Srbija ostaje opredeljenja za evropski put kao svoj glavni strateški geopolitički cilj, a utisak samita je da Nemačka želi da vidi zapadni Balkan u EU, izjavio je juče predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević u Berlinu, gde je učestvovao na Samitu „Berlinski proces”, kojim se obeležava 10 godina tog procesa. Vučević je, u izjavi za srpske medije posle samita, rekao da je utisak da Nemačka želi da potpuno revitalizuje taj projekat i da on dobije potpuno nov zamah, kao i da je na konferenciji predstavljeno mnogo konstruktivnih ideja. „Nije bilo teških tonova, iako uvek ima peckanja i provokacija, ali nije ništa što bi predstavljalo političku diplomatsku opasnost za Srbiju”, rekao je Vučević, preneo je Tanjug.
Premijer je rekao da je Srbija u Berlinu potpisala dva dokumenta – Sporazum o pristupu visokom obrazovanju na zapadnom Balkanu i Deklaraciju podrške akcionom planu o Zajedničkom regionalnom tržištu (CRM) 2025–2028. „To su dokumenti na koje nemamo zamerke, ali Srbija uvek stavlja rezervu jer vidimo zapadni Balkan kao „pet plus jedan”, a ne kao šest država. To su naše napomene i crvene linije koje uvek ističemo”, podvukao je Vučević. Kazao je da je na samitu izneo plan Srbije da ostaje opredeljenja za evropski put kao svoj glavni strateški geopolitički cilj. „Srbija želi da vidi veću prisutnost evropskih investicija, infrastrukturnih projekata. Posebno smo pričali o energetskom sektoru, to je bila tema i u razgovoru sa ministrom za evropske poslove Francuske, sa italijanskim i mađarskim premijerima”, naveo je Vučević.
Prema njegovim rečima, bilo je mnogo tema o migrantskim krizama, usklađivanjima viznih režima… „Neko od govornika uvek spomene Ruse, Kineze, toga uvek ima, ali stičem utisak da nije bilo negativnog konteksta, već da je želja Nemačke bila da poruči svima da treba da budu deo EU”, ocenio je Vučević. Na konstataciju da je nemački kancelar Olaf Šolc veći deo govora posvetio odnosima Beograda i Prištine i da je tražio nastavak dijaloga i rešavanje otvorenih pitanja i na pitanje da li je to bila dominantna tema na panelima na kojima je učestvovao, Vučević je rekao da nije i da su još dva govornika u nekim segmentima napomenuli odnos Beograda i Prištine, ali da ta tema nije dominirala.
„Imao je Kurti opasku o Pekingu i BRIKS-u, ali nije bilo nešto dramatično o tom pitanju”, napomenuo je Vučević. Istakao je da je Srbija dobila brojna priznanja u smislu ekonomskih rezultata i realizacije infrastrukturnih projekata i da je pozdravljeno potpisivanje Memoranduma sa Severnom Makedoniji o izgradnji interkonektora preko Severne Makedonije ka Grčkoj. „Imamo ponudu i Rumunije. Ja sam potencirao Koridor 10, to je istakao i premijer (Mađarske Viktor) Orban, a i premijer (Severne Makedonije Hristijan) Mickoski se tome pridružio. Orban je govorio u ravni predsednika Aleksandra Vučića i pokazao da je veliki prijatelj Srbije i vrlo jasno rekao da nema rešenja zapadnog Balkana bez prijema Srbije u EU”, rekao je Vučević.
Na pitanje da li je Nemačka promenila politiku prema Srbiji, Vučević je odgovorio da je, prema njegovoj oceni, nemački kancelar Šolc u Berlinu hteo da pošalje poruku da Nemačka želi da vidi zapadni Balkan u Evropskoj uniji. Vučević je rekao da je nemačkom izaslaniku za zapadni Balkan Manuelu Zaracinu preneo zabrinutost zbog velikih gužvi na administrativom prelazu Merdare, i nakon što je Priština saopštila da je ukinula zabranu ulaska robe iz centralne Srbije na AP KiM. „Vidimo opet neke prepreke i blokade, ali nismo hteli da to potenciramo u tom zvaničnom formatu i kvarimo ovu, na neki način, slavljeničku atmosferu desetogodišnjice Berlinskog procesa. Ali smo mu na marginama rekli, moji saradnici i ja, da to što se dešava trenutno na Merdaru nije ono što bi trebalo da bude dogovor CEFTA”, istakao je premijer. Rekao je da su Zaracinu dali fotografije koje su dobili od direktora Kancelarije za KiM Petra Petkovića snimljene direktno na tom administrativnom prelazu.
