Reforma javne uprave spada u klaster Osnovi prava i metodologije politike proširenja, što govori o tome da je reforma javne uprave fundamentalni uslov i za pristupanje Republike Srbije EU, ali i za sve ostale reformske procese u zemlji. Standarde i obaveze koje imamo u pregovaračkom procesu sprovodimo i u cilju približavanja uniji, ali prvenstveno to činimo u najboljem interesu naših građana i privrede, kaže u razgovoru za „Politiku” Jelena Žarić Kovačević, prva Nišlijka u Vladi Srbije. Prema njenim rečima, ministarstvo na čijem je čelu prepoznato kao ključni činilac modernizacije javne uprave, pokretač digitalizacije i razvoja e-uprave, a ujedno je i pouzdani oslonac gradovima i opštinama.
„Kao neko ko je radio u gradskoj upravi u Nišu, pa i kao narodni poslanik, navikla sam da ulažem energiju i napor kako bi rezultati rada bili opipljivi i vidljivi, da služe građanima. Sa timom saradnika u ministarstvu u proteklom periodu identifikovala sam sve pozitivne prakse, a zajedno smo uspeli da pokrenemo rešavanje mnogih složenih pitanja”, kaže ministarka Žarić Kovačević.
Na putu Srbije ka članstvu u EU stalno se govori o reformama administracije i usklađivanju sa standardom unije. Dokle se stiglo?
Moderna, profesionalna, transparentna uprava koja pruža usluge visokog kvaliteta građanima i privredi naš je cilj kako na centralnom, tako i na nivou jedinica lokalne samouprave. Reforma doprinosi unapređenju javne uprave kao servisa, izgradnji kadrovskih kapaciteta i razvoju znanja i veština, odnosno jačanju sposobnosti svih zaposlenih i podršci lokalnim samoupravama. Lokalne uprave su motori razvoja zemlje u procesu pristupanja EU i zato se trudimo da kapaciteti na lokalu budu jaki u cilju boljeg i kvalitetnijeg života stanovništva. Evropska komisija je prošle godine ocenila da je naš strateški okvir na ovom planu kredibilan i relevantan, što je rezultiralo dobijanjem najvažnijeg instrumenta u procesu EU integracije, a to je Sektorska budžetska podrška u iznosu od 30 miliona evra. Napredak u ovoj oblasti je najveći u oblasti digitalizacije i pristupu elektronskim uslugama.
Šta je sa izradom Jedinstvenog biračkog spiska, i ako nije završen šta još treba učiniti?
Jedinstven birački spisak postoji više od 12 godina i korišćen je kao takav prvi put na izborima održanim 2012. godine. Od tada se ova važna baza podataka ažurira svakodnevno. Taj proces nikada ne može da bude završen, jer se u bazi menjaju podaci u zavisnosti od promena ključnih podataka u životu svakog građanina. Pošto je birački spisak ogledalo drugih službenih evidencija, svi organi obavezni su da dostavljaju sve izmene kako bi spisak bio u najkraćem roku ažuriran. Mnogo rada i truda uloženo je u to da bi se sve relevantne elektronske službene evidencije povezale. Zahvaljujući stalnim unapređenjima i uvođenju inovativnih rešenja, obezbeđuje se potpunost i tačnost podataka. Podaci u biračkom spisku tačno i blagovremeno se vode u skladu sa zakonskim okvirom. Ministarstvo je u cilju dodatnog unapređenja biračkog spiska obezbedilo i elektronsku uslugu na portalu e-uprava – zahtev za upis, odnosno promenu podataka u Jedinstvenom biračkom spisku. Time je omogućeno građanima da izvrše uvid u podatke koji se o njima vode u biračkom spisku, podnesu zahtev za njihov upis ili promenu, kao i da im odgovarajuće rešenje bude dostavljeno u obliku elektronskog dokumenta u njihovo e-sanduče.
Koliko je ministarstvo otvoreno prema građanima, gradovima i opštinama?
Često smo na terenu i razgovaramo sa građanima, osluškujemo njihove potrebe, u upravnim okruzima redovno održavam sastanke sa načelnicima okruga, gradonačelnicima i predsednicima opštinama sa područja. Plan je da obiđemo sve u Srbiji i da razmotrimo stanje i rešavamo sve izazove. Ministarstvo usklađuje nastup Srbije u okviru međunarodne inicijative Partnerstvo za otvorenu upravu, a u okviru ministarstva postoji i Kontakt centar republičkih inspekcija. Na ovaj način znatno je olakšano prijavljivanje i rešavanje problema. Od marta 2020. godine, kada je počeo sa radom, Kontakt centar je primio i prosledio na dalje postupanje više od 58.000 predstavki. Takođe, građani jednostavno, iz svog doma ili gde god da imaju pristup internetu, preko portala e-uprava mogu da podnesu zahtev za izdavanje izvoda iz matičnih knjiga. Do sada je na ovaj način izdato više od 45.000 izvoda. U okviru ministarstva funkcioniše centar za besplatne IT obuke za građane, sprovedeno je više od 3.000 takvih obuka u domenu primene kompjuterskih i inovativnih tehnologija. Do sada je u ovom centru obučeno više od 80.000 ljudi. Zahvaljujući dobrim rezultatima rada, uspeli smo i u Nišu da otvorimo sličan centar.
Kakva je međunarodna saradnja vašeg ministarstva?
