Predsednik Dokumentaciono-informacionog centra “Veritas” Savo Štrbac rekao je danas da su prema podacima te organizacije u vojno-policijskoj akciji “Oluja” koja je počela 4. avgusta 1995. godine ubijene ili nestale 1.903 osobe, a da je među njima čak 1.246 civila odnosno 65 odsto, te da su oko tri četvrtine bili stariji od 60 godina.
Štrbac je rekao za Tanjug da je su čak 30 odsto žrtava žene – njih 563, od kojih su oko četiri petine bile starije od 60 godina.
Ocenjuje da je to svojevrsni crni rekord, kada se uporede žrtve građanskih ratova devedesetih koji su vođeni na prostoru bivše Jugoslavije.
Predsednik “Verirasa” dodaje da je do današnjeg dana rasvetljena sudbina 1.246 osoba, dok se još 623 osobe vode kao nestale.
“U okviru tog broja su 472 civila, među kojima je 51 odsto žena – njih 241”, rekao je Štrbac.
Štrbac ocenjuje da su ti statistički podaci vrlo interesantni iz krivično-pravnog aspekta i naglašava da je ratu po ženevskim konvencijama ubistvo naoružanog vojnika koji pruža otpor ne konstituiše ratni zločin, ali da je ubistvo vojnika koji se predao kao i ubistvo civila ratni zločin.
Kada je u pitanju proces povratka proteranih Srba Štrbac napominje da se nije mnogo odmaklo.
“Podaci hrvatskog državnog statističkog zavoda, dostupni svima ukazuju da je 1991. godine u Hrvatskoj živelo 582.000 žitelja srpske nacionalnosti. Oni su činili oko 12,2 odsto ukupne populacije, koja je brojala 4,8 miliona ljudi. Imali smo i kategoriju Jugoslovena, a njih je bilo 106.000”, rekao je Štrbac.
On dodaje da se svi demografi slažu da je među osobama koje su se izjašnjavale kao Jugosloveni bilo najviše Srba i to između 60 do 80 procenata.
“Na poslednjem popisu, 2021. godine tek 123.000 ljudi se izjasnilo da su Srbi ili 3,2 odsto ukupne populacije”, rekao je Štrbac.
Štrbac napominje da je u međuvremenu opao i broj ukupne populacije Hrvatske za skoro milion ljudi.
“U toj brojci od oko milion polovinu čine Srbi, a druga polovina su Hrvati. Srbi su proterani u ratu, nešto je naravno i poginulo, a Hrvati su od kad je Hrvatska ušla u EU otišli iz zemlje trbuhom za kruhom”, rekao je Štrbac.
Štrbac napominje da su do sada kada su u pitanju zločini iz “Oluje” donete samo dve pravosnažne presude, ali ne protiv etničkih Hrvata.
“Jedan od njih je etnički Srbin – dakle Srbin koji je ubijao Srbe, a drugi je etnički Albanac. Obojica su bili hrvatski vojnici, to je nesporno i obojica su ubijali Srbe”, rekao je Štrbac.
On dodaje da se još nekoliko krivičnih postupaka vodilo protiv Hrvata kao neposrednih izvršilaca, ali da su na kraju oslobođeni.
Dodao je da su hrvatski sudovi u nekoliko navrata, poput procesa za pokolj u selu Grubori donosili oslobađajuće presude zbog nedostatka dokaza.
“Čim je Hrvat optužen, onda sud u obrazloženju presude konstatuje da nema dovoljno dokaza”, rekao je Štrbac.
Štrbac napominje da je pokolj u Gruborima jedan od najužasnijih događaja u kojem su zapaljene srpske kuće, ubijeno je šestoro mahom starih i nemoćnih srpskih civila.
On je podsetio i da je za zločine nad Srbima u “Oluji” Međunarodni sud u Hagu doneo protiv hrvatskih generala Ante Gotovine i Mladena Markača osuđujuće presude na 24, odnosno 18 godina zatvora, ali ih je kasnije Žalbeno veće Haškog suda proglasilo nevinim, što je kako je ocenio najsramnija odluka koje je to veće donelo, prenosi Tanjug.