Ministar informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić izjavio je da nije ni hrišćanski, a ni civilizacijski organizovati proteste nakon tragedije u Novom Sadu u kojoj je stradalo 15 nedužnih građana.
„Poučen iskustvom koje smo svi imali nakon majskih tragedija 2023. godine, kada smo imali proteste i ma koliko građani koji su se okupljali na tim protestima u početku bivali iskreni u svojoj zabrinutosti za bezbednost čitavog našeg društva, vremenom se pokazalo da je tu bio jasno involviran politički faktor od strane pojedinih aktera na našoj političkoj sceni, mislim na opozicione stranke. Sličan rukopis vidim i sada, nakon tragedije u Novom Sadu”, rekao je Ristić za Newsmax Balkans televiziju.
Dodao je da veruje da će najveći broj ljudi pokazati neophodnu odgovornost i razum, kako bi svi iz ove društvene krize izašli snažniji i mudriji.
„Verujem da ćemo ući u jedan period mnogo mirniji, kada govorimo o društvenim odnosima, i da će najveći deo nas pokazati odgovornost i razum, kako bismo iz ove društvene krize izašli snažniji i mudriji”, istakao je Ristić.
Dodao je da su protesti demokratska tekovina i da svaki građanin u svakoj zemlji ima pravo da izrazi svoje negodovanje i da uputi nekome podršku.
„Ono što vidim jeste jedan rukopis u ovim protestima koji je preslikan iz nekih drugih država iz nedavne prošlosti gde su, na žalost, uspešno realizovane obojene revolucije. Taj rukopis je više nego jasan i on je uočljiv svakome ko želi da ga vidi”, rekao je Ristić.
Dodao je da potpuno mirno dočekuje najavljenu rekonstrukciju Vlade.
„Biti ministar u Vladi bilo koje države, a posebno biti srpski ministar je pre svega izuzetna čast. Bez obzira koliko to traje, to je izuzetna odgovornost. I potpuno je normalno i razumljivo i da građani, narodni poslanici i sam mandatar, odnosno u ovom slučaju predsednik Vlade, ocenjuju učinak ministara. I sasvim je razumljivo da to bude u nekim vremenskim intervalima i što se mene tiče, uz ogromnu zahvalnost na ukazanoj prilici da budem član srpske Vlade, potpuno sam miran po tom pitanju i mirno dočekujem i taj moment”, rekao je Ristić.
Govoreći o aktuelnim dešavanjima na AP Kosovo i Metohija, Ristić je rekao da je potrebno silom argumenata predočiti međunarodnim partnerima i prijateljima Srbije šta se dešava u pokrajini.
Prema njegovim rečima, kriza na AP KiM svoje početke beleži u poznim 70-im godinama 19. veka.
Dodao je da zapadni svet nema sluha u dovoljnoj meri o krizi na AP KiM, ali i da mu se čini da se u u pojedinim zapadnim političkim i intelektualnim centrima moći polako objektivizuje slika o tome.
„Važno je da budemo aktivan učesnik u tom dijalogu, da iznosimo svoje stavove, da iznosimo činjenice, i pravne, i istorijske, i svake druge, i sa druge strane da budemo pouzdan partner, kao što jesmo, i da nikad ne odstupimo od tog stola gde se vodi dijalog”, istakao je Ristić.
Podsetio je da je 28 država povuklo priznanje o nezavisnosti tzv. Kosova i da je, kada je reč o dijalogu, važno da Srbija bude aktivni učesnik i da ima čvrste stavove, kao i da treba da poziva na poštovanje međunarodnog javnog prava.
Ukazao je da međunarodna zajednica ćuti ili se deklarativno oglašava u smislu određenih vrsta opomena ili negodovanja, ali da na terenu nema konkretnih poteza kada je reč o torturi koju Srbi na AP KiM doživljavaju.
