Parlamentarna opozicija još vaga da li će i gde izaći na lokalne izbore koje je u petak raspisala predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić. Ukoliko uspeju bar donekle da vrate optimizam iz vremena uspona protestnog pokreta „Srbija protiv nasilja”, kao i pridružene koalicije NADA, taj deo opozicije mogao bi da pretenduje na konkretnije rezultate u Novom Sadu, Nišu i još nekim gradovima Srbije, ali i pojedinim centralnim beogradskim opštinama. Zato se postavlja pitanje da li su odluku o selektivnom kandidovanju u nekim od gradova i opštinama, ali za sada zvanično odbijajući puno učešće u izbornom procesu u prestonici, zaista doneli jer su tamo izborni uslovi navodno bolji. Jer je jasno da su oni svuda isti. A možda su čitali istraživanja po kojima u jednim sredinama bolje stoje nego u nekim drugim. To što neke partije preskaču beogradske izbore kao da je motivisalo Savu Manojlovića iz pokreta „Kreni–promeni”, koji je u borbi protiv opozicione kakofonije i apatije najavio samostalan izlazak u Beogradu i Novom Sadu.
Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar kaže da je do podela u opoziciji došlo zbog pitanja izlaska ili neizlaska na beogradske izbore, dok će drugi problem biti najava bojkota koji će, kako se sada vidi, biti sproveden samo u prestonici, dok tog bojkota neće biti u Novom Sadu i Valjevu. Za „Politiku” kaže da šanse da nekadašnja koalicija SPN bojkotuje izbore van glavnog grada nisu velike i činjenica da će te stranke ili izaći na izbore ili će izaći indirektno preko grupe građana govori da će taj bojkot da bude veoma selektivan. „Za sada se čini da će u svim opštinama i gradovima izaći lista ’Biram borbu’, siguran sam da će u većini gradova i opština izaći one partije koje su u bojkotu, direktno ili preko grupe građana i da će jedini bojkot biti u Beogradu. Najveći politički ceh će platiti birači u prestonici jer je to neka crvena linija preko koje bojkot opozicija neće preći”, kaže Klačar i dodaje da je, koliko god da su izbori blizu, teško prognozirati koliko će biti opozicionih izbornih lista.
Jedino što je parlamentarna opozicija suštinski trebalo da uradi, ona nije uradila – nije ostala jedinstvena. Bilo da je celovita izašla na izbore ili da se čitava odlučila za bojkot. Umesto toga, jedino dobro i kvalitetno što su uradili, verovatno pod nečijom sugestijom, pritiskom ili zbog sopstvenih sujeta – u velikoj meri su uništili.
Lider Nove Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović ocenio je da je na beogradskim izborima 2. juna „zakazana krađa” i najavio će se boriti da „izlaznost bude smanjena”. Ocenio je da (oni koji izlaze na te izbore) tako postaju „saučesnici u krađi Vučićevih i Hilovih izbora”. „Ljudi, je l’ se vi igrate, šalite? Boriću se da se smanji izlaznost”, rekao je Jovanović za deo koalicije „Srbija protiv nasilja” koji izlazi na izbore.
Za razliku od Jovanovića, lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas navodi da građane neće pozivati na bojkot predstojećih izbora. On je za list „Nova” rekao da je većina odbora te stranke donela odluku da ne učestvuju na izborima u svojim opštinama i gradovima i naveo da SSP bojkotuje izbore u Beogradu jer se tu „već dogodila izborna krađa” i, kako je ukazao, biće „opet pokradeni”. Kako je rekao, od 88 opština i gradova, u kojima će se 2. juna održavati izbori, odbori SSP će izaći u manje od deset.
