Konferencija „NATO agresija – 25 godina kasnije” u organizaciji Fondacije „Besmrtni puk Srbija” održana je juče u Ruskom domu u Beogradu. Otvorili su je počasni predsednik Fondacije „Besmrtni puk Srbija” dr Nenad Popović i ambasador Ruske Federacije Aleksandar Bocan-Harčenko, prisustvovalo je više od 100 eksperata i gostiju. Među brojnim govornicima su, pored dr Popovića i ambasadora Bocan-Harčenka, bili i dr Aleksandar Raković, direktor Ruskog doma Jevgenij Baranov, pukovnik Sreten Egerić i novinar i publicista Đuro Bilbija. Popović je u uvodnoj reči istakao da je bez saglasnosti SB UN, koji je najviši organ svetske zajednice, odgovoran za međunarodnu bezbednost, zapadna vojna alijansa započela zločinačko bombardovanje jedne nezavisne i suverene države i nacije.
„Sledeći svoje slobodarske tradicije i svoje odanosti suverenoj i nezavisnoj politici, braneći pravo svog naroda da na Balkanu živi po svojoj tradiciji, kulturi i u svojoj veri i štiteći svoj ustavni poredak na čitavoj teritoriji, Srbija se nije uklapala u tek stvoreni međunarodni unipolarni poredak, pod vođstvom Zapada. Takva, neposlušna, nesalomiva i slobodarska Srbija morala je biti kažnjena za primer drugim državama koje bi se takođe drznule da budu nezavisne i da slede samo svoje interese i politiku”, rekao je Popović.
Da je takav slobodarski duh i snažan osećaj čitave naše nacije, ocenio je, govori činjenica da se danas skoro 90 odsto građana protivi članstvu Srbije u bilo kom vojnom savezu, a posebno u NATO-u, koji ga je besumučno i divljački bombardovao. Taj srpski duh koji je, podsetio je Popović, dok su padale bombe, po zgradama, mostovima, izlazio na ulice da poruči agresoru da ga se ne boji, koji i danas čuva svoju nezavisnost, boreći se za svoje Kosovo i Metohiju i odbijajući da uvede sankcije Rusiji, bez obzira na svakodnevne pretnje i pritiske. Dodao je da je Srbija suverena i slobodna zemlja koja se hrabro suprotstavila višestruko jačem neprijatelju 1999. godine, koji je želeo ne samo da joj oduzme deo teritorije već da joj slomi duh i da je suštinski pokori.
„Mi se ovih dana s pijetetom i tugom sećamo hiljada ubijenih srpskih građana, nevine ubijene dece poput male Milice Rakić, koji su stradali od NATO bombi samo zbog toga što su Srbi. Mi ovaj dan stradanja bez straha obeležavamo na inicijativu predsednika Vučića, da se nikada ne zaboravi nepravda i zločin nanet Srbiji, i da se nikada ne zaboravi od kojeg dana je svet ušao u haos bez pravila i principa. Danas obnavljamo našu ekonomiju koju je NATO želeo potpuno da uništi, jačamo našu vojsku, da zaštitimo svoj narod i svoju državu, ponosno čuvamo svoju neutralnost i pravo da sami odlučujemo o svojoj sudbini i da sami odlučujemo ko su nam prijatelji i koji su naši interesi”, zaključio je Popović.
Ambasador Bocan-Harčenko poručio je da je zahtev Rusije za održavanje sednice Saveta bezbednosti UN povodom četvrt veka od NATO bombardovanja SR Jugoslavije samo jedna u nizu inicijativa koje će Moskva pokrenuti. „Agresija NATO-a na SRJ 1999. je stvarna agresija u svakom smislu te reči”, rekao je on i dodao da je to bio napad na zemlju koja uopšte nije bila pretnja za NATO i Ameriku kao državu članicu. „Želja je dezintegracija Srbije i da se Kosovo pretvori u tzv. nezavisnu državu”, rekao je on. NATO agresiju na SRJ nazvao je početkom rušenja međunarodnog prava i povukao paralelu između prištinskog i kijevskog režima, navodeći da je NATO radio na tome da tzv. Kosovo postane antisrpsko, kao što je Ukrajina antiruska. Istakao je da se i dalje vrši pritisak na Srbiju i na Srbe koji žive svuda, uključujući one na KiM.
Dodao je da se pamti da se agresija NATO-a nije desila odjednom, samo zbog događaja na KiM, već da je bilo razmišljanja o bombardovanju Beograda još tokom rata u Hrvatskoj i da je bilo ozbiljnih planova tokom rat, ni u političkom smislu. Rekao je i da nije bilo govora o kapitulaciji Srbije i njene vojske i da je došlo do povlačenja trupa. Naveo je da je agresija bila primer onog hibridnog rata, uz ekonomski pritisak i neverovatnu antisrpsku propagandu, dodajući da se suočavaju s rusofobijom i pamte tadašnju srbofobiju.
Direktor Ruskog doma Jevgenij Baranov rekao je da je bio svedok odlaska i dolaska ruskih trupa s KiM. „Živim, poslednjih 30 godina, s nekom možda kontroverznom idejom – navikli smo da postoji rat i mir, a od jednog trenutka, živim sa idejom da ne postoji mir, da postoji samo rat, sve ostalo je samo primirje i ne traje dugo. Rat traje”, kazao je Baranov, dodajući da je njegov lični rat počeo ovde, 24. marta 1999. godine.
Raković je istakao da je ulazak ruskog konvoja u Srbiju i dolazak na „Slatinu” davao nadu da može da se postigne pravednije rešenje. Kazao je da je tada bilo jasno da kolone izbeglica iz Metohije pokazuju kako će za tri dana izgledati Priština. Ulazak ruskog konvoja pratile su srpske televizijske i radijske vesti, naveo je dr Raković i dodao da su se građani spontano okupili kada je prištinska televizija objavila da ruski konvoj stiže, kao i da je kroz centar ovog grada prolazio oko dvadesetak minuta, da su ga građani dočekali usklicima i cvećem.
Pukovnik Egerić, govoreći o razbijanju SFRJ, građanskom ratu i agresiji NATO-a na Jugoslaviju, ocenio je da agresija traje, a da su ciljevi i izvođači isti. A govoreći na temu mogu li Srbi iskoristiti novo mešanje karata u svetu, novinar i urednik portala „Fakti” Đuro Bilbija rekao je da je produžena agresija uperena protiv svega što je za Srbiju i Republiku Srpsku važno u Kumanovskom sporazumu, Rezoluciji 1244 i Dejtonskom sporazumu.
