Uz dva velika rata koja bukte u svetu, priča o ljudskim pravima potisnuta je s vrha dnevnog reda zapadnih zemalja. Primat su preuzela pitanja bezbednosti, energetske sigurnosti i strateških savezništava. To se odrazilo i na građanske slobode Srba u osam obližnjih država i u našoj južnoj pokrajini, pokazao je 16. izveštaj Naprednog kluba o političkim prvima srpskog naroda u regionu.
Korice izveštaja su crne zbog kontinuirano lošeg položaja Srba i tako će biti sve dok stanje u ovoj oblasti ne bude usklađeno sa evropskim standardima. Međutim, slova na njima su bela jer naši sunarodnici u Crnoj Gori sada imaju nešto veća prava nego lani.
Dokument je tradicionalno predstavljen 4. avgusta u Beogradu, na dan napada na Republiku Srpsku Krajinu – jednog od najvećih etničkih čišćenja u Evropi od Drugog svetskog rata – dok su komšije istovremeno u Kninu, na Trgu dr Ante Starčevića, proslavljale godišnjicu „Oluje”. Da se Hrvatska nakon aprilskih izbora vraća u vreme doktora Starčevića, koga pojedini istoričari smatraju ocem ustaštva, kaže za „Politiku” Čedomir Antić, predsednik i osnivač Naprednog kluba.
„Na vlasti u Zagrebu je sad i Domovinski pokret, čiji je uslov bio da se Samostalna demokratska srpska stranka izbaci iz vlade, što je i učinjeno. Bez obzira na to što Srbi, bar na papiru, imaju široka prava, oni su predmet sistemskog obespravljivanja, žrtve su kampanje mržnje i svakodnevnih incidenata na nacionalnoj osnovi, jer imamo preko 300 napada na njih godišnje”, istakao je Antić.
U izveštaju se navodi da ni odredbe Erdutskog sporazuma nisu ispoštovane, a ćirilica je, uprkos zakonu i mekoj moći naših folkera, i dalje potisnuta.
Prema Antićevim rečima, slično je i u Bosni i Hercegovini, pogotovo od kada je administracija Džozefa Bajdena preuzela ključeve Bele kuće.
„Prethodne godine započela je radikalizacija odnosa zemalja Kvinte prema Srbima u Federaciji BiH, čiji je položaj gori u odnosu na status Hrvata i Bošnjaka u Republici Srpskoj”, naveo je Antić.
Ovo se u Izveštaju o političkim pravima srpskog naroda u regionu objašnjava nelegitimno donetom rezolucijom o osudi genocida u Srebrenici u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, sa ciljem da se ukine Srpska, a Srbiji nametne plaćanje ratnih reparacija.
Takođe, Amerika je uvela sankcije pojedincima, privrednicima i ustanovama u RS, koje onemogućavaju rad banaka i time guše industriju.
„Konačno, tu je i visoki predstavnik, čovek koji nema diplomatski status, ali zato hoće da spreči demokratski izabrane predstavnike da se bave politikom”, rekao je Antić o Kristijanu Šmitu. Ipak, ni Nemcu nije lako da pronađe balans između tri vatre: od Dodikovih izjava o mirnom razdruživanju, preko hrvatskih kampanja za trećim entitetom, do Bećirevićevih jadikovki o Dodiku. Ali, za razliku od vremena kada je bio nemački ministar poljoprivrede i zalagao se da se vegetarijanska šnicla ne zove šniclom, jer nije od mesa, u Sarajevu nema tih briga. Kada mu se Srbin, Hrvat i Bosanac ponovo popnu na glavu, uvek može da se opusti uz najbolje ćevape – i to od čiste junetine.
A jugoistočno od BiH ovaj put se izreka „što južnije, to tužnije”, bar kada je reč o političkim pravima našeg naroda, nije pokazala kao tačna. Za razliku od proteklih godina u kojima su Srbi u Crnoj Gori bili obespravljivani, kultura prisvajana, a sve vođe srpskih stranaka bile pred sudom za vreme Mila Đukanovića, oni su uspeli da se u međuvremenu konsoliduju.
„Andrija Mandić je postao predsednik skupštine, a u nedavnoj rekonstrukciji vlade pet od 32 ministra su Srbi. Prošle godine bio je popis, za koji još nisu objavljeni rezultati. Prema našim informacijama, Srbi su većina, ali ne apsolutna. Ipak, čini se da će nekom manipulacijom napraviti da Crnogoraca bude malo više”, istakao je Čedomir Antić.
Uprkos tome što je i u Skoplju predsednik Demokratske partije Srba u Makedoniji Ivan Stoilković postao prvi potpredsednik vlade ove zemlje u njenoj istoriji, status našeg naroda tokom 2023. i 2024. nije promenjen, ocenjuje izveštaj. Međutim, smatra se da će Stoilković sada biti u mogućnosti da sprovede partijski program i učini naše ljude u Severnoj Makedoniji istinski ravnopravnima. Pogotovo kada se u obzir uzmu tendencije pomirenja, bliskost naša dva naroda i to što 39 odsto Makedonaca smatra da im je Srbija najveći prijatelj.
Međutim, i pored dva svetla primera, broj Srba se u osam država koje je obuhvatio izveštaj i u našoj južnoj pokrajini u poslednjih 30 godina smanjio sa 2,6 miliona na oko milion i po, u velikoj meri i zbog pritisaka na njih. Na primer, od kada je Albin Kurti došao na čelo privremenih vlasti u Prištini, zvanično imamo oko 100 napada na Srbe godišnje, ali je zapravo taj broj dosta veći. Stoga je sada, prema rečima Čedomira Antića, stanje još lošije nego 2008, kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, a Milo Đukanović tu takozvanu državu priznao i kada je Napredni klub radio na prvom izveštaju.
„Situaciju u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji su dopustile Sjedinjene Države i Nemačka. To delimično vidim kao njihovu igru da se ne vidi da su baš u ratu sa srpskim narodom. A zameram i našim vlastima što nemamo jače ustanove i ne ulažemo više u projekte i programe u tim zemljama, kao što to rade, recimo, Mađari”, zaključio je Antić.
Dvostruki standardi sa Slovenijom i Albanijom
Za razliku od nekih drugih, malobrojnijih naroda, Srbi u Sloveniji nemaju status nacionalne manjine. Nasuprot tome, oni kod nas uživaju puna nacionalna prava. Kako se navodi u izveštaju, Srbi u Albaniji su samo formalno priznati kao nacionalna manjina, ali nemaju punu mogućnost nacionalnog izražavanja na popisu.
Samo u Mađarskoj porast broja Srba
Prema oceni 16. izveštaja o političkim pravima srpskog naroda u regionu, situacija sa susedima na severu i istoku je zadovoljavajuća.
U Mađarskoj je čak zabeležen rast broja naših ljudi od 20 odsto od pretprošlog popisa, zbog dobrih odnosa Beograda i Budimpešte. Iako nas u Rumuniji i Mađarskoj ukupno ima samo 25.000, stepen prava je visok.