BITI Srbin u Rumuniji osamdesetih godina prošlog veka nimalo nije bilo lako, jer je strogi Čaušeskuov režim pratio i kažnjavao svaki „pogrešan“ korak naših sunarodnika, koji su tamo živeli.
Foto: Privatna arhiva
Ipak, uspevali su i u takvim okolnostima da sačuvaju svoje običaje. Među njima i proslavu Srpske nove godine.
U to vreme srpska muzika je u Rumuniji bila zabranjivana, jer su vlasti smatrale da ona ima veliki uticaj na rumunski narod i da se previše „umešala“ u rumunski folklor. Istina, tamošnji pevači su, znajući da Rumuni vole srpski melos, prepevali veliki broj hitova naše narodne muzike i predstavljali ih kao svoje.
Kako bi tome stala na put, vlast je formirala posebnu komisiju, koja je kontrolisala tekstove svih pesama koje su u Rumuniji izvodili srpski muzički ansambli. Nepodobne, poput one „od Vardara pa do Triglava“, nisu smele da se pevaju.
Članovi komisije su bili prisutni na svakom nastupu naših izvođača i policiji prijavljivali sve „nepravilnosti“. Međutim, među tim kontrolorima je bilo i onih koji su istinski voleli srpsku muziku, pa su ponekad umeli da našim pevačima progledaju kroz prste.
Tako su Srbi iz Temišvara, uz njihovu podršku, u tajnosti proslavljali pravoslavnu Novu godinu, čak i kada je u Jugoslaviji to bilo zabranjeno.
Prema svedočenju aktera, te novogodišnje zabave su u policiji prijavljivali kao obeležavanje jubileja Dobrovoljnog udruženja vatrogasaca ili nekog sličnog društva. Prisutni su bili i Srbi i Rumuni. Među njima i članovi zloglasne komisije, ali ne kao kontrolori, već kao gosti.
Simptomatično je to da Rumuni i danas obeležavaju Srpsku novu godinu. U velikom broju oni 13. januara dolaze u Srbiju na organizovane dočeke. Vršački lokali večeras će biti puni gostiju iz Rumunije, koji su tu bili i za doček 31. decembra.
Preporučujemo
