Agresivna kampanja protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića ne jenjava. Štaviše, dobila je novi zamah u elektronskim i štampanim medijima iz regiona. Ne zaostaju ni domaći portali i novine, s gotovo istim tezama i naslovima, pa se stiče utisak da sve funkcioniše po sistemu spojenih sudova – ispunjenih čistom mržnjom prema Srbiji, Aleksandru Vučiću i njegovoj politici. Napadi su intenzivirani u poslednje vreme, zajedno s kampanjom koja se u zemlji vodi protiv litijuma, ali ne može da promakne da je reč o sinhronizovanim i orkestriranim udarima. Zato se nameće pitanje – zašto deo srpske opozicione javnosti pristaje da učestvuje u horskom pevanju protiv Srbije i Vučića zajedno sa osvedočenim antisrpskim krugovima, od Prištine i Podgorice, pa do Sarajeva i Zagreba.
Recimo, hrvatski saborski zastupnik i gradonačelnik Sinja Miro Bulj, „pogođen” Vučićevom izjavom da nema razlike između sadašnje Hrvatske i nekadašnje NDH, izjavio je da „Šešeljev po-četnik Aleksandar Vučić po stoti put Hrvatima soli pamet i napada Hrvatsku, umesto da je zgubidan i ratni huškač doživotno u zatvoru” i dodao da je „šugavac i kukavica u Glini ’95 huškao Srbe da ubijaju susjede Hrvate zbog takozvane velike Srbije. Kad je zapucalo, jado je kao zečić brže od metka pobjegao na beogradske Terazije”. Portal „Indeks.hr”, koji je preneo Buljovu izjavu, naveo je da se „Vučić kao Šešeljev šegrt i potrčko 1995. pojavio u okupiranoj Glini” i da je „govorio o srpskoj Baniji, srpskoj Glini, o tome kako su krenuli na ustašku vlast i hvalio ih zbog toga”.
Govoreći o poslednjem talasu medijske hajke u regionu, marketinški stručnjak Nebojša Krstić ocenjuje da je to posledica Vučićeve izjave koju je dao u Parizu komentarišući odluku Vlade Hrvatske da trojici crnogorskih zvaničnika zabrani ulaz u Hrvatsku, a uz pretnju da će to učiniti i na čitavom šengenskom prostoru. „Tom prilikom predsednik Srbije povukao je paralelu između današnje Hrvatske i NDH. Analizirao je ponašanje zvanične Hrvatske povodom rezolucije crnogorskog parlamenta. Njihova reakcije na jedan potpuno benigni tekst, izmenama i dopunama skoro obesmišljen, a koji predstavlja crnogorski rezoluciju o Jasenovcu – bila je takva i da se čovek pita šta ih je toliko uznemirilo. Da li to što u Hrvatskoj već skoro 30 godina traje kampanja relativizacije i negiranja genocida nad Srbima u NDH, a Jasenovac i dvadesetak drugih konclogora, od kojih su dva bila rezervisana isključivo za decu, u modernoj hrvatskoj kvaziistoriografiji predstavljaju kao azili i lečilišta za Srbe, a ne ono što su zaista bila – mesta najmonstruoznijeg pokolja Srba, Jevreja i Roma, od kojih su se zgražavali i okoreli nacisti? Današnja Hrvatska priznaje zločine nad Jevrejima, plašeći se odijuma SAD i Izraela, ali u potpunosti negira genocid nad Srbima. Zbog toga je niko neće kazniti. Njene saveznike to ne tangira”, navodi Krstić.
Govoru mržnje i uvredljivim izjavama koje stižu iz regiona ne odoleva ni deo srpske javnosti. Nedavno se u programu jedne televizije čulo i da je predsednik Srbije „perverzni psihopata”. „Naš predsednik je mimo kiše, mimo svega, sam tamo negde u nekom šumarku. ’Vatali se ljudi za glave, ko je ovaj psihopata. Kod njih obično takvi ljudi budu u nekim drugim institucijama, a ne na slobodi”, rekao je novinar Nenad Kulačin, koji je inače i skrenuo pažnju opozicionom političaru Srđanu Škoru da Vučićev sin ne treba da se tušira uranijumom, nego sumpornom kiselinom.
