Analitičar Dejan Vuk Stanković ocenio je, govoreći o današnjem pozivu studenata u blokadi i dela opozicije na generalni štrajk, da je sve što se dešava teško analizirati i ubaciti u neke racionalne koordinate i dodao da taj poziv nema definisan jasan cilj.
“Nema govora da će bilo ko i bilo šta da uspe ukoliko toga nema. A u ovom trenutku toga nema jer nema nekog autoriteta u opoziciji koji će da kaže hajde sada da sednemo, dogovorimo se, izađemo pred ovu drugu stranu s nekim ciljevima i nekim konkretnim zahtevima koji idu u prilog realizaciji tih ciljeva, tako da mi je jako teško da ovo opišem, a još teže i da predvidim negde šta bi moglo u budućnosti da se desi”, naveo je Stanković za Tanjug.
Prema njegovim rečima, teško je reći da li je štrajk uspeo jer, kako je istakao, nema jasan cilj.
On je dodao da ne zna ni ko sve to vodi, niti šta želi da postigne.
“Ako žele da postignu prelaznu vladu, vrlo jasno je rečeno da od toga nema ništa. Ako žele da postoje dve suprotstavljene Srbije večno, ni to nije realno. U demokratiji politički sukobi se rešavaju ili u institucijama sistema ili izborima. Meni se čini da se polako, ali sigurno približavamo priči u kojoj će za jednu i za drugu opciju biti prihvatljivo da se dogode izbori pod nekim uslovima koji bi bili za obe strane minimalno prihvatljivi”, smatra Stanković.
Prema njegovoj oceni, opozicija čeka da drugi obave posao koji ona treba da uradi, a to je da artikuliše jasno zahteve.
Osvrćući se na broj ljudi koji su se odazvali pozivu na generalni štrajk, on je naveo da je brojnost za pojmove protesta kakve imamo u Srbiji, od obnove višestranačkog sistema naovamo, relativno prosečna.
“Niti je mnogo, niti je malo, ali problem ovde nije broj ljudi, problem je što ova ‘događanja naroda’ koja podrazumevaju i studentske blokade i neke pokušaje protesta u nekim drugim institucijama, nemaju jasan politički cilj, odnosno to nezadovoljstvo koje se valja po nekim delovima društva nema političku artikulaciju”, smatra Stanković.
On je ocenio da atmosfera u društvu generalno nije dobra i dodao da je, kada je reč o atmosferi danas, jedino video manje ljudi na ulicama što mu, kaže, govori da su ljudi zasićeni od toga da im je blokirana svakodnevica, a negde i očajni od medijsko-političkog pritiska da “nešto veliko treba da se desi, samo niko ne zna šta”.
“Mislim da je neko uznemirenje javnosti posledica toga što se nešto dešava, a ništa se ne dešava, a zemaljski dani teku”, rekao je Stanković.
On je podsetio da su 90-tih godina protesti imali za cilj konkretne stvari, pa je tako 1992. godine zahtev bio promena izbornog zakona i bolji medijski uslovi, 1996/97. priznavanje lokalnih i gradskih izbora, a 2000. godine priznavanje izborne pobede Vojislava Koštunice nad Slobodanom Miloševićem.
“Vi danas imate koketiranje sa prelaznom vladom, ali nemate ni na koji način neku političku osnovu za tako nešto, jer nije se desio nikakav prekršaj demokratskih pravila, na način da nisu priznati neki rezultati izbora, niti se desila neka masovna i vrlo odlučna građanska neposlušnost kao što se to desilo u oktobru 2000. godine”, rekao je Stanković, prenosi Tanjug.