A predsednik Pokreta obnove kraljevine Srbije (POKS), koji je deo koalicije NADA, Vojislav Mihailović kaže da se ovde ne radi o podeli u redovima opozicije, nego samo o razlikama u taktici koja treba da dovede do promene vlasti i pobede opozicije u Beogradu. Za „Politiku” kaže da su na decembarskim izborima shvatili o kakvim razmerama izborne krađe se radilo tada i kako je to pripremano dve godine dovlačenjem glasača s lažnim prebivalištima u Beograd. „Naše stanovište je da se pre izlaska opozicije na izbore treba izboriti za izborne uslove takve da oni budu koliko toliko fer i demokratski i bez mogućnosti da glasa neko u Beogradu ko tu ne živi, niti ima bilo kakve veze s ovim gradom. Drugi su bili u uverenju da je pobeda u našem glavnom gradu moguća bez obzira na krađe, kupovine glasova, medijsku neravnopravnost. Vreme će pokazati ko je bio u pravu. Voleo bih da mi nismo”, kaže Mihailović.
Narodna poslanica i potpredsednica Pokreta slobodnih građana Ana Oreg istakla je da je važno da opozicija izađe na lokalne izbore u Novom Sadu, kao i da odluka da ne bojkotuju izbore ne znači da odustaju od borbe za izborne uslove. Inače, sve stranke koje čine opoziciju u Novom Sadu, NADA, Dveri, Narodna stranka, SSP, Pokret „Bravo”, Pokret za preokret, donele su odluku da izađu na junske izbore. „Uspeli smo da se dogovorimo da smo svi tu na istom zadatku, da hoćemo da smenimo režim Srpske napredne stranke u gradu. Oko modaliteta i konkretnih kolona, da li će se ići u jednoj, dve ili tri, još je uvek ostalo otvoreno i o tome ćemo razgovarati”, kaže za naš list Oregova i podseća da osam godina u Novom Sadu opozicija ne izlazi na izbore.
Raduje se najavi da će i pokret „Kreni–promeni” učestvovati na izborima u Novom Sadu. „Volim kada ljudi uskoče u političko blato i kad iz aktivizma počnu da se bave politikom zato što je rešenje da se stvari reše u ovoj zemlji, što na lokalu, što republički. Ne znam ko predstavlja ’Kreni–promeni’ u Novom Sadu, ali vrlo rado ćemo i sa njima razgovarati oko mogućeg saveza”, navodi ona.
Odluku da Savo Manojlović izađe na izbore podržao je deo opozicije koji izlazi na izbore. Na društvenim mrežama se može pročitati da je pravo vreme da oni izađu na izbore odlukom tri partije iz bivše koalicije „Srbija protiv nasilja” i koalicije NADA, ostavlja brisan prostor za nove ljude i novu organizaciju kakva je „Kreni–promeni”. A Miroslav Aleksić, jedan od lidera nove koalicije „Biram borbu”, kaže da nije važno to što je Savo Manojlović odlučio da samostalno izađe na izbore i da je važnije što je Manojlović odlučio da uđe u politiku.
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković kaže da je Savo Manojlović bio poznat kao „ekspert za litijum”. Za naš list navodi da sada mora da ponudi nešto novo, neku priču za Beograd i da ne zna kako će se snaći. „On se pojavljivao kao građanski aktivista, jedno je biti to, a nešto sasvim drugo politički lider. Ne znam kakvu organizaciju ima, koliko ima aktivista. Njegova šansa je što je novo lice, nema hipoteke koje imaju drugi predstavnici opozicije, nikada nije bio u vlasti, ne vezuje se za korupciju i relativno je novo lice. Ima određeni potencijal i može na entuzijazam da izvuče i pretpostavljam da će moći da pređe cenzus od tri odsto. Izvesno je da će biti član beogradskog parlamenta i ukoliko bude imao iole zadovoljavajući tretman u medijima. Veliko je pitanje kako će ga tretirati opozicioni mediji jer činom izlaska na izbore postaje konkurent onim liderima koji su bliski ovim medijima. Ako ga budu smatrali kao oštru konkurenciju, teško da će imati neki prostor za promociju. On je bio korišćen u obračunu s vlašću oko litijuma i tu je bio ’bustovan’ i bio na televiziji. Ne očekujem da će imati adekvatan tretman u proopozicionim medijima, tako da će imati problem da se predstavi”, kaže Dejan Vuk Stanković.
