„Za uništenje jedne nacije nisu vam potrebne atomske bombe i rakete. Dovoljno je uništiti obrazovanje” (rektor jednog Univerziteta u Južnoj Africi). Uništavanje obrazovanja i stvaranje robova novog svetskog poretka jedan je od metoda porobljavanja nezavisnih nacija. Glavnu ulogu u tome imaju korumpirani mediji u rukama svetske političke mafije.
Danas je na sceni specijalni rat za uništenje Srbije, kao jedine nezavisne države u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji. Oprobani metod je obojena revolucija, koja je do sada uništila više država širom sveta. Glavnu ulogu u tome imaju neki mediji, povezani sa bivšim šefom CIA i jednim domaćim tajkunom. Sa njihovih ekrana možete čuti „nezavisne intelektualce” koji pozivaju na ubistvo predsednika države, na linč političkih neistomišljenika i njihovo bacanje u Savu i Dunav. Umesto da preduzmu krivično gonjenje ovakvih pojedinaca, njima se priključuju neke sudije i tužioci, koji su preuzeli ulogu vođa opozicije. Zbog toga se Srbija nalazi na korak od građanskog rata, jer patološka mržnja koja se širi sa ovih ekrana nagriza kao rak društveno tkivo i dovodi do besmislenih sukoba. Žalosna je slika đaka prvaka, sa rancem na leđima, koji u jednoj beogradskoj školi pokušava da uđe u školu, dok ga u tome sprečavaju „revolucionari” iz četvrtog razreda, koji drže neke parole, a gomila roditelja zviždi i urliče, nazivajući malog prvaka „izdajnikom”.
S obzirom na to da nisu uspeli u svojim pokušajima rušenja vlasti nasilnim upadom u Gradsku kuću i njenim demoliranjem, kao i blokadom gradskih saobraćajnica, auto-puteva i železničkih stanica, gde nisu mogli da okupe kritičnu masu za izvođenje državnog puča, zloupotrebili su najosetljiviju društvenu kategoriju – decu, od obdaništa do univerziteta. Imajući u vidu da su ta deca rođena posle 2000. godine i nisu mogla da upoznaju „blagodeti” sankcija iz 1992. godine i pljačkaške privatizacije, kao posledice petooktobarske „revolucije”, želim da ih podsetim na činjenice. Srbiji su 1992. godine uvedene sankcije, tj. stavljena je u koncentracioni logor novog svetskog poretka, čime joj je zabranjen uvoz i izvoz svih roba, od hrane i lekova do energenata. Plate su pale na pet maraka mesečno, koliko je koštao litar benzina „na crno” u flašama „koka-kole”. Samo dve godine ranije plate profesora bile su 1.300 maraka (i onda su sindikati stalno zahtevali povećanje, jer nemački nastavnici su imali veće plate). Amerikanci su im uslišili „molbu” i uvođenjem sankcija naterali nas da živimo kao afrička plemena. Srbija je kažnjena zbog toga što se protivila razbijanju Jugoslavije i daljem komadanju Srbije na novih pet država. Današnji zahtevi za otcepljenjem Vojvodine pokazuju da iza obojene revolucije stoje isti kreatori. Treba istaći da je Srbiji naneta šteta od 300 milijardi dolara sankcijama, NATO bombardovanjem i pljačkaškom privatizacijom. Danas, kada se Srbija vratila kao Feniks iz „kamenog doba”, u koje su je gurnuli Bil Klinton, Madlen Olbrajt, Vesli Klark i drugi „zapadni prijatelji”, neki pokušavaju da je vrate na „pravi put”, put vazala i kolonije. Da bi se razumeli motivi američkih demokrata, koji podržavaju obojenu revoluciju u Srbiji, treba navesti reči Džozefa Bajdena, bivšeg predsednika SAD: „Srbi su nepismeni, degenerici, silovatelji, ubice beba, kasapini i agresori.”
Talas obojenih revolucija, koji je 2011. godine zahvatio Severnu Afriku i Bliski istok, imao je najtragičnije posledice u Libiji. Glavna meta bio je Moamer Gadafi, koji je preporodio Libiju i napravio od nje najuspešniju afričku državu. Koji su „grehovi” zbog kojih je ubijen Gadafi? Gadafi se zakleo da će živeti u šatoru dok i poslednji Libijac ne dobije kuću ili stan. Svaki mladi bračni par dobijao je na venčanju 50.000 dolara za početak bračnog života. Svaki student koji je želeo da studira u inostranstvu dobijao je po 2.200 dolara mesečno. Zahvaljujući tome, veliki broj libijskih studenata završio je medicinu ili farmaciju u Beogradu. Struja se nije plaćala, a kamata na kredite bila je nula. Rezervoar automobila mogao se napuniti za tri dolara. To su zločini” zbog kojih je ubijen Gadafi. Danas je Libija dobila „demokratiju” u kojoj se međusobno istrebljuju libijska plemena, a glavni nosioci „demokratije” su teroristi Al Kaide i Islamske države.
Tragična sudbina Ukrajine započela je obojenom revolucijom 2014. godine, kojom su na vlast došli neonacisti, čiji su ciljevi bili proterivanje osam miliona Rusa iz Ukrajine, zabrana ruskog jezika i ruske pravoslavne crkve, ulazak u NATO i totalni prekid odnosa sa Rusijom. Organizator obojene revolucije u Ukrajini bila je Viktorija Nuland, pomoćnik državnog sekretara SAD, koja je priznala da su Amerikanci uložili pet milijardi dolara u rušenje vlasti u Ukrajini. Kolačići koje je Viktorija Nuland delila demonstrantima na Trgu Majdan u Kijevu zagorčali su život stotinama hiljada ukrajinskih majki, koje su ostale bez svojih sinova koji su živote dali da bi zaštitili interese imperije. Za one koji slabije znaju geopolitiku, mora se naglasiti da glavni uzrok rata u Ukrajini nije „agresivnost Rusije” i njen pokušaj da okupira celu Evropu, jer joj je mala površina od 17 miliona kvadratnih kilometara (49 puta je veća od Nemačke), već doktrina glavnog ideologa novog svetskog poretka – Zbignjeva Brežinskog: ,,Rusiju i pravoslavlje treba uništiti.” Proterivanje Rusa iz Ukrajine i postavljanje američkih nuklearnih raketa na granici sa Rusijom glavni su uzroci rata u Ukrajini.
Da li su Libijci i Ukrajinci zadovoljni onim što su dobili obojenim revolucijama, to morate njih da pitate. Za sada nije poznato da je obojena revolucija bilo gde donela demokratiju, ali zato je donela nesreću, mržnju i međusobno ubijanje. Cilj obojene revolucije u Srbiji je kažnjavanje Srbije zbog toga što jedina u Evropi nije uvela sankcije Rusiji. Drugi cilj je zaustavljanje njenog razvoja, jer je po kriterijumima „više rase” nedopustivo da Srbija trenutno ima 39 puta veću stopu rasta (3,9 posto) u odnosu na Nemačku, koja ima 0,1 posto. Alarm za uzbunu je dat i izvršioci radova su se bacili na posao. Da li ćemo doživeti libijsku ili ukrajinsku „demokratiju”, pokazaće dani pred nama.
*Sociolog