i obe zemlje i trebale bi nešto učiniti u tom smeru”, kazao je Pupovac.
Na pitanje kako se održava na položaj Srba u Hrvatskoj to što stranka na čijem je čelu nije deo nove, izuzetno desno orijentisane hrvatske vlade, Pupovac je rekao da se nije moglo odraziti dobro jer je to ta kampanja nove članice vladajuće koalicije Domovinskog pokreta, bila izrazito antisrpska i usmerena protiv vodeće srpske stranke – SDSS.
“I simbolično uklanjanje Srba iz participacije u institucijama Hrvatske države i same vlade je povratak u loša vremena, povratak u stara vremena”, naveo je.
Kada se tome dodaju optužbe različite vrste i pokušaji kriminalizacije srpskih predstavnika i političke stranke, dodaje Pupovac, to ne može imati nikako dobar odjek ni među Srbima, ni među Hrvatima.
“I to predstavlja veoma, veoma otežan prostor za delovanje. Sva je sreća što naše ostale kolege, nacionalnih manjina i vodeći ljudi u Hrvatskoj državi, na čelu s premijerom i predsednikom sabora, čuvaju obaveze koje smo nekada međusobno razvili, pa osnovni programi koje smo razvijali do sada treba da se razvijaju i u narednom razdoblju”, rekao je Pupovac.
Ipak, on napominje da šteta od političke neparticipacije i od političke stigmatizacije sigurno jeste naneta, te se oseća neka vrsta namerne političke diskriminacije predstavnika Srba, a time naravno i oni kojih su ih birali, a to su pripadnici srpskog naroda u Hrvatskoj.