„Primećuje se tu određena blaga promena i u odnosu međunarodne zajednice, tu pre svega mislim na naše zapadne partnere, donedavno čak nisu ni verbalno protestovali, ignorisali su i ćutali. Sada već ne mogu da oćute, jer je ono što se dešava na KiM u toj meri anticivilizacijsko i protivpravno, toliko je nasilno da jednostavno ne možete da oćutite”, naglasio je Ristić.
Podsetio je da najnovije mere Vlade Srbije na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića imaju za cilj da dodatno osnaže, podrže i pomognu opstanak srpskog naroda na AP KiM.
Ristić je, govoreći o dešavanjima u Republici Srpskoj, ukazao da simbolički, strateški i istorijski posmatrano nije upitno opstajanje Republike Srpske, ali i da u ovim momentima postoje ozbiljni udarci na Srpsku, motivisani i distorzijom istorije i različitim političkim interesima.
„To je očekivano, nije ništa iznenađujuće, ali je potrebno da, kao i do sada, budemo mudri, da na vreme uočimo naznake određenih pojava i određenih procesa i da na njih reagujemo potpuno hladne glave i spremno sa unapred definisanim mehanizmima i resursima… To smo do sada zajedno, Beograd i Banja Luka, uspevali da uradimo”, rekao je Ristić.
Dodao je da je atmosfera tokom obeležavanja Dana Republike Srpske 9. januara odisala jedinstvom i dostojanstvom, kao i da su odatle poslate poruke mira, tolerancije, razumevanja, i upućen je svima poziv za saradnju.
Ristić se osvrnuo i na rezultate ostvarene u IKT sektoru i rekao da je za osam meseci od formiranja kabineta premijera Miloša Vučevića ostvaren nezamisliv iznos prihoda od četiri milijarde evra od izvoza IT usluga i proizvoda.
„Srbija je sebe uspostavila kao jednog od lidera IT sektora. Imamo oko 115.000 zaposlenih u IT sektoru. Prosečna plata u oktobru mesecu bila je 282.000 dinara neto, dakle daleko iznad nacionalnog proseka. I uspeli smo da po sva tri međunarodna parametra budemo među najuspešnijim državama u Evropi”, rekao je Ristić.
Dodao je da je Međunarodna telekomunikaciona unija u okviru UN uvrstila Srbiju 2024. godine među zemlje uzore u oblasti informacione bezbednosti.
Istakao je da njegovo ministarstvo i čitava IKT zajednica zajedno nastavljaju da razvijaju zakonodavnu delatnost kroz različite mere i podsticaje.
Ukazao je da u Srbiji trenutno postoji 2184 štampana i elektronska medija, 76 novinarskih udruženja, tri sindikata i tri regulatorna tela, kao i da je broj slučajeva ometanja rada i ugrožavanja bezbednosti novinara prema podacima Udruženja novinara Srbije i Nezavisnog udruženja novinara Srbije u 2024. bio manji nego u 2023. godini.
„Medijska zajednica je beskrajno dinamična, na momente eksplozivna i sa puno izazova. Oblast javnog informisanja je možda jedan od najboljih lakmus papira za to šta se dešava u jednom društvu”, rekao je Ristić.
Dodao je da se u 2024. godini u punoj koordinaciji sa Evropskom komisijom radilo na dopuni sva tri medijska zakona i to će uskoro biti pred narodnim poslanicima.
Podsetio je da je u 2024. godini bilo rekordnih izdvajanja za sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja na nacionalnom nivou i to je bilo 337 miliona, a ove godine će iz nacionalnog budžeta Srbije ta izdvajanja biti povećana za dodatnih 180 miliona, kao i da je Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu ojačan dodatnim povećanjem budžeta i angažovanih stručnjaka.
Ristić je rekao i da građani nemaju razloga za strah od uvođenja mreže pete generacije, koje je planirano za polovinu tekuće godine, zato što su rađene ekspertize i angažovani su međunarodni i nacionalni stručnjaci.