NAJNOVIJE jednostrane mere prištinskih privremenih institucija na Kosovu i Metohiji da ukinu upotrebu dinara nesporno su preduzete sa namerom pogoršanja sveukupnog položaja srpskog stanovništva, i otežavanja elementarnih uslova za njihov život i rad na KiM.
Foto Tanjug
Zato se za nalaženje rešenja borimo kao tim na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, koji ulaže nadljudske napore da se problem prevaziđe.
Ovako u intervjuu za “Novosti” kaže Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije, uz napomenu kako je jasno da je reč o diskriminatorskim i protivpravnim merama, kojima se nasilno menja praksa obavljanja platnog prometa za lica čiji su izvori prihoda i poslovanja u dinarima, a koja je uspostavljena i funkcioniše više od 20 godina, kao i da ne postoje bilo kakve objektivne potrebe za izmenom te dosadašnje dobre prakse.
– Zbog toga je te jednostrane mere neophodno bez odlaganja staviti van snage jer će njihova primena nesumnjivo voditi eskalaciji problema na KiM i dodatnim pritiscima na već ugroženo srpsko stanovništvo. Mi ćemo u saradnji sa ostalim državnim institucijama nastaviti da preduzimamo sve što je u našoj moći da zaštitimo interese građana Srbije koji žive u južnoj pokrajini i sprečimo posledice koje primena navedenih mera može imati na njihov opstanak.
Da li Srbija treba da prihvati da našim građanima na KiM doznači novac u evrima? Da li bismo time potvrdili da posredno priznajemo lažnu državu?
– Za početak stvari treba postaviti na pravo mesto. Privremene prištinske institucije ni u kom slučaju nisu ovlašćene da proklamuju evro, niti bilo koju drugu stranu valutu, jedinom dozvoljenom valutom, niti evro može da predstavlja legalno sredstvo plaćanja na KiM. U vezi sa predlozima da Srbija sredstva građanima doznači u evrima, navedeni i slični predlozi jesu pokušaji da se odnosi Beograda i Prištine predstave kao navodni odnosi između dva državna subjekta, umesto kao odnosi između centralnih vlasti i privremenih institucija autonomne pokrajine Republike Srbije. Treba imati u vidu i da obavljanje platnog prometa u evrima, uplata zarada, penzija, socijalnih davanja iz budžeta Srbije na račune institucija na KiM koje nisu licencirane i pod nadzorom NBS, znači odustajanje od mogućnosti obavljanja platnog prometa u dinarima na teritoriji KiM, onemogućava kontrolu Srbije nad korišćenjem tih sredstava i daje neposredan pristup privremenim institucijama tim sredstvima, kao i mogućnost da ih u svakom trenutku blokiraju, zamrznu ili zloupotrebe. Iz svih tih razloga pitanje finansiranja srpske zajednice i svih građana i subjekata koji svoje prihode ostvaruju u dinarima može se isključivo rešavati uz insistiranje na političkom formatu razgovora, u okviru dijaloga na postojećem nivou.
Foto Tanjug
Bez obzira na velike pritiske i geostrateške interese, Srbija u ekonomskom smislu napreduje. Kako ste uspeli da održavate stabilnost kursa u vreme globalnih lomova?
– Relativna stabilnost kursa dinara prema evru zaštitni je znak NBS u poslednjih 12 godina. Od kada sam došla na čelo Narodne banke, najvažnije mi je bilo da povratim poverenje u našu valutu. Dinar je od 6. avgusta 2012. do danas prema evru nominalno ojačao za jedan odsto. U deceniji pre toga – od 2002. sve do 6. avgusta 2012. – izgubio je polovinu svoje vrednosti uprkos tome što je NBS tada potrošila preko 13 milijardi evra za njegovu odbranu. Tokom poslednjih gotovo 12 godina, ne samo da smo ostvarili stabilnost, već smo uspeli da intervencijama povećamo devizne rezerve za gotovo osam milijardi evra. Time smo taj stub stabilnosti naših finansija doveli do rekordnog nivoa od 25 milijardi evra. Ključno je bilo što smo zajedno sa predsednikom i Vladom pokazali da kada “sve u svetu stane”, imamo znanja i sposobnosti da postignutu stabilnost održimo – to je dodatno ojačalo poverenje međunarodnih ulagača da je njihov kapital u Srbiji siguran i da mogu da nastave da ulažu.
Predstavnici vlasti često ističu da rastu BDP, ulaganja… Koliko je to u disproporciji sa ulaskom u radnje gde su mesecima primetna poskupljenja? Mogu li povećanja plata ispratiti inflaciju?
– Inflacija u Srbiji je uvezena i njena drugačija priroda zahtevala je i drugačije reagovanje i Vlade i NBS u kontinuitetu, ali postepeno. Činili smo sve da zaštitimo standard stanovništva, ali i da ne ugrozimo privredni rast. I rezultati nam daju za pravo – BDP je u drugoj polovini prošle godine znatno ubrzao rast, koji je na nivou 2023. iznosio 2,5 odsto, dok je inflacija od aprila na stabilnoj opadajućoj putanji i prepolovljena je, kao što smo i projektovali. Njen povratak u granice cilja od tri plus-minus 1,5 odsto očekujemo sredinom godine. Pri tome, plate rastu brže od inflacije i ostvaruju realan rast i zajedno sa rastom zaposlenosti utiču na poboljšanje životnog standarda naših građana.