Pisac, kolumnista i voditelj na opozicionim medijima Marko Vidojković dodao je da misli da je predsednik perverzan. „Posle 12 godina vlasti moraju da mu ispadnu neke stvari iz usta koje nisu unapred planirane, tako da on je sam sedeo, smislio i bio u fazonu perverzno i onda mu neko šapnuo inverzno. Gvozdeni determinizmi. Sve vuče na neki sado-mazo fazon kod njega. Ja odmah kad mi kažeš gvozdeni determinizam, pošto sam nenačitan, odmah zamislim neke lance, onda zamislim neke kugle u ustima, kape kožne i to. Tako da mislim da je to predsednika inspirisalo”, kazao je Vidojković.
Govoreći o događajima od 5. oktobra 2000. godine, novinarka Tamara Skroza rekla je da je ta noć, između 5. i 6. oktobra, trebalo da izgleda potpuno drugačije. U delu javnosti je ovo protumačeno kao indirektna pretnja fizičkim nestankom političara s vlasti, među kojima je i Aleksandar Vučić. „Neću da sada pričam kako, da ne bismo imali probleme, ali što se mene tiče, ta noć je trebalo da bude potpuno drugačija, nešto nalik onome što smo učili u knjigama istorije. Da je ta noć bila drugačija i da smo se 6. oktobra probudili u jednoj drugačijoj Srbiji, Srbiji bez nekih ljudi, mislim da bi ovo danas sasvim bila druga priča, a mi zapravo živimo devedesete”, rekla je ona.
Krstić kaže da su u pitanju spojeni sudovi. „Mediji istog vlasnika strateški su raspoređeni od Zagreba, preko Sarajeva, Podgorice i Prištine, do Beograda, u kome ih ima najmanje desetak, što televizija, novina, nedeljnika, što internet portala. I svakodnevno je to vidljivo. Oni nastupaju frontalno, sinhronizovano, po direktivi, svakoga dana imaju istu metu i iste međusobno usaglašene teme. Tekstovi koje objavljuju uvek su protiv Vučića, uvek nabijeni antisrpskim šovinizmom. Uvek se koriste lažne vesti, delovi izjava istrgnutih iz konteksta, dakle, falsifikati Vučićevih izjava. Tonalitet je uvek senzacionalistički i tabloidni. Ko obrati pažnju na sadržaj primetiće da svi oni, po komandi, objavljuju jedan te isti tekst koji varira samo u naslovu, u antrfileu i nebitnim detaljima. Čisto da se na prvi pogled ne bi videlo da je autor svih tih priloga ’nezavisnih’ medija isti”, kaže on.
Naš sagovornik ističe da je hrvatska revizija zločinačke prošlosti toliko bahata da se ne dozvoljava čak ni pomen njihovih zlodela u crnogorskoj rezoluciji – zbog koje sada kažnjavaju Srbe iz crnogorskog rukovodstva. Onda, dodaje, kada im Vučić ukaže na tu činjenicu, oni se prave uvređenim i to im posluži kao dodatni elan za novu mahnitu medijsku hajku na Srbiju i njenog predsednika.
Podsetimo, pre dve godine hrvatske vlasti nisu dozvolile Vučiću da u svojstvu predsednika Srbija poseti Jasenovac, čime je potvrđeno da tamo ne postoji spremnost da se suoče sa stravičnim zločinima koji su počinjeni nad Srbima, Jevrejima i Romima u hrvatskoj državi tokom Drugog svetskog rata. Ali zato ne propuštaju priliku da uvrede Srbiju i njenog predsednika. Tako su nedavno predsednik Hrvatske Zoran Milanović i ministar odbrane Goran Grlić-Radman izjavljivali su da „Srbija vodi kupusaru od politike” i da je „Vučić trabant i satelit Rusije”.
