Ukoliko bi rezolucija o genocidu u Srebrenici bila usvojena na predstojećoj Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, to ne bi imalo nikakve pravne posledice, već samo političke, rekao je danas za Tanjug Aleksa Škundrić sa katedre za krivično pravo Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
“Nema nikakvih pravnih posledica, to je presuđena stvar pred Međunarodnim sudom pravde i Republika Srbija i tada nije bila obavezana da nadoknadi štetu BiH za to što nije sprečila to što je sud kvalifikovao kao genocid. Dakle, u tom nekom smislu ne vidim da mogu da postoje neke direktne pravne posledice, već samo političke”, rekao je Škundrić.
Objašnjava da u pravnom smislu rezolucije Generalne skupštine UN ne obavezuju po međunarodnom pravu, a da bi drugačija situacija bila da je reč o rezoluciji Saveta bezbednosti UN.
“Svakako, ove rezolucije Generalne skupštine mogu da nose određenu političku poruku, ali to nije pitanje za nas pravnike. U pravnom smislu ne kreiraju nikakve obaveze za drržave članice UN,a to znači da ukoliko neke države glasaju na primer protiv te rezolucije, njih neće obavezivati po međunarodnom pravu ono što u tim reolucijama piše”, objasnio je Škundrić.
Škundrić navodi i da je nedavno slušao profesora Tibora Varadija, koji je od 2001. do 2008. bio zastupnik Srbije, odnosno SRJ, pred Haškim tribunalom, kako govori o tome da postoje neke presude tog suda kojima su konkretna lica osuđena za krivično delo genocida.
”Reč je o individualnoj krivičnoj odgovornosti, ne o odgovornosti Republike Srpske kao entiteta u okviru BiH ili Republike Srbije, tada SRJ. Za to takođe postoji ona presuda Međunardonog suda pravde iz 2007 godine gde nije utvrđeno da je Republika Srbija izvršila genocid, već samo da nije sprečila izvršenje genocida, ali pritom je taj međunardni sud pravde uzeo kao utvrđenu činjenicu da se dogodio genocid ove presude Haškog tribunula kolokvijalno”, kazao je. pored ostalog, Škundrić.