Kosovska Mitrovica – Opasan pokušaj Prištine da otvori glavni most na Ibru u Kosovskoj Mitrovici mogao bi da se odigra već danas, nakon podnošenja „izveštaja o stabilnosti” ovog objekta, za čiju je izradu zadužena kompanija koja je radila „testiranje” krajem prošle nedelje. Režim Albina Kurtija, rešen da po svaku cenu izazove međuetničke sukobe i Srbiju uvuče u konflikt s NATO-om, ne odustaje od najava da će most otvoriti. Upravo je to korak ka novoj i nekontrolisanoj eskalaciji nasilja, a iz tzv. kosovskog ministarstva infrastrukture kazali su da će „po dobijanju izveštaja, rezultate i objaviti”. Do sada već su završili krečenje zidova mosta, na kojima su se prethodno nalazili i motivi srpske zastave. Primetno je da su na samom početku sa severne strane pojačane snage italijanskih karabinijera iz sastava Kfora, od čijeg delovanja zavisi da li će konfliktni scenario biti sprečen.
Predstavnici ove vojne misije su i juče ponovili stav prema pitanju otvaranja, navodeći „da se svaka odluka mora doneti u okviru dijaloga Beograda i Prištine, uz posredovanje Evropske unije”. Iz Kfora su ponovo rekli „da neće da spekulišu o bilo kakvom hipotetičkom scenariju”, kao i da je njihov stav prema ovom pitanju „jasan, transparentan i dosledan”. Potvrdili su da su pojačali prisustvo i da „nastavljaju da vrše redovne patrole u okolnim područjima, kako bi se garantovala stabilnost i bezbednost”. I iz Evropske unije, koja se ranije ovih dana usprotivila inicijativi za otvaranje mosta na Ibru, oglasili su se rekavši da „EU planira sastanak Kosova i Srbije na kome će se razgovarati o statusu mosta na Ibru”. Kako prenose albanski mediji u Prištini, iz Brisela su poručili da „EU planira da status mosta stavi na dnevni red sledećeg sastanka dijaloga”, ne precizirajući kada bi sastanak mogao da bude održan.
Srbi koji žive u severnom delu Kosovske Mitrovice pozivaju na mir i svesni su bezbednosnog rizika i opasnosti od etnički motivisanog nasilja i napada Albanaca, zbog čega ovaj most vide kao simbol otpora. Iz Beograda je jasno stavljeno do znanja da će, ako bude došlo do sukoba za to biti odgovorna Kvinta zbog toga što nije zaustavila Albina Kurtija u njegovoj nameri. A zamenik komandira kosovske policije za region sever, Veton Eljšani, za „Politiku” kaže „da je, posle javne debate koja je s građanima severne Kosovske Mitrovice održana 8. avgusta, sada to političko pitanje”. „Za policiju, koja je svuda na severu Kosova, pitanje mosta nije bezbednosni rizik”, kratko je rekao Eljšani, a na naše pitanje da li će kosovska policija pojačati prisustvo oko mosta, na samom mostu, ali i u severnoj Kosovskoj Mitrovici, negativno je odgovorio.
Da se građani severnog dela grada protive otvaranju mosta za saobraćaj, juče su potpisima potvrdile i žene iz severne Kosovske Mitrovice, peticijom koja je predata karabinijerima na glavnom mostu, ali i komandi Kfora na čijem je čelu Ozgan Ulutaš iz Turske. Kako je kazala Milica Radovanović iz Kosovske Mitrovice, „pismom, koje je u samo jednom danu potpisalo 415 žena iz svih sfera društva”, upućen je „apel da se most na Ibru ne otvori”. U pismu koje je predato italijanskim karabinijerima iz sastava Kfora, ali i naglašeno da se prosledi komandantu Kfora, između ostalog se navodi i „izuzetno težak položaj žena zbog poslednjih mera kosovske vlade”, ali i ukazuje na „alarmantan položaj s kojim se žene sa severa i na jugu Kosova suočavaju”, ističući kao prvu među njima Dragicu Gašić, čiji je stan prekjuče kamenovan u Đakovici. Za to vreme jedan neimenovani muškarac je juče svojim „mercedesom” pokušao da pređe glavni most iz pravca južnog, albanskog dela Kosovske Mitrovice, ali su ga u tome sprečili karabinijeri.
Tema otvaranja glavnog mosta ponovo je pokrenuta u aprilu prošle godine, samo nekoliko dana pošto je na čelo opštine posle lokalnih vanrednih izbora seo Erden Atić, „gradonačelnik” sa osvojenih nešto više od pet stotina glasova na izborima koje su Srbi bojkotovali. Onda se iz dana u dan priča o mostu aktuelizovala, da bi ovih dana dostigla vrhunac.
Inače, glavni most na Ibru je jedan od četiri na ovoj reci u Kosovskoj Mitrovici. Tu su još most kod Dudinog krša, koji izlazi na magistralni putni pravac Priština – Kosovska Mitrovica – Jarinje i dalje ka centralnoj Srbiji, zatim Istočni most, koji iz pravca Bošnjačke mahale vodi ka južnoj Mitrovici i most kod multietničkog sela Suvi Do, koji obod južne Mitrovice spaja sa ovim selom, odnosno s Kolašinskom ulicom i dalje sa centralnim ulicama severne Kosovske Mitrovice. Dodatno je upitno zašto Priština i Albanci svih ovih godina insistiraju baš na otvaranju glavnog mosta, kada se ima u vidu da i preko ostala tri nesmetano funkcioniše saobraćaj, a kreću se i pešaci. Time se dodatno potvrđuje teza da je namera da se isprovocira sukob sa Srbima i otvori put u nove etničke napade i proterivanje srpskog naroda.