Vučević je istakao i da postoji jedna kontradiktornost, a to je da su neki zahvalili Prištini na rešavanju problema oko CEFTA-e, a svi su zaboravili da je Priština napravila problem oko tog sporazuma. „Napravite problem pa ga onda ispravite, pa vam svi zahvaljuju. Ali, da ne mračim. Hvala kancelaru Šolcu na prijemu, predsednici Evropske komisije. Idemo dalje da radimo”, poručio je Vučević. Naglasio je da Srbija ostaje na evropskom putu, ali da joj ne pada na pamet da prekida ekonomske odnose sa drugim partnerima ako to nije u našem interesu.
Na pitanje da li se može očekivati funkcionisanje regionalnog tržišta nakon što je Priština kočila CEFTA-e i da li se može očekivati neko drugačije ponašanje EU, Vučević je odgovorio da ima obećanje od Nemaca da će „sve to biti bolje ili pristojnije uređeno”. Naveo je da je Priština sada dozvolila samo na administrativnom prelazu Merdare da ulazi roba iz centralne Srbije, kao i da još ne dozvoljava ulaz preko Jarinja i Brnjaka, pod izgovorom da čekaju skenere iz Nemačke. „Time će da potvrde kako postoji bojazan i od trećeg faktora, od trećih država, da mi, ne znam šta, prenosimo preko administrativne linije, pa su zato potrebni skeneri. Prave se te veštačke gužve, pratićemo”, rekao je premijer i podsetio da je u južnoj srpskoj pokrajini trenutno u toku predizborna kampanja pred izbore koje Priština organizuje u februaru naredne godine.
Ocenio je da će u budućnosti zbog toga biti raznih izazova, ali da je, kako je rekao, na građanima Srbije da budu mirni, strpljivi i da shvate da u mirnim uslovima Srbija pobeđuje. „Mi se najbrže ekonomski razvijamo u odnosu na ostale države i regione, samo treba da budemo pametni i mudri, da nas ne ponese sujeta i ego, nego da budemo strpljivi, da verujemo u sebe i da znamo šta radimo… Treba da imamo strpljenja, da nam ekonomski jača država, da čuvamo naš narod, da nam narod ostane, da pomognemo Srbima na Kosovu i Metohiji”, istakao je premijer. Podsetio je da su srpski pasoši građana Srbije sa AP Kosova i Metohije od juče u punoj funkciji i da su priznati od Evropske komisije, tako da oni bez vize mogu da putuju po Evropi.
Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je na otvaranju ovog samita da svi znamo koliko je region zapadnog Balkana i dalje oblikovan sukobima iz prošlosti, kao i da je vreme da se oni prevaziđu i da se okrenemo prema budućnosti. „Zato želim da poručim našim prijateljima iz Beograda i Prištine, nemojte dopustiti da vas prošlost vrati unazad sa puta prema mirnoj i prosperitetnoj budućnosti. I dalje sam uveren da ta budućnost leži u EU, a da tamo vodi samo jedan put – potpuno sprovođenje sporazuma koje ste već postigli”, podvukao je Šolc. Dodao je da je jasno da će zemlje zapadnog Balkana samo zajedno moći da uđu u EU, što regionalnu inicijativu za dobrosusedske odnose čini još važnijom. „Nadam se da neće proći još 10 godina dok svih šest država konačno ne postanu članice EU”, zaključio je Šolc.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je govoreći o Planu rasta za zapadni Balkan, rekla da su njime otvorena vrata određenim sektorima jedinstvenog tržišta, a da bi se to iskoristilo potrebno je da region usvoji relevantne reforme kako bi imao jednake uslove za sve. „Ukupno šest milijardi evra iz Plana rasta može da počne da pristiže pre kraja godine. To nikada ne bi bilo moguće bez Berlinskog procesa”, zaključila je ona. Pristupanje zapadnog Balkana Evropskoj uniji je geopolitički prioritet, poručio je evropski komesar za susedsku politiku i proširenje Oliver Varhelji, koji je učestvovao na Samitu „Berlinskog proces”.
Srdačan razgovor sa Obranom, iskrenim prijateljem naše zemlje
Miloš Vučević se u Berlinu sastao i sa premijerom Mađarske Viktorom Orbanom, kao i sa francuskim ministrom za Evropu Bendžaminom Hadadom. „Srdačan razgovor sa premijerom Viktorom Orbanom, iskrenim prijateljem Srbije, tokom Samita ’Berlinski proces’”, naveo je Vučević na „Instagramu. U okviru Berlinskog procesa, on je učestvovao na panelima posvećenim regionalnoj saradnji i zajedničkom regionalnom tržištu, kao i Zelenoj agendi, povezivanju i energetici.