Bošnjački mediji insistiraju na tome da u Beogradu odjekuju ratni doboši, naročito posle Svesrpskog sabora. „Slobodna Bosna” piše: „Vučićeva zona interesa: Srbija je definitivno propustila priliku za katarzu, sada je na redu otvorena politička agresija na BiH.” Pominje se da je između Srbije i BiH, tri decenije posle okončanja rata, bilo pokušaja suživota, „poput posete tadašnjeg premijera Srbije Aleksandra Vučića Srebrenici 2015. godine, koja se neslavno završila bacanjem kamenja na njega”. Pokušaj ubistva na tadašnjeg premijera Srbije relativizovan je tako što je okarakterisan kao „bacanje kamenja”, ali zato u istom tekstu nije propušteno da se Srbija i Vučić optuže za sprovođenje nekakve „pravno-političke agresije nad BiH”.
„Pravno-politička agresija koju Srbija poslednjih godina sve otvorenije sprovodi nad Bosnom i Hercegovinom ozvaničena je usvajanjem deklaracije na Svesrpskom saboru prošlog meseca, kojom je Vučić dao do znanja da je njegova zona interesa Republika Srpska i njeno osnaživanje, a ne saradnja sa institucijama BiH”, navodi ovaj portal i dodaje da je „pomirenje propalo, suživot nam je upitan”. Sarajevsko „Oslobođenje” podsetilo je po ko zna koji put da je „Vučić mali Putin”, navodeći čak i da ga tako zovu.
Pozivajući se na Vučićevu izjavu da se s ruskim predsednikom nije čuo dve i po godine, ovaj medij navodi da je reč o političkoj finti i da Moskva doživljava Srbiju kao zapadni deo svog geopolitičkog prostora. Krstić zaključuje da se već pomenutim mehanizmom antisrpska šovinistička kampanja preliva regionom kroz medije istog vlasnika, šireći zadah najodvratnije revizije istorije koju je Evropa videla. „I na koju je zažmurila. Uskoro će biti i tradicionalna proslava ’Oluje’, najvećeg etničkog čišćenja u Evropi nakon Drugog svetskog rata, sa sve uobičajenim ustaškim pirom, posle koga će, pretpostavljam, a da ironija bude veća, Hrvatska nastaviti da kažnjava svakog ko je poveže sa NDH”, ističe medijski stručnjak Nebojša Krstić.
Tekstovi i protiv Srpske pravoslavne crkve
„Petooktobarski ološ ne može sebi da oprosti što nije iskoristio vreme sile i bezakonja i što sve nas koji nismo deo njihove druge Srbije nisu pobili”, poručio je juče potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin na izjavu Tamare Skroze da su 5. oktobra Aleksandar Vučić i ljudi koji čine sadašnju vlast morali biti ubijeni.
„Tamara Skroza nije značila ništa ni u vreme vlasti DS-a, a sada se ne sasvim uspešno upinje da se istakne tekstovima protiv Srpske pravoslavne crkve, ali ona je rekla ono što druga Srbija misli, da je njihova tragična greška što nisu ubili i Vučića i sve nas koji nismo promenili stranu, i tako zauvek vladali. Razumem njihovu bol zbog propuštene prilike, ali i da su nas sve pobili opet bi srpski narod izabrao slobodu, a tu za Tamaru Skrozu i njene istomišljenike nema vlasti”, poručio je juče Vulin.
Crnogorski novinar pozdravio hrvatsku zabranu ulaska Mandiću, Bečiću i Kneževiću i optužio srpskog predsednika
Jedan od vodećih crnogorskih novinara Željko Ivanović, koji slovi za bliskog saradnika Mila Đukanovića i Dragana Šolaka, u tekstu objavljenom u podgoričkim „Vijestima” optužio je predsednika Srbije Aleksandra Vučića za delovanje protiv Crne Gore i podržao zabranu ulaska u Hrvatsku Andriji Mandiću, Aleksi Bečiću i Milanu Kneževiću.
„Zabrana ulaska nije kaznena mera nekom Bečiću, Mandiću ili Kneževiću, već sankcija za predsednika Skupštine Crne Gore, zamenika premijera i jednog poslanika. Kao što dokument koji je isprovocirao ovakav potez Vlade RH nije rezolucija o Jasenovcu, Dahau i Mauthauzenu, već rezolucija o Hrvatskoj, Nemačkoj i Austriji. U tome je politička i moralna težina hrvatskog šamara, s jedne, i dubina ponora u koju je gurnuta Crna Gora pod vođstvom Aleksandra Vučića, s druge strane”, tvrdi, između ostalog, Ivanović.
