Kosovo i Metohija bi se do 2050. godine moglo suočiti sa nedostatkom vode za piće, navodi se u izveštaju generalnog sekretara Nato Jensa Stoltenberga, koji procenjuje uticaj na klimatske promene i bezbednost, objavio je Nato. U dokumentu objavljenom 9. jula, navodi se da ubrzavanje klimatskih promena ima „dubok uticaj na bezbednost saveznika” i naglašava potrebu da Nato ostane u stanju da ispuni svoju svrhu u okruženju koje se brzo menja.
Kosmet je takođe deo izveštaja, zbog činjenice da tamo postoji misija sa oko 4.500 savezničkih i partnerskih trupa koje deluju širom zemlje kao deo Nato snaga za Kosovo i Metohiju (Kfor).
Stoltenberg je u izveštaju rekao da je jugoistočna Evropa, uključujući Kosovo, identifikovana kao jedna od „vrućih tačaka” planete.
„Ubrzano zagrevanje atmosfere u regionu dovodi do ekstremnih vremenskih pojava, kao što su požari 2017. i 2022. godine, i teških poplava koje je Kosovo doživelo 2023. Očekuje se da će takvi događaji biti sve učestaliji i intenzivniji. Zajedno sa socio-ekonomskom ugroženošću Kosova i Metoinje i izazovnim bezbednosnim okruženjem, klimatske promene mogu imati štetne posledice i po Kosovo i po prisustvo Natoa na terenu”, naglasio je Stoltenberg u izveštaju.
U izveštaju se ističe da je Kfor treći bezbednosni odgovor, posle Kosovske policije i Euleksa, sa kojima se radi u bliskoj saradnji. Pored toga, u dokumentu se navodi da Nato savetodavni i tim za vezu (Nalt) i dalje podržava bezbednosne organizacije na Kosovu koje vrše civilnu kontrolu i demokratski nadzor.
„Podrška Nato-a za izgradnju kapaciteta Kosovskih bezbednosnih snaga pokriva reagovanje na krizne situacije, upravljanje katastrofama i civilnu zaštitu”, ističe se u izveštaju.
Dejan Spalović