SRPSKA SLOGA KAO TRN U OKU MOĆNICIMA SA ZAPADA: Intervju – Maja Gojković, predsednica Pokrajinske vlade
SAMO u poslednje dve decenije Maja Gojković na polju politike postigla je u dva navrata ono što nije nijedna žena pre nje – 2004. godine, na direktnim izborima, izabrana je za prvu gradonačelnicu Novog Sada, a maja ove godine Pokrajinska vlada prvi put u istoriji izvršne vlasti u Vojvodini dobila je – predsednicu.
Foto Pokrajinska Vlada
– Za mene je to veliko priznanje od predsednika države i SNS koji je izašao u javnost sa tim predlogom. Godinama je naša stranka na čelu republičke vlade imala ženu, a sada je meni povereno da vodim Pokrajinsku vladu. Za mene velika čast, a nadam se i veliko ohrabrenje svim ženama bez obzira na profesiju kojom se bave – kaže u razgovoru za “Novosti” Maja Gojković.
Prvih mesec i po vašeg mandata proteklo je vrlo dinamično od lokalnih izbora, nevremena, do prvog Svesrpskog sabora u Beogradu… Kako tumačite odjeke srpske sabornosti?
– Dugo na političkoj sceni nije bilo ovako snažne poruke važnih političkih činilaca u Srbiji i Republici Srpskoj, a uz prisustvo srpskih predstavnika iz zemalja koje nas okružuju. Potrebni su nam zajednička kultura i obrazovanje, uz veliku sabornost Srpske pravoslavne crkve koja je naš krov ispod kojeg živimo vekovima. Sa Sabora je prvenstveno upućena poruka zajedništva i mira. Reč “mir” danas je najskuplja reč u Evropi i svetu, a svakako i u našem okruženju. Prvi Svesrpski sabor je istorijski događaj i velika mi je čast što sam bila učesnik.
Koji zajednički imenilac proizlazi iz brojnih nepovoljnih reakcija povodom Sabora?
– Proizlazi da se niko ne raduje slozi srpskog naroda. To je vidljivo bilo i kroz istoriju. Lakše je zapadnim moćnicima da podržavaju srpsku neslogu nego da se raduju našoj slozi. To je sasvim očigledno iz negativnih komentara koji su usledili.
FOTO TANJUG/ NENAD MIHAJLOVIC
Da li bi odjeci Sabora bili tako glasni da prethodno tajno pripremana rezolucija o “srpskom genocidu” nije iznenadila zapadne moćnike tesnim izglasavanjem u Generalnoj skupštini UN?
– Besmislen je pokušaj da se srpski narod proglasi genocidnim jer dobro je poznato da mi to nikada u istoriji nismo bili. Zahvaljujući našim i žrtvama velikih naroda u dva svetska rata, Evropa je mogla da odahne duži niz godina. Danas, očigledno, mnogima smeta veličanstvena slika predsednika Vučića u UN, zaogrnutog zastavom svoje male zemlje kao štitom, zemlje koja vodi politiku u interesu svog naroda, a koji je uvek u presudnim istorijskim obrtima za čovečanstvo bio na strani slobode, protiv fašizma i nacizma.
Naglasili ste u ekspozeu da će Pokrajinska vlada afirmisati “neosporivo stav da je Srbija jedna i jedinstvena te da će APV biti njen deo na koji će čitava država biti ponosna”?
– To je moj odgovor na one nemile izjave koje smo nedavno imali priliku da čujemo od nekih pregalaca javne reči u kojima su pokušali da iznesu nekakva drugačija viđenja ove pokrajine uz mnogobrojne uvrede SPC, srpskog naroda i države Srbije. Bila sam zgrožena tim izjavama. Rođena sam u Novom Sadu i Vojvodini, životno i poslovno vezana sam za ovaj prostor i ne mogu da verujem da neko sebi daje za pravo da tako govori u ime ogromne većine građana, pokušavajući da uzdrma naš mir, slogu i zajedništvo. Pritom, i da na nevaspitan način glasno govori o SPC, o hramovima i nekim izmišljenim nacijama. Koliko su te izjave besmislene i koliko je Vojvodina neraskidivi deo Srbije, ukazuje i ovaj detalj – imamo republičkog premijera i predsednika Pokrajinske vlade iz Novog Sada kao i gradonačelnika, takođe Novosađanina. Podršku smo dobili od velikog broja birača i zahvalni smo im na tom poverenju.
Koliko, ipak, mogu da budu opasne te izjave kada dolaze sa pojedinih fakulteta Novosadskog univerziteta?
– Studenti su dali najbolji odgovor. Oni ne žele profesore koji pokušavaju da kreiraju njihove vrednosti, pokušavaju da ih usmere protiv njihove države, tradicije, predaka… Studenti su u ovom slučaju apsolutno u pravu. Izjavu da će neko da pravi pabove u hramovima SPC doživela sam i kao najveću ličnu uvredu. U našoj državi, najveće vrednosti su poštovanje te države, porodice, tradicije i crkve. Ne dam da mi bilo ko dira SPC, kao ni druge konfesije. Pravo svakog je da izabere da bude vernik ili ateista.
Ali, niko nema pravo da vređa vernike i crkvu.
Kako gledate na protivljenje pojedinih manjih stranaka i nevladinih organizacija povodom najave izgradnje hrama posvećenog Svetim mučenicima bačkim u Novom Sadu?
– Ne postoji bilo gde u svetu slučaj da se neko protivi podizanju crkve – memorijala. Ovaj hram posvećen je stradalnicima Južne Bačke i Novog Sada. Gotovo da ne postoji nijedna porodica koja u Novosadskoj raciji 1942. godine nije izgubila barem jednog člana. To je, ponavljam, nevaspitanje i prostakluk pojedinaca koji ne razmišljaju koliko ljudi povređuju lakoćom izgovaranja takvih reči. To je ista ona grupa koja je nastojala da nam iz sećanja izbriše i NATO agresiju, kada su u Novom Sadu stradali i ljudi i mostovi.
