Po tradiciji, grad Zrenjanin obeležava godišnjicu tragičnih događaja iz Drugog svetskog rata, kada je, 9. januara 1942. godine, fašistički okupator počinio jedan od najsvirepijih zločina u Banatu i streljao trideset građana srpske i romske nacionalnosti, zarobljenih u racijama tokom jeseni 1941. godine.
Foto: Grad Zrenjanin
Nakon pogubljenja, streljani su ceo naredni dan i noć, visili obešeni na Žitnom trgu u tadašnjem Petrovgradu, uz jasnu nameru fašista da zastraše stanovništvo i pošalju surove poruke tokom obeležavanja velikog hrišćanskog praznika, Božića i slave Svetog Stevana.
Nisu u tome uspeli, jer je otpor okupaciji postajao sve jači, a stradali građani postali su simbol borbe za slobodu i suprotstavljanja neprijatelju u celoj banatskoj ravnici.
U znak sećanja na sve stradale, kao i svake godine, na spomeniku na Žitnom trgu u Zrenjaninu, predstavnici grada Zrenjanina, Srednjobanatskog upravnog okruga, Gradskog odbora Saveza udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata i predstavnici potomaka stradalih sugrađana položili su vence i cveće, a pomen stradalima služio je sveštenik Srpske pravoslavne crkve protojerej Petar Ilić.
– Prošle su 82.godine i nismo zaboravili ovaj krvavi januaraki pir fašista, a osim u našem gradu, istovremeno stradali su i rodoljubi u još nekoliko mesta u Banatu, ukupno njih 150 – naglasio je Saša Santovac, zamenik gradonačelnika Zrenjanina, koji je u znak sećanja na “krvavi januar” ili “krvavi Božić”, u ime grada Zrenjanina položio venac.
Foto: Фото: Град Зрењанин
POGLEDAJ GALERIJU
Unuk streljanog Bogoljuba Bošnjaka, Ivan, državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, odao je poštu svom dedi i svim stradalim rodoljubima.
– Kao potomci podsećamo se na ovo stradanje i pokušavamo da mlađim generacijama prenesemo poruku da se ovakav zločin nigde i nikom više ne ponovi, pogotovu u ovoj izazovnoj 2024. godini, kada ratovi besne na drugim teritorijama i geografskim širinama. I sa ovog mesta upućujemo poruku da što pre dođe do mira i da nevini prestanu da stradaju – poručio je dr Ivan Bošnjak, uz napomenu da se fašistički teror širom Vojvodine nad rodoljubima koji su bili uključeni u pokret otpora ili su samo bili pripadnici druge nacije, vere odnosno rase, nikada ne sme i neće zaboraviti.
Preporučujemo