Foto Tanjug
Kada bi Srbija mogla da dobije investicioni kreditni rejting i šta bi to značilo za privredu i građane?
– Da nije bilo dodatnih šokova iz međunarodnog okruženja, a pre svega energetske krize u Evropi, Srbija bi već imala investicioni rejting. Kreditni rejting Srbije i tokom pandemije i višedimenzionalne krize u poslednje tri godine očuvan je na korak do investicionog, dok je u mnogim zemljama došlo do sniženja rejtinga. Kao što i same agencije ističu, uprkos povećanim eksternim rizicima, stabilni izgledi za dalje povećanje rejtinga zadržani su zahvaljujući znatnom povećanju otpornosti Srbije, koja je rezultat odgovornog vođenja ekonomske politike, kao i zadržanim povoljnim izgledima privrednog rasta, prilivu stranih direktnih investicija, kredibilnoj monetarnoj politici i ojačanim deviznim rezervama, uređenim javnim finansijama i uspehu u sprovođenju strukturnih reformi. Napominjem da su uslovi zaduživanja po osnovu emitovanih hartija od vrednosti na međunarodnom tržištu početkom 2023. bili na gotovo istom nivou kao u zemljama koje imaju investicioni rejting.
Da li ćemo nastaviti da naše rezerve punimo zlatom? Je li to u ova krizna vremena najsigurnije sredstvo obezbeđenja?
– Povećanje zlatnih rezervi je važan deo ukupnog jačanja stabilnosti domaćeg finansijskog sistema. Zlatne rezerve su na kraju januara iznosile rekordne 40,2 tone, protivvrednosti 2,45 milijardi evra. Koliko je bilo važno što smo od 2019. krenuli u intenzivnije povećanje zlatnih rezervi govori i činjenica da je vrednost zlata na međunarodnom tržištu od sredine 2019. uvećana za 60 odsto, što opravdava njegov status “sigurnog utočišta” u stresnim vremenima. U odnosu na 2012. količinski su više nego udvostručene – sa 15 na 40 tona, vrednosno uvećane čak četiri puta (sa 0,6 na 2,45 milijarde evra). NBS je prvi put kupovala zlato u inostranstvu krajem 2019. (devet tona), a zatim i krajem 2020. (tri tone). Sve navedene kupovine zlata (sve sa međunarodnim LGDS standardom) obavljane su na međunarodnom tržištu u Londonu, preko jedne od najkredibilnijih institucija – Banke za međunarodna poravnanja (BIS) iz Bazela. Rezerve zlata čuvamo u našim trezorima u Srbiji. U poslednjih više od deset godina kupujemo zlato iz domaće proizvodnje i to ćemo nastaviti.
Foto Tanjug
Razmišljate li možda o još nekim olakšicama kada je reč o kreditnom zaduženju građana?
– Kontinuirano pratimo situaciju u finansijskom sektoru, kao i na celokupnom domaćem i međunarodnom tržištu i blagovremeno ćemo, kao i do sada, po potrebi preduzimati sve neophodne aktivnosti kako bi se očuvao standard građana i omogućilo nesmetano funkcionisanje finansijskog sistema. U septembru 2023. omogućili smo privremeni zastoj daljeg rasta i umanjenje kamata na stambene kredite, pre toga omogućili smo građanima u finansijskim teškoćama da restrukturiraju potraživanja na osnovu potrošačkog, gotovinskog ili drugog sličnog kredita. Važno je istaći da je, zahvaljujući preduzetim merama i aktivnostima, učešće problematičnih kredita zadržano na oko tri odsto, na istorijski najnižem nivou.
Foto Tanjug
Koga se tiču moja rane i patnje
Rođeni ste na KiM. Kako proživljavate Kurtijev teror? Njegova policija upala je čak i u ambulantu u vašoj Prištini…
– Koga se tiču moje rane i moje patnje, moji ožiljci i gde su nadgrobni spomenici mojih najbližih? Moji i svih nas koji smo pronašli svoj komad neba u ovom delu svoje Srbije. Kažu život je, dešava se. Ali nije to prirodna nepogoda, to je nasilje u svetu koji sebe naziva civilizovanim i pravno uređenim. Više puta sam rekla da nikada nisam planirala da napustim svoj grad, i ne samo to, verovala sam da nikada neću morati to da učinim. Zastrašivanje i proterivanje srpskog naroda sa njegovog vekovnog ognjišta činjenica je sa kojom se niko ne može i ne sme pomiriti.
Uloga dolara i dalje snažna
Verujete li u “dedolarizaciju” i šta bi značilo ukidanje primata američke valute u svetu koje zagovaraju u BRIKS?
– Različiti šokovi koji su zadesili svet u poslednjih nekoliko godina pokrenuli su u određenoj meri i proces dedolarizacije. Ipak, uloga dolara u svetskim ekonomskim tokovima i dalje je snažna. Nesporna je sa druge strane i inicijativa određenih zemalja, okupljenih oko BRIKS, da se poveća značaj valuta određenih velikih zemalja u razvoju u globalnim tokovima, pre svega kineskog juana. Mi svakako pratimo i analiziramo sva kretanja na globalnim tržištima i imamo rasprostranjenu i raznovrsnu mrežu partnera.