Period od 2000. do 2016, kada je u Vojvodini na vlasti bila koalicija oko DS, karakterisalo je i podsticanje netrpeljivosti na relaciji Novi Sad – Beograd. Koliku štetu je to nanelo ponajviše samoj Vojvodini?
– Ta politika je davno pobeđena. Građani su nedavno na izborima ponovo i o tome rekli svoje mišljenje. To je bio potpuno pogrešan put jer nema bližih gradova od Beograda i Novog Sada. Podsetiću na 2004, kada sam izabrana za gradonačelnicu, da je jedna od mojih poruka glasila “za bliži Novi Sad, za bliži Beograd” na panoima koje sam imala u oba grada. A pokušaje nametanja netrpeljivosti prema svojoj prestonici ne neguje nijedan ozbiljan narod. To rade političari, nesposobni da osmisle ozbiljnije programe. Podsetilo me to na moju baku Olgu koja se na one koji govore i čine besmislice osvrtala odmahivanjem ruke i sa pet reči: “Makar ko i makar šta”.
Sa bivšim predsednikom pokrajinske Skupštine Ištvanom Pastorom imali ste izuzetnu saradnju. Očekujete li da se ona jednako uspešno nastavi i sa Balintom Juhasom?
– Verujem da će Pokrajinska vlada i Skupština kao što je to i do sada bio slučaj, partnerskim odnosom, konstruktivnom saradnjom, nastaviti da doprinose rešavanju svih pitanja, a koja su od vitalnog značaja za AP Vojvodinu. Saradnja sa gospodinom Pastorom imala je posebnu vrednost. Bio je izuzetan saradnik, umeo je da deli odgovornost i doprinosi napretku države, a posebno kada je reč o izgradnji prijateljstva između Srbije i Mađarske. Nastavak saradnje sa sadašnjim predsednikom parlamenta Balintom Juhasom neće biti ništa manje značajan. Imamo dobar podstrek iz prethodnog iskustva koje je dalo značajne rezultate jer je građeno na dugogodišnjem iskrenom međusobnom poštovanju i poverenju. Tu smo gospodin Juhas i ja, da sa našim saradnicima nastavimo tu politiku dobrobiti za sve nas.
Putanja daljeg razvoja APV, najavili ste, podrazumevaće – visok životni standard, energetski održivu, digitalno i prostorno povezanu Vojvodinu. Koliko su blizu ovi ciljevi?
– Plan razvoja AP Vojvodine (2023-2030) je najvažniji dokument. U njemu su definisani ciljevi u svim oblastima društvenog života, rast životnog standarda, energetski održiva, digitalna i prostorno povezana Vojvodina, interkulturalna. Radimo zajedno sa Vladom Republike Srbije i lokalnim samoupravama na realizaciji ovih ciljeva. Svaki dan smo bliži cilju, jer nastavljamo ono što smo i započeli 2016, a to je da obezbedimo još bolji život za sve naše građane.
Foto Pokrajinska Vlada
Koliki značaj za Vojvodinu ima državni plan “Skok u budućnost”?
– Povezan je sa “Ekspom 2027”, iz kojeg su veliki projekti ušli u “Skok u budućnost”, a odnose se i na Vojvodinu. To je završetak pruge Beograd – Novi Sad – Subotica koji će unaprediti život ljudi. Obavljaće brže poslove, imaće više vremena za sebe i porodicu.
Takođe, auto-put “Osmeh Vojvodine” od Kikinde do granice sa Rumunijom povezaće vojvođanske gradove i opštine. To će značiti da hiljade studenata, ako mogu da do Novosadskog univerziteta stignu vozom ili automobilom za četrdesetak minuta, neće više morati da iznajmljuju skupe stanove. Tu je i Fruškogorski koridor, mostovi. “Biosens” i ostali instituti doprinose unapređenju proizvodnje. To su pravi pravci razvoja.
Hoće li to motivisati mlade da ne “beže” svi u IT, već da se posvete poljoprivredi i vrate na porodična imanja?
– Želimo da zadržimo mlade na selu, da imamo ravnomerni regionalni razvoj, da zaustavimo odliv stanovništva iz ruralnih područja. U poljoprivredi za podršku mladim poljoprivrednicima do 40 godina preko Pokrajinskog sekretarijata u 2024. planirano je 200 miliona dinara. To je konkretna podrška mladima da ostanu na selu i da započnu svoj biznis, jer subvencija iznosi do 1,5 miliona dinara ili 90 odsto od planirane investicije. Podržavajući nove generacije mladih poljoprivrednih proizvođača Pokrajinska vlada daće punu podršku da ostanu na selu.
FOTO TANJUG/ VLADA AP VOJVODINE/ ANDREJ PAP
Ljudskost iznad materijalnog
Gumicom globalizma brišu se tradicionalne vrednosti. Koje od njih je neophodno sačuvati da bismo opstali kao narod?
– Patriotizam, ljubav prema porodici, precima, veri, komšijama… Veoma je važno i međugeneracijsko razumevanje. Ranije su se poštovali stariji članovi porodice, komšije. Podrazumevalo se da znaš i ko živi pored tebe i da mu se nađeš kad zatreba. Ne dozvolimo da se, u trci za materijalnim vrednostima, otuđimo od braće, sestara, roditelja, pa i sopstvene dece. Odložimo telefone dok razgovaramo sa roditeljima, decom… Duhovnost i ljudskost uvek moraju da nadrastu to materijalno. Ako o tome povedemo računa, bićemo bolji ljudi.