To je jedan od najvažnijih i najintenzivnijih aktivnosti koje ministarstvo sprovodi. Imajući u vidu da se reforma javne uprave skoro u potpunosti finansira iz sredstava bilateralnih i multilateralnih donatora, uspešna saradnja sa međunarodnom zajednicom i inostranim partnerima je naš prioritet. Najveći donator u oblasti reforme javne uprave je Evropska unija, a najznačajniji bilateralni donatori su Savezna Republika Nemačka i Švajcarska. Intenzivno pregovaramo sa predstavnicima Švedske agencije za međunarodnu saradnju, a posebne odnose imamo sa Republikom Korejom u oblasti digitalizacije. Uz njihovu podršku smo otvorili IT centre, a nedavno smo uspostavili i Centar za razvoj e-uprave. Sa Francuskom Republikom planiramo potpisivanje novog administrativnog sporazuma zbog iskustva jedne od najboljih administracija u EU, koje nam posebno znači, a uspostavili smo saradnju sa Kraljevinom Danskom, Republikom Turskom, Japanom i institucijama u Portugaliji. Takođe, imamo blisku saradnju sa mnogim agencijama UN, Svetskom bankom, Evropskom investicionom bankom i Savetom Evrope. Od kada sam na funkciji ministra održala sam veliki broj sastanaka sa predstavnicima međunarodne zajednice, a rezultat toga jeste da u narednom periodu očekujemo početak saradnje na novim zajedničkim projektima.
Kolika su sredstva izdvojena iz Fonda za lokalne samouprave za projekte opština i gradova?
U okviru raspodele sredstava iz Programa podrške razvoju i funkcionisanju sistema lokalne samouprave (Fond za lokal) od 2018. do 2024. godine opredeljeno je više od tri milijarde dinara za preko 400 projekata od značaja za lokalne samouprave kada je reč o infrastrukturnim projektima. Na ovaj način ostvarujemo direktnu komunikaciju sa realnim potrebama jedinica lokalne samouprave i učvršćujemo stepen poverenja i međusobne saradnje. Pružamo direktnu pomoć u realizaciji svih potreba u jedinicama lokalne samouprave i društva u celini. U sklopu istog programa, ministarstvo novčano nagrađuje gradove i opštine koji su se istakli u dobroj upravi. Godišnje nagrade dodeljuju se za efikasnost i delotvornost, transparentnost i javnost u radu, za odgovornost i vladavinu prava, ravnopravnost i antidiskriminaciju. Tako podstičemo lokalne zajednice da budu još efikasnije.
Kakva je situacija sa usaglašavanjem posebnih zakona u Srbiji sa Zakonom o opštem upravnom postupku?
Zakon o opštem postupku dao je snažan zamajac modernizaciji javne uprave i njenoj transformaciji iz administrativne u korisnički orijentisanu upravu, koja je servis građanima i privredi. Ministarstvo i Vlada Srbije posvećeni su radu na usaglašavanju odredaba posebnih zakona sa Zakonom o opštem upravnom postupku kao stalnom procesu. Od početka pune primene, odnosno od juna 2017. godine, ukupno je 249 posebnih zakona usklađeno sa Zakonom o opštem pravnom postupku. Dinamika se zasniva na normativnim aktivnostima ministarstava i zavisi od godišnjeg plana rada vlade. Dodatno, ministarstvo je dužno da daje mišljenje o nacrtima zakona čiji su predlagači druga ministarstva pre nego što će biti upućeni vladi.
Kakvi su efekti otvorenih Jedinstvenih upravnih mesta u Srbiji, za koje je odvojeno oko 350 miliona dinara?
Jedinstvena upravna mesta (JUM) su jedan od najznačajnijih rezultata koje je iznedrila reforma javne uprave. Osim što su javnu upravu učinili pristupačnijom i dostupnijom korisnicima, doprinela su ogromnoj uštedi vremena i novca građanima. Ovaj mehanizam podstiče organe da međusobno sarađuju tako da građani odlaskom na jedan šalter, u kontaktu sa jednim službenikom i predajom jednog zahteva ostvare više povezanih, istovremenih ili uzastopnih prava. Tim jednim zahtevom socijalno ugroženi građani Srbije mogu da ostvare pravo na dečji dodatak, dobiju status energetski zaštićenog kupca, socijalnu pomoć, besplatan vrtić i slično. Ukupno 345 miliona dinara budžetskih sredstava je do sada uloženo u ove svrhe, a rezultat svega toga je da 55 jedinstvenih upravnih mesta trenutno funkcioniše u našoj zemlji. Početkom ove godine Ministarstvo je dodelilo dodatnih 90 miliona dinara za otvaranje još 14 JUM u lokalnim samoupravama. Očekujem da će ih do kraja godine biti još dvadesetak.
Može li se nešto promeniti u vezi sa visinom zarada zaposlenih u lokalnim samoupravama? Upravo se zaposleni u gradskoj upravi u Nišu žale da su među najmanje plaćenim u Srbiji?
Visina plata zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave redovno se povećava svake godine, u skladu sa odlukom o rastu plata u Zakonu o budžetu. Inače, plata se povećava kroz povećanje osnovice. Prošle godine osnovica je povećana 10 odsto, a ove je najavljeno povećanje plata od osam procenata. Vlada je fokusirana da obezbedi ekonomski rast i razvoj, čime bi se nastavio i rast primanja narednih godina, kako bi ispunili postavljeni cilj da prosečni lični dohodak na kraju 2027. godine bude 1.400 evra. Kada su u pitanju jedinice lokalne samouprave, pored osnovice kojom vlada obezbeđuje redovan rast plata, drugi element koji utiče na visinu plata jesu koeficijenti. Oni se utvrđuju uredbom koju vladi predlaže Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Tom uredbom su utvrđeni maksimalni mogući iznosi koeficijenta, koji su isti za sve gradove u Republici Srbiji. Poznato je da Ministarstvo finansija redovno prati finansijska ograničenja jedinica lokalne samouprave u pogledu troškova, pa i onih namenjenih za plate zaposlenima.