Glavni gradski most na Ibru, kako za „Politiku” podseća Zoran Vlašković, novinar lista „Jedinstvo” i autor dve knjige o Kosovu i Metohiji, od 1999. do danas bio je meta upada „albanskih ekstremista više od hiljadu puta, gde je 126 puta bilo velikih okršaja kada su pripadnici Kfora, Unmika, Euleksa i kosovske policije morali da reaguju”. Vlašković kaže da je glavni most „u poslednjih sto godina četiri puta menjao svoj izgled”.
„Prvo je bio kameni most koji je izgrađen 1884. godine, gde je po naređenju tadašnjeg Jusuf-bega sa zidina srušene crkve podno Malog Zvečana i za tvrđave na Zvečanu uziman kamen kako bi se most izgradio. Kasnije, 1908. uzani kameni most je srušen i na njegovom mestu je izgrađen drveni, koji je bio u funkciji sve do 1932. godine, kada je sagrađen gvozdeni most. U ono vreme taj gvozdeni most je bio simbol grada i po njemu se prepoznavala Kosovska Mitrovica. Ipak, nije imao dovoljnu širinu i demontiran je. Krenulo se 1972. godine sa izgradnjom betonskog mosta, čija je gradnja završena dve godine kasnije”, kaže Vlašković, uz napomenu da je „sredstvima francuske vlade u iznosu od neverovatnih 5,2 miliona evra glavni gradski most iz 1974. renoviran, a postao je prepoznatljiv s polukružnim svetlećim lukovima”, čija je revitalizacija trajala od septembra 2000. do juna 2001. godine.
„Dužina sadašnjeg mosta je 91,2 metra, a širina 25,3 metra. Ukupna površina mosta je 1.120 kvadratnih metara, a most se nalazi na 508 metara nadmorske visine”, pojašnjava Vlašković, uz podsećanje da je projektant sadašnjeg izgleda glavnog mosta francuski inženjer Žil Pike, koji je most sagradio po ugledu na jedan od mostova na reci Seni u Parizu, kao i da je on projektovao i novi, u ratu srušeni, kameni most u Mostaru. Naš sagovornik podseća da je Istočni most, koji vodi ka železničkoj stanici i dalje ka južnom delu grada, sagrađen 1983, a zatim je podignut most koji s periferije južne Mitrovice, u delu zvanom Tamnik, odnosno Rasadnik, preko Ibra vodi ka Suvom Dolu, krajem osamdesetih godina prošlog veka. Most kod mesta zvanog Dudin krš sagrađen je sredstvima Vlade Srbije i otvoren je 23. novembra 2021. godine. Za njegovu izgradnju srpska vlada je izdvojila 140 miliona dinara, a dug je 80 metara.
Poslanik DPK veliča Hajrizija zbog ubistva srpskog policajca
Tenzije uoči otvaranja glavnog mosta na Ibru dodatno je zaoštrila i činjenica da su razbijeni prozori na stanu Dragice Gašić, jedine srpske povratnice u Đakovicu, a u blizini Prizrena izgorele su povratničke kuće Srba. Uz sve to, novu pretnju izneo poslanik Demokratske partije Kosova Bekim Hadžiju, nakon što je prisustvovao sahrani teroriste Fatona Hajrizija u Donjoj Klini, koji je nedavno ubio srpskog policajca Nikolu Krsmanovića u blizini Loznice. Hadžije je rekao da je Hajrizi prvi Albanac koji je otišao s Kosova i ubio Srbina „na teritoriji Srbije”, istakavši da su do ovog slučaja svi srpski policajci, vojnici i paravojnici ubijeni na Kosovu.
Potom je u komentarima na „Fejsbuku” i u prepisci pojasnio zašto veliča Hajrizija. „Zločinačka i genocidna srpska policija ubila je i masakrirala 1.632 albanska deteta, hiljade nevinih civila na Kosovu, u Bosni i u Hrvatskoj. Svako ko ubije srpskog policajca ima moje poštovanje i poštovanje naroda Kosova, što svedoči masovno učešće u sahrani Fatona Hajrizija. Srbija se još uvek nije izvinila za bilo kakva ubistva ili masakre na Balkanu”, napisao je Hadžiju.
SAD nadzirale zajedničku vežbu specijalaca Albanije, KBS-a i „kosovske policije”
Pod nadzorom Komande specijalnih operacija SAD za Evropu, specijalne snage Oružanih snaga Albanije, tzv. kosovske bezbednosne snage i jedinica za brze intervencije „kosovske policije” zajedno su testirale svoje reaktivne i interaktivne sposobnosti tokom specijalnih operacija. Kako je navedeno na fejsbuk profilu Ministarstva odbrane Albanije, a prenose beogradski mediji, tokom vežbe simulirani su različiti scenariji, uključujući taktičko izviđanje, psihološke operacije i analizu izviđačkih podataka.