Tri dana posle raspisivanja lokalnih izbora još nije pouzdano poznato ni u koliko kolona će izaći opozicija. Tako politički analitičar Branko Radun kaže da se našalio rekavši „da li imate neko lakše pitanje”. Za „Politiku” navodi da odgovor na pitanje u koliko kolona će izaći opozicija ne znaju ni oni koji bi trebalo da budu najviše zainteresovani za lokalne izbore. „To sad sve zavisi od grada do grada. U Beogradu će bojkotovati Đilas i Ponoš, a u Novom Sadu izlaze, i to će izaći sa istim onima s kojima su bili u koaliciji na decembarskim izborima. Glavni grad je postao poseban slučaj jer tu izbore bojkotuju SSP i Srce. Na junskim lokalnim izborima biće više kolona, jednu će činiti građanski deo, druga i treća su dva krila Nestorovićevog pokreta, četvrta je Novi DSS, koji će verovatno u Novom Sadu biti na istoj listi s građanskom opozicijom. U različitim lokalnim sredinama može se očekivati da će na izbore izaći lokalni pokreti ili udruženja građana”, kaže Radun.
A Dejan Vuk Stanković za naš list kaže da je siguran da ni sama opozicija u ovom trenutku ne zna koliko će kolona da kandiduje. „Jedinstvenog fronta neće biti, a vrlo je diskutabilno šta se smatra danas opozicijom, jer deo opozicije iz ’Srbije protiv nasilja’ koji je spreman da izađe na izbore već dobija kvalifikacije u tim tzv. kritičkim medijima da su ’izdajnici opozicije’. Veliko je pitanje ko je sada prava, a ko lažna opozicija, za razliku od Vučića, čiji blok će biti jedinstven, biće previše opozicionih kolona, a dovoljno da ne uspeju. Oni mogu da imaju dobar rezultat samo ukoliko su u jedinstvenom frontu i ukoliko zahvate različite stratume u biračkom telu”, navodi Dejan Vuk Stanković.Antrfile
Šta će biti posle 2. juna
Kakva će biti opoziciona scena posle junskih izbora zavisiće pre svega od rezultata na izborima. Čini se da će ključni biti beogradski izbori, smatra Bojan Klačar. „Posle izbora sa sigurnošću očekujem da će doći do prekompozicije u opozicionom delu i da će Srbija izaći iz jedne faze koja je trajala nekoliko meseci – isforsiranog dvopartizma, jer su se sva politička dešavanja događala na dva pola – SNS-u i ’Srbiji protiv nasilja’. Posle junskih izbora imaćemo pluralističniju političku scenu i očekujem da će se pet značajnih političkih grupacija formirati”, kaže Klačar.
Kako će to u praksi izgledati? Klačar smatra da će izbori u Beogradu biti vododelnica za prepakivanje političke scene. On smatra da ukoliko Savo Manojlović i „Biram borbu” naprave sličan ili bolji rezultat nego na decembarskim izborima „Srbija protiv nasilja” i NADA, onda će te dve grupacije moći da računaju da će da postanu stožerni deo okupljanja opozicije. I obrnuto, ukoliko te dve liste ostvare značajno manji broj glasova nego nekoliko meseci ranije, onda se može reči da će i dalje ključne poluge u opoziciji i dalje držati SSP i Dragan Đilas.
Dejan Vuk Stanković pak ne zna ko će tu da se nametne u ovom uslovima, ali je saglasan da onaj ko bude imao najubedljiviji rezultat imaće šanse da preuzme primat u opoziciji. Kaže da će junski izbori biti takmičenje u opoziciji. „Onaj deo koji ne izlazi u Beogradu nije odustao od bavljenja političkom, oni su finansijski i medijski najuticajniji, ali je pitanje kako će proći u medijskom ratu između njih, koji je izvestan. Kada se izmere u biračkom telu, moći ćemo da kažemo ko šta radi i kako će da izgleda ta scena. Ono što sada mogu da kažem izgledaće haotično i konfuzno, tu ima previše aktera sa sličnim ili istim porukama. To zbunjuje građane i sprečava da se iskristališu jasna vrednosna i politička uverenja da bi predstavljali alternativu vlasti. Mislim da će ova opozicija šta god da uradi na izborima biti dobar saveznik vlastima”, zaključuje Stanković.