Vi ste, građani Srbije, u svih ovih 12 godina bili naša snaga, pa i moja lična snaga, i kada sam preduzimao teške korake, i kada su i moji roditelji bili protiv toga, i tada sam znao da radim dobre stvari za našu zemlju i za vas, ukoliko vi nemate poverenje u mene, istog sekunda skloniću se sa vlasti. Ovim rečima predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio je o svom pozivu na savetodavni referendum, uz najavu da će on biti održan ovako ili onako. Najavio je i da će, ukoliko se ispostavi da je tačno istraživanje nevladine organizacije Crta da ne uživa podršku većine građana, dan nakon toga podneti ostavku.
Prethodno, poslanička grupa „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane” predala je 111 potpisa za sprovođenje ovog referenduma, ali su poslanici opozicije odbili da učestvuju u tom procesu uz insistiranje da Vučić, faktički bez zvaničnog izjašnjavanja građana, podnese ostavku i da pristane na formiranje prelazne vlade. Tako je predsednik Demokratske stranke Srđan Milivojević rekao da „DS neće učestvovati u mafijaškom igrokazu”, kao i da je „duboko ubeđen” da to neće uraditi nijedna opoziciona stranka. Spremnost da se uključe u ovaj proces, koji bi pružio priliku da građani direktnim glasanjem potvrde istraživanja Crte, nisu pokazale ni ostale opozicione partije, nazivajući ponudu vlasti „udicom režima”, „predstavom”… Isticali su i zahteve studenata koji učestvuju u protestima kao jedine koje treba uvažiti.
Upravo prema istraživanju Crte, 61 odsto opredeljenih građana podržava proteste i blokade, a najviše poverenja ispitanika, odnosno 44 odsto, uživaju studenti. Prema istom izvoru, 52 odsto građana navodno bi uskratilo poverenje predsedniku Republike, a samo 34 odsto bi mu ukazalo podršku. To je, kako je pojasnio Vučić, 60 prema 40 odsto, odnosno 61 prema 39 procenata, u opredeljenim biračima. Kad se sagledaju ove razlike, ali i drugi parametri koje iznosi Crta, postavlja se pitanje zbog čega opozicija odbija da se uključi u inicijativu za pokretanje savetodavnog referenduma i imaju li opozicione partije poverenje u istraživanje ove NVO. I zašto svoj stav da predsednik treba da podnese ostavku, ne bi i zvanično, ubedljivo overili time što bi građani izneli savetodavno mišljenje da on ne treba da ostane na čelu države?
Komentarišući rezultate, Vučić je rekao da „Crta nije lagala”, da tom istraživanju veruje i da je u pitanju „najkredibilnija organizacija”, koja uz još dve NVO dobija ubedljivo najviše novca spolja. A predsednik Vlade Srbije izjavio je da se opozicija plaši da čuje glas naroda i da zato odbija da prikupi potpise za savetodavni referendum. „Ne razumem da neko ko tvrdi da je Vučić najnepopularniji, da je omražen i da nema podršku naroda, neće da iskoristi ovu šansu. Ovo je penal u politici, čista šansa za gol”, poručio je Vučević, dok je predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić prilikom predaje potpisa poslaničke grupe SNS-a ocenila da je „naša opozicija već rekla da želi sve, osim demokratije, da žele da maltretiraju, da prete, da blokiraju i pozivaju na generalni štrajk kako bi Srbija stala”.
Marketinški ekspert Nebojša Krstić za „Politiku” ističe da je savetodavni referendum demokratsko rešenje za proveru legitimiteta: „U načelu, referendum je postupak putem kojeg građani imaju mogućnost da direktno izraze svoje mišljenje o određenim pitanjima.” „Referendum je oblik direktne demokratije, budući da omogućava građanima da se uključe u odlučivanje o pitanjima koja direktno utiču na njihove živote. Ova demokratska tekovina može biti savetodavna i obavezujuća. Referendum koji je predložio predsednik Vučić je savetodavni, to znači da ne bi ništa odlučio, ali bi predsedniku dao smernicu za njegovu ličnu odluku o eventualnoj ostavci, koju najglasniji deo opozicije traži već čitavu deceniju, a naročito glasno posle bilo kakve nesreće ili tragedije, bila to poplava, korona, zločin u ’Ribnikaru’ ili tragedija sa padom nadstrešnice u Novom Sadu”, naglašava Krstić.
Dodaje da „politička zloupotreba svake od tih nepogoda, nesreća ili tragedija, medijskom manipulacijom, sada već po pravilu, dovede do svaljivanja krivice na vlast i do traženja Vučićeve ostavke”. „To je već postala rutinska praksa, koja je srpski specijalitet jer se ništa slično ne javlja posle identičnih ili još težih tragedija u zemljama regiona, Evrope ili bilo gde na svetu. Posledica medijske i političke manipulacije je maltretman građana koji se očituje kroz blokade saobraćajnica ili, odnedavno, srpskih univerziteta”, ukazuje Krstić.
Da se „dogodilo ono što se događa 10 godina unazad, Crta potpomaže svojim prijateljima, onima koji žele štetu Srbiji i Srbima”, istakao je juče narodni poslanik Srpske napredne stranke Radoslav Milojičić Kena. „Naravno da je Vučić podigao lestvicu demokratičnosti, niko posle njega neće moći da vlada s 10 odsto podrške”, rekao je Milojičić. Podsetio je da je bio u Demokratskoj stranci i „tada niko nije dobio preko 20 procenata, najviše kad je lista dobila to je 37 odsto, to je 2008. godine”. „Vučić ne želi da vlada sa 35, kako kaže Crta” rekao je Milojičić za TV Pink. Naglasio je da je Aleksandar Vučić podigao Srbiju iz pepela i rekao da je on brana opoziciji koja pokušava da uništi Srbiju.
Nebojša Krstić ukazuje da „najnovije istraživanje NVO Crta kaže da je predsednik izgubio legitimitet, odnosno podršku građana”. Podseća i da „predsednik kaže da je Crta organizacija s najvećim finansijskim donacijama iz inostranstva i da zato predlaže način na koji će se utvrditi verodostojnost njihovog ’istraživanja’, jer, kako kaže, ne želi ni sekundu da provede u Predsedništvu ako za to nema narodnu podršku”.
„Referendum je mehanizam sprovođenja direktne demokratije, jer u njemu mogu da učestvuju svi punoletni građani Srbije i on je svakako relevantnije ’istraživanje’ javnog mnjenja od bilo kakvog sondiranja koje se radi na uzorku od 1.500 do 2.000 ispitanika. Dakle, inicijativi predsednika nema se šta zameriti. On bi jasno pokazao ocenu građana o radu predsednika, a u slučaju da se obistine tvrdnje opozicije, eto lake pobede za sve koji žele Vučiću da vide leđa. Zato je njihovo odbijanje da doprinesu pokretanju referenduma pokazatelj da znaju da su i njihove i tvrdnje Crte o Vučićevom ’padu poverenja’ izmišljotina i manipulacija, a u isto vreme govore o jasnom pokazatelju njihove svesti o sopstvenom legitimitetu među građanima Srbije”, zaključuje